Uloga zaštitnika građana u zaštiti prava nacionalnih manjina

Abstract

Институција омбудсмана основана је 1809. године у Шведској и од тада је многе европске државе уводе у своје правне системе. Њена улога је да штити права грађана од незаконитог и неефикасног рада државних органа, као и да саветује органе државне управе у погледу унапређења сарадње са грађанима. Доношењем Закона о заштитнику грађана 2005. године, ова институција је уведена у наш правни систем. Наредне године, када је донет Устав Републике Србије, Заштитник грађана је дефинисан као самосталан и независан државни орган, који се бави заштитом права грађана и контролом рада органа државне управе, као и других органа и организација, установа и предузећа којима су поверена јавна овлашћења. Увођењем Заштитника грађана као независног и самосталног државног органа у свој правни систем, Србија је потврдила опредељеност за модернизацију и демократизацију друштва, на путу ка европским интеграцијама. Заштитник грађана посебно брине о заштити права припадника националних мањина, права особа са инвалидитетом, права деце, права лица лишених слободе, као и у погледу равноправности полова. За све наведене области заштите, задужени су његови заменици. Грађани се Заштитнику обраћају путем притужби, мада неретко Заштитник грађана покреће поступак и по сопственој иницијативи.