Zasnivanje i prestanak založnog prava na pokretnim stvarima (ručna zaloga)

Abstract

Предмет овог рада је заложно право над покретним стварима са посебним освртом на ручну залогу. Ручна залога представља средство обезбеђења потраживања. Средства обезбеђења потраживања су правни инструменти који имају за циљ да повећају вероватноћу намирења неког потраживања. Она се традиционално деле на стварна и лична. У стварна средства обезбеђења између осталих спада и ручна залога. Римски правници су за овај облик заложног права употребљавали термин pignus који је у употреби све до данашњег дана. Уговарањем овог средства обезбеђења поверилац стиче на стварима дужника или трећег лица стварно право на основу којег може да наплати своје потраживање према дужнику у случају неиспуњења или инсолвентности дужника. Нека стварна права, у које спада и право ручне залоге, успостављају се у корист повериоца на туђој ствари управо у циљу обезбеђења, док друга стварна права, као што је својина, немају за примарни циљ обезбеђење, али могу такође да послуже за ту сврху. Поред средстава обезбеђења потраживања можемо говорити и о средствима учвршћења. Њихова функција, за разлику од средстава обезбеђења, није посебна или додатна могућност намирења повериоца, дакле, она не повећавају могућност повериоца да намири своје потраживање. Можемо рећи да средства учвршћења представљају додатне обавезе које се стављају на терет дужнику ако не изврши уредно своју обавезу, или га лишавају неког права. Бројни правни писци средства учвршћења убрајају у лична средства обезбеђења потраживања, будући да она доводе до снажнијег обавезивања самог дужника. Међутим, без обзира на то у нашој литератури је општеприхваћен термин средства обезбеђења потраживања (који укључује и средства учвршћења, уз разликовање њихове функције). Дакле, можемо рећи да ручна залога као заложно право се сврстава у стварноправна средства обезбеђења и учвршћења потраживања.