Ljudsko dostojanstvo kao ustavni princip

Abstract

Достојанство човјека је један од најважнијих савремених појмова етике и политичке теорије, и готово централни појам у дискурсу међународних људских права и компаративној уставности. С друге стране, инхерентна ширина значења, и неселективна, инфлаторна употреба, ставили су у изглед и опасност флоскулизације појма. Као нормативни концепт, људско достојанство је обиљежено дубоком контроверзом. Једни га сматрају угаоним каменом људских права и основом сваког легитимитета; други му одричу сваки значај, и проглашавају празним, бескорисним, чак опасним појмом. Међутим, релативна неодређеност достојанства, и спор око његовог значења, није довољан разлог да се овај појам одбаци. Јер бисмо у том случају морали одбацити и друге основне појмове, који су такође амбивалентни и око којих постоје велики спорови, као што су демократија, слобода, једнакост или владавина права. Ни могућност злоупотребе није довољан разлог за одбацивање људског достојанства. И други основни појмови су тиме оптерећени: демократија се извргава у популизам, федерална држава у централизовану, судској контроли уставности пријети политичка контаминација. Остварење вриједности људског достојанства је тежак, али племенит задатак. Оно тражи критичко испитивање и јавну дебату, функционалну демократију и независну судску власт, а не да буде a limine одбачено само стога што се може догодити злоупотреба.