Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije
Општа и породична медијација у пракси држава Европске Уније
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Према тренутном стању ствари, медијација у пракси у Републици Србији, еуфемистички речено, није често примењиван модел, и штавише, поред свеобухватно усвојеног нормативног оквира који укључује сет подзаконских прописа и основни закон који регулише ову област, не може се рећи да је иста постигла и приближно жељен циљ какав теорија заговара. Не улaзећи овде у разлоге због којих су грађани и даље склонији да препусте решавање свог спорног односа трећем лицу на одлучивање, потребно је испитати да ли је актуелни модел медијације који прописује Закон о посредовању у решавању спорова примењив у културним и социјалним приликама које су карактеристичне за домаћи друштвени поредак. Мотив за израду рада на ову тему јесте указивање на диверзитет модалитета медијације примењивим у различитим националним оквирима. Основни циљ овог рада је да се прикажу карактеристике различитих модела медијације, укаже на њихове предности и недостатке, као и да се истакну претпоставке и индиције за увођење ових моде...ла у унутрашње правне системе.
Резултати истраживања овог мастер рада изложени су у неколико поглавља.
У уводном делу указано је на друштвени феномен конфликта и различите механизме којим се он превазилази и решава. У другом делу образложени је термин медијације и оправданост њене употребе, правна природа самог поступка и однос са природом процесног поступка и дефиниција медијације. У трећем делу медијација је класификована на основу различитих критеријума и указано је на одређене модалитете медијације. Четврти део истиче примарну дихотомију медијације и њена основна обележја. Док је у петом делу садржана генеза и фундаментални акти Европске уније у овој области. У шестом делу су дефинисана четири основна модела медијације уз истицање предности и недостатака које прате ове моделе. Седми део указује на типове овог поступка у упоредноправној пракси. У осмом делу извршено је поређење опште и породичне медијације имајући у виду суштинска обележја четири основна модела. На крају, у деветом делу изложена су закључна разматрања.
Кључне речи:
Opšta medijacija / Општа медијација / Porodična medijacija / Породична медијација / Evropska Unija / Европска УнијаИзвор:
2019, 5-92Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Đekić, Vanja PY - 2019 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2395 AB - Према тренутном стању ствари, медијација у пракси у Републици Србији, еуфемистички речено, није често примењиван модел, и штавише, поред свеобухватно усвојеног нормативног оквира који укључује сет подзаконских прописа и основни закон који регулише ову област, не може се рећи да је иста постигла и приближно жељен циљ какав теорија заговара. Не улaзећи овде у разлоге због којих су грађани и даље склонији да препусте решавање свог спорног односа трећем лицу на одлучивање, потребно је испитати да ли је актуелни модел медијације који прописује Закон о посредовању у решавању спорова примењив у културним и социјалним приликама које су карактеристичне за домаћи друштвени поредак. Мотив за израду рада на ову тему јесте указивање на диверзитет модалитета медијације примењивим у различитим националним оквирима. Основни циљ овог рада је да се прикажу карактеристике различитих модела медијације, укаже на њихове предности и недостатке, као и да се истакну претпоставке и индиције за увођење ових модела у унутрашње правне системе. Резултати истраживања овог мастер рада изложени су у неколико поглавља. У уводном делу указано је на друштвени феномен конфликта и различите механизме којим се он превазилази и решава. У другом делу образложени је термин медијације и оправданост њене употребе, правна природа самог поступка и однос са природом процесног поступка и дефиниција медијације. У трећем делу медијација је класификована на основу различитих критеријума и указано је на одређене модалитете медијације. Четврти део истиче примарну дихотомију медијације и њена основна обележја. Док је у петом делу садржана генеза и фундаментални акти Европске уније у овој области. У шестом делу су дефинисана четири основна модела медијације уз истицање предности и недостатака које прате ове моделе. Седми део указује на типове овог поступка у упоредноправној пракси. У осмом делу извршено је поређење опште и породичне медијације имајући у виду суштинска обележја четири основна модела. На крају, у деветом делу изложена су закључна разматрања. T1 - Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije T1 - Општа и породична медијација у пракси држава Европске Уније EP - 92 SP - 5 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2395 ER -
@mastersthesis{
author = "Đekić, Vanja",
year = "2019",
abstract = "Према тренутном стању ствари, медијација у пракси у Републици Србији, еуфемистички речено, није често примењиван модел, и штавише, поред свеобухватно усвојеног нормативног оквира који укључује сет подзаконских прописа и основни закон који регулише ову област, не може се рећи да је иста постигла и приближно жељен циљ какав теорија заговара. Не улaзећи овде у разлоге због којих су грађани и даље склонији да препусте решавање свог спорног односа трећем лицу на одлучивање, потребно је испитати да ли је актуелни модел медијације који прописује Закон о посредовању у решавању спорова примењив у културним и социјалним приликама које су карактеристичне за домаћи друштвени поредак. Мотив за израду рада на ову тему јесте указивање на диверзитет модалитета медијације примењивим у различитим националним оквирима. Основни циљ овог рада је да се прикажу карактеристике различитих модела медијације, укаже на њихове предности и недостатке, као и да се истакну претпоставке и индиције за увођење ових модела у унутрашње правне системе.
Резултати истраживања овог мастер рада изложени су у неколико поглавља.
У уводном делу указано је на друштвени феномен конфликта и различите механизме којим се он превазилази и решава. У другом делу образложени је термин медијације и оправданост њене употребе, правна природа самог поступка и однос са природом процесног поступка и дефиниција медијације. У трећем делу медијација је класификована на основу различитих критеријума и указано је на одређене модалитете медијације. Четврти део истиче примарну дихотомију медијације и њена основна обележја. Док је у петом делу садржана генеза и фундаментални акти Европске уније у овој области. У шестом делу су дефинисана четири основна модела медијације уз истицање предности и недостатака које прате ове моделе. Седми део указује на типове овог поступка у упоредноправној пракси. У осмом делу извршено је поређење опште и породичне медијације имајући у виду суштинска обележја четири основна модела. На крају, у деветом делу изложена су закључна разматрања.",
title = "Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije, Општа и породична медијација у пракси држава Европске Уније",
pages = "92-5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2395"
}
Đekić, V.. (2019). Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije. , 5-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2395
Đekić V. Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije. 2019;:5-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2395 .
Đekić, Vanja, "Opšta i porodična medijacija u praksi država Evropske Unije" (2019):5-92, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2395 .

