Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije

Abstract

Према тренутном стању ствари, медијација у пракси у Републици Србији, еуфемистички речено, није често примењиван модел, и штавише, поред свеобухватно усвојеног нормативног оквира који укључује сет подзаконских прописа и основни закон који регулише ову област, не може се рећи да је иста постигла и приближно жељен циљ какав теорија заговара. Не улaзећи овде у разлоге због којих су грађани и даље склонији да препусте решавање свог спорног односа трећем лицу на одлучивање, потребно је испитати да ли је актуелни модел медијације који прописује Закон о посредовању у решавању спорова примењив у културним и социјалним приликама које су карактеристичне за домаћи друштвени поредак. Мотив за израду рада на ову тему јесте указивање на диверзитет модалитета медијације примењивим у различитим националним оквирима. Основни циљ овог рада је да се прикажу карактеристике различитих модела медијације, укаже на њихове предности и недостатке, као и да се истакну претпоставке и индиције за увођење ових модела у унутрашње правне системе. Резултати истраживања овог мастер рада изложени су у неколико поглавља. У уводном делу указано је на друштвени феномен конфликта и различите механизме којим се он превазилази и решава. У другом делу образложени је термин медијације и оправданост њене употребе, правна природа самог поступка и однос са природом процесног поступка и дефиниција медијације. У трећем делу медијација је класификована на основу различитих критеријума и указано је на одређене модалитете медијације. Четврти део истиче примарну дихотомију медијације и њена основна обележја. Док је у петом делу садржана генеза и фундаментални акти Европске уније у овој области. У шестом делу су дефинисана четири основна модела медијације уз истицање предности и недостатака које прате ове моделе. Седми део указује на типове овог поступка у упоредноправној пракси. У осмом делу извршено је поређење опште и породичне медијације имајући у виду суштинска обележја четири основна модела. На крају, у деветом делу изложена су закључна разматрања.