Pravosudna akademija u ustavnom sistemu
Правосудна академија у уставном систему
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Владавина права, као темељ правног поретка сваке модерне државе, може да постоји једино када правосуђе поседује интегритет и налази се изван утицаја политичке власти. Иако се крајем педесетих година прошлога века формирају прве институције за обуку у правосуђу (у Шпанији је Правосудна школа основана 1944. године), идеја о институционализацији обуке на нашим просторима се јавља тек деведесетих година, када се истицање важности оваквих образованих институција нашло у текстовима многих међународно усвојених докумената. Управо је повезаност обуке са независношћу и ефикасношћу целог правосудног система условила потребу за анализом начина рада и облика организације Правосудне академије. Ово је питање такође актуелно због домаћих стручних кругова и јавности који захтевају реформу правосудног система.
Тема овог мастер рада припада области уставног права и бави се обуком носилаца и будућих носилаца правосудних функција као главног гаранта постојања правне државе и владавине права. Предмет ис...траживања је Правосудна академија, односно њена надлежност, органи управљања, функционисање и начин спровођења обука које организује, као и сам статус и место које она заузима у правосудном систему Србије.
Циљ спроведеног истраживања је потпуније сагледавање послова Правосудне академије, како би се боље разумела њена сврха и значај. Иако је циљ увођења ове институције у наш правни систем неспорно легитиман, сама организација и рад Правосудне академије изазива бројне контроверзе у јавности. Проблематика и неслагања у теорији и доктрини се односе, пре свега, на прописивање завршене обуке као обавезног услова за ступање на одређене јавне функције. Такође је спорна њена имплементација у Устав, односно уређивање њеног статуса у акту највеће правне снаге у држави. С обзиром на то да је реформа судства и јавног тужилаштва изузетно важно и осетљиво питање, потребно је ставити се у положај једног реалног посматрача и објективно увидети све позитивне и негативне стране ове институције, како би се могло радити на побољшању обуке коју Правосудна академија пружа.
Кључне речи:
Pravosudna akademija / Правосудна академија / Ustavni sistem / Уставни систем / Nosioci pravosudnih funkcija / Носиоци правосудних функцијаИзвор:
2019, 4-66Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Kostadinović, Tatjana PY - 2019 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2409 AB - Владавина права, као темељ правног поретка сваке модерне државе, може да постоји једино када правосуђе поседује интегритет и налази се изван утицаја политичке власти. Иако се крајем педесетих година прошлога века формирају прве институције за обуку у правосуђу (у Шпанији је Правосудна школа основана 1944. године), идеја о институционализацији обуке на нашим просторима се јавља тек деведесетих година, када се истицање важности оваквих образованих институција нашло у текстовима многих међународно усвојених докумената. Управо је повезаност обуке са независношћу и ефикасношћу целог правосудног система условила потребу за анализом начина рада и облика организације Правосудне академије. Ово је питање такође актуелно због домаћих стручних кругова и јавности који захтевају реформу правосудног система. Тема овог мастер рада припада области уставног права и бави се обуком носилаца и будућих носилаца правосудних функција као главног гаранта постојања правне државе и владавине права. Предмет истраживања је Правосудна академија, односно њена надлежност, органи управљања, функционисање и начин спровођења обука које организује, као и сам статус и место које она заузима у правосудном систему Србије. Циљ спроведеног истраживања је потпуније сагледавање послова Правосудне академије, како би се боље разумела њена сврха и значај. Иако је циљ увођења ове институције у наш правни систем неспорно легитиман, сама организација и рад Правосудне академије изазива бројне контроверзе у јавности. Проблематика и неслагања у теорији и доктрини се односе, пре свега, на прописивање завршене обуке као обавезног услова за ступање на одређене јавне функције. Такође је спорна њена имплементација у Устав, односно уређивање њеног статуса у акту највеће правне снаге у држави. С обзиром на то да је реформа судства и јавног тужилаштва изузетно важно и осетљиво питање, потребно је ставити се у положај једног реалног посматрача и објективно увидети све позитивне и негативне стране ове институције, како би се могло радити на побољшању обуке коју Правосудна академија пружа. T1 - Pravosudna akademija u ustavnom sistemu T1 - Правосудна академија у уставном систему EP - 66 SP - 4 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2409 ER -
@mastersthesis{
author = "Kostadinović, Tatjana",
year = "2019",
abstract = "Владавина права, као темељ правног поретка сваке модерне државе, може да постоји једино када правосуђе поседује интегритет и налази се изван утицаја политичке власти. Иако се крајем педесетих година прошлога века формирају прве институције за обуку у правосуђу (у Шпанији је Правосудна школа основана 1944. године), идеја о институционализацији обуке на нашим просторима се јавља тек деведесетих година, када се истицање важности оваквих образованих институција нашло у текстовима многих међународно усвојених докумената. Управо је повезаност обуке са независношћу и ефикасношћу целог правосудног система условила потребу за анализом начина рада и облика организације Правосудне академије. Ово је питање такође актуелно због домаћих стручних кругова и јавности који захтевају реформу правосудног система.
Тема овог мастер рада припада области уставног права и бави се обуком носилаца и будућих носилаца правосудних функција као главног гаранта постојања правне државе и владавине права. Предмет истраживања је Правосудна академија, односно њена надлежност, органи управљања, функционисање и начин спровођења обука које организује, као и сам статус и место које она заузима у правосудном систему Србије.
Циљ спроведеног истраживања је потпуније сагледавање послова Правосудне академије, како би се боље разумела њена сврха и значај. Иако је циљ увођења ове институције у наш правни систем неспорно легитиман, сама организација и рад Правосудне академије изазива бројне контроверзе у јавности. Проблематика и неслагања у теорији и доктрини се односе, пре свега, на прописивање завршене обуке као обавезног услова за ступање на одређене јавне функције. Такође је спорна њена имплементација у Устав, односно уређивање њеног статуса у акту највеће правне снаге у држави. С обзиром на то да је реформа судства и јавног тужилаштва изузетно важно и осетљиво питање, потребно је ставити се у положај једног реалног посматрача и објективно увидети све позитивне и негативне стране ове институције, како би се могло радити на побољшању обуке коју Правосудна академија пружа.",
title = "Pravosudna akademija u ustavnom sistemu, Правосудна академија у уставном систему",
pages = "66-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2409"
}
Kostadinović, T.. (2019). Pravosudna akademija u ustavnom sistemu. , 4-66. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2409
Kostadinović T. Pravosudna akademija u ustavnom sistemu. 2019;:4-66. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2409 .
Kostadinović, Tatjana, "Pravosudna akademija u ustavnom sistemu" (2019):4-66, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2409 .

