Poslovi organa starateljstva i postupak pred organom starateljstva

Abstract

Једна од највећих тековина цивилизације јесте идеја о једнакости свих људи. Након жестоке борбе у различитим деловима света, може се рећи да сада је ова идеја уткана у већину позитивних правних система и представља темељ правне науке и теорије. Међутим, упркос развоју друштва, природа налаже да се сваки човек нађе у ситуацији када му је потребна помоћ од другог лица. Најпознатији и најуверљивији примeр природних закона је чињеница да дете у почетку потпуно зависи од одраслих особа, јер без њихове помоћи не би могло да преживи. Касније се осамостаљује по питању задовољења основних нагона, међутим потребе и друштвени односи се усложњавају, па тек по пунолетству особа стиче грађанска права у пуном обиму. По правилу, о деци се старају и брину родитељи, али у изузетним случајевима је потребна интервенција стручних лица уколико се родитељи не старају правилно о детету или је дете без родитељског старања. Постоји још низ животних ситуација када људи не могу да буду фактички једнаки са другима, те је потребно ангажовање чланова породице, стручних лица и државе како би та лица остварила своја права. Тенденција савременог друштва је да се особама које имају неки здравствени хендикеп или због старости нису у могућности да се брину о себи обезбеди поштовање достојанства и одговарајућа помоћ. Према Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, која је ратификована и од стране Републике Србије, државе уговорнице ће забранити сваку дискриминацију по основу инвалидности и гарантоваће особама са инвалидитетом једнаку правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Такође, наводи да посебне мере које буду неопходне за убрзавање или достизање једнакости особа са инвалидитетом неће бити сматране дискриминацијом. Године 1991. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је двадесет пет начела за заштиту душевно болесних лица (Draft Body of Principles and Guarantees for the protection of Mentally Ill Persons and for the Improvement of Mental Health Care). О правима особа са душевним сметњама и Скупштина Савета Европе донела је Препоруку (Parlamentary Assembly Recommendation 1235/1994) Европски суд за људска права, поводом примене члана 5. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода указао је на то да се појам душевне болести стално мења и да као разлог за лишење слободе душевно болесне особе не може да се наведе да њено понашање или ставови одступају од норми које преовлађују у друштву.