Приказ основних података о документу
Pravosudna akademija u ustavnom sistemu
Правосудна академија у уставном систему
| dc.contributor | Petrov, Vladan | |
| dc.creator | Kostadinović, Tatjana | |
| dc.date.accessioned | 2026-01-19T12:49:36Z | |
| dc.date.available | 2026-01-19T12:49:36Z | |
| dc.date.issued | 2019 | |
| dc.identifier.uri | https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2409 | |
| dc.description.abstract | Владавина права, као темељ правног поретка сваке модерне државе, може да постоји једино када правосуђе поседује интегритет и налази се изван утицаја политичке власти. Иако се крајем педесетих година прошлога века формирају прве институције за обуку у правосуђу (у Шпанији је Правосудна школа основана 1944. године), идеја о институционализацији обуке на нашим просторима се јавља тек деведесетих година, када се истицање важности оваквих образованих институција нашло у текстовима многих међународно усвојених докумената. Управо је повезаност обуке са независношћу и ефикасношћу целог правосудног система условила потребу за анализом начина рада и облика организације Правосудне академије. Ово је питање такође актуелно због домаћих стручних кругова и јавности који захтевају реформу правосудног система. Тема овог мастер рада припада области уставног права и бави се обуком носилаца и будућих носилаца правосудних функција као главног гаранта постојања правне државе и владавине права. Предмет истраживања је Правосудна академија, односно њена надлежност, органи управљања, функционисање и начин спровођења обука које организује, као и сам статус и место које она заузима у правосудном систему Србије. Циљ спроведеног истраживања је потпуније сагледавање послова Правосудне академије, како би се боље разумела њена сврха и значај. Иако је циљ увођења ове институције у наш правни систем неспорно легитиман, сама организација и рад Правосудне академије изазива бројне контроверзе у јавности. Проблематика и неслагања у теорији и доктрини се односе, пре свега, на прописивање завршене обуке као обавезног услова за ступање на одређене јавне функције. Такође је спорна њена имплементација у Устав, односно уређивање њеног статуса у акту највеће правне снаге у држави. С обзиром на то да је реформа судства и јавног тужилаштва изузетно важно и осетљиво питање, потребно је ставити се у положај једног реалног посматрача и објективно увидети све позитивне и негативне стране ове институције, како би се могло радити на побољшању обуке коју Правосудна академија пружа. | sr |
| dc.language.iso | sr | sr |
| dc.rights | closedAccess | sr |
| dc.subject | Pravosudna akademija | sr |
| dc.subject | Правосудна академија | sr |
| dc.subject | Ustavni sistem | sr |
| dc.subject | Уставни систем | sr |
| dc.subject | Nosioci pravosudnih funkcija | sr |
| dc.subject | Носиоци правосудних функција | sr |
| dc.title | Pravosudna akademija u ustavnom sistemu | sr |
| dc.title | Правосудна академија у уставном систему | sr |
| dc.type | masterThesis | sr |
| dc.rights.license | ARR | sr |
| dc.citation.epage | 66 | |
| dc.citation.spage | 4 | |
| dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2409 | |
| dc.type.version | publishedVersion | sr |

