Status civila u oružanim sukobima
Статус цивила у оружаним сукобима
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Највећи проблем данашњице се огледа у чињеници да се из дана у дан како у политици на дневном нивоу, великим насловима на почетним странама дневних новина, али и у свакодневним разговорима константно помиње један термин - рат.
Последица потребе за превлашћу на глобалном нивоу довеле су до тога да је цео свет у константној тензији за новим ратовима. Одатле произилази и потреба да мале државе не дођу у било какву могућност да се осиле и створе такву ситуацију да могу да ометају велике у спровођењу њихове политике на глобалном нивоу. Ако се узме у обзир да је све мање природних ресурса које црпимо из земље и да су поједине државе богатије тим ресурсима у односу на друге (нпр. нафта) онда то добија потпуно другачију димензију и изнова ствара потребу за ратом.
Рат није ништа друго до речи којом се замењује теза - оружани сукоб. Оно о чему многи не размишљају када говоре о рату јесу чињенице и питања која се постављају када се заврши. Шта сада? Постављају се питања која се тичу штете. Како... материјалне тако и нематеријалне. Али главно питање које се поставља јесте колико људских живота је ту изгубљено и да ли је то заиста било неопходно? Чињеница је да оружани сукоб за собом односи животе, много живота, али оно што је ту, да кажемо спорно, јесте чињеница да кад већ морају да се жртвују животи, ко је онда тај који се жртвује, а ко је заштићен ? То је заправо био и основ за писање ове теме.
Кључне речи:
Civili / Цивили / Oružani sukob / Оружани сукоб / Zabranjeni modeli oružanih sukoba / Забрањени модели оружаних сукоба / Međunarodne organizacije / Међународне организације / Ad hoc tribunali / Ad hoc трибунали / Odgovornost država / Одговорност државаИзвор:
2019, 1-39Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Košanin, Filip PY - 2019 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2398 AB - Највећи проблем данашњице се огледа у чињеници да се из дана у дан како у политици на дневном нивоу, великим насловима на почетним странама дневних новина, али и у свакодневним разговорима константно помиње један термин - рат. Последица потребе за превлашћу на глобалном нивоу довеле су до тога да је цео свет у константној тензији за новим ратовима. Одатле произилази и потреба да мале државе не дођу у било какву могућност да се осиле и створе такву ситуацију да могу да ометају велике у спровођењу њихове политике на глобалном нивоу. Ако се узме у обзир да је све мање природних ресурса које црпимо из земље и да су поједине државе богатије тим ресурсима у односу на друге (нпр. нафта) онда то добија потпуно другачију димензију и изнова ствара потребу за ратом. Рат није ништа друго до речи којом се замењује теза - оружани сукоб. Оно о чему многи не размишљају када говоре о рату јесу чињенице и питања која се постављају када се заврши. Шта сада? Постављају се питања која се тичу штете. Како материјалне тако и нематеријалне. Али главно питање које се поставља јесте колико људских живота је ту изгубљено и да ли је то заиста било неопходно? Чињеница је да оружани сукоб за собом односи животе, много живота, али оно што је ту, да кажемо спорно, јесте чињеница да кад већ морају да се жртвују животи, ко је онда тај који се жртвује, а ко је заштићен ? То је заправо био и основ за писање ове теме. T1 - Status civila u oružanim sukobima T1 - Статус цивила у оружаним сукобима EP - 39 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2398 ER -
@mastersthesis{
author = "Košanin, Filip",
year = "2019",
abstract = "Највећи проблем данашњице се огледа у чињеници да се из дана у дан како у политици на дневном нивоу, великим насловима на почетним странама дневних новина, али и у свакодневним разговорима константно помиње један термин - рат.
Последица потребе за превлашћу на глобалном нивоу довеле су до тога да је цео свет у константној тензији за новим ратовима. Одатле произилази и потреба да мале државе не дођу у било какву могућност да се осиле и створе такву ситуацију да могу да ометају велике у спровођењу њихове политике на глобалном нивоу. Ако се узме у обзир да је све мање природних ресурса које црпимо из земље и да су поједине државе богатије тим ресурсима у односу на друге (нпр. нафта) онда то добија потпуно другачију димензију и изнова ствара потребу за ратом.
Рат није ништа друго до речи којом се замењује теза - оружани сукоб. Оно о чему многи не размишљају када говоре о рату јесу чињенице и питања која се постављају када се заврши. Шта сада? Постављају се питања која се тичу штете. Како материјалне тако и нематеријалне. Али главно питање које се поставља јесте колико људских живота је ту изгубљено и да ли је то заиста било неопходно? Чињеница је да оружани сукоб за собом односи животе, много живота, али оно што је ту, да кажемо спорно, јесте чињеница да кад већ морају да се жртвују животи, ко је онда тај који се жртвује, а ко је заштићен ? То је заправо био и основ за писање ове теме.",
title = "Status civila u oružanim sukobima, Статус цивила у оружаним сукобима",
pages = "39-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2398"
}
Košanin, F.. (2019). Status civila u oružanim sukobima. , 1-39. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2398
Košanin F. Status civila u oružanim sukobima. 2019;:1-39. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2398 .
Košanin, Filip, "Status civila u oružanim sukobima" (2019):1-39, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2398 .

