Acte Clair Doctrine in the preliminary ruling procedure in the case law of the Court of Justice of the European Union

Abstract

This paper examines the acte clair doctrine with the aim to assess its impact, weigh its positive against negative aspects, and place it in the context of the EU multilingual law and its peculiarities. Given that the doctrine was endorsed within the preliminary ruling procedure (at the background of Article 267 TFEU), focusing on the two-fold purpose of this procedure: ensuring uniformity in the application and interpretation of EU law, and establishing effective cooperation between the CJEU and national courts, it places the doctrine in the context of its origination. Thereafter, by scrutinizing its components, the paper seeks for a clear determination of the concept. After introducing the landmark Cilfit case, the paper examines the criteria that have been set in this case: concerning irrelevance, existence of acte éclairé or of acte clair as the grounds for absolving national courts of their obligation to refer, and takes a deep look into the conditioning part of the acte clair criteria. Particular attention is given to the language criteria. The evolution, use, abuse and extended application of the doctrine are followed against the background of the CJEU case law. The negative aspects are looked at in the light of different critical views, but the paper concludes that positive aspects overweigh those negative.

У овом раду анализирана је доктрина acte clair с циљем да се оцени њен утицај, да се одмере позитивне и негативне стране и да се сагледа у контексту вишејезичног права ЕУ и његових особености. С обзиром на то да је доктрина усвојена у оквирима поступка претходног одлучивања (у вези члана 267. ТФЕУ), обраћајући посебу пажњу на двоструку сврху овог поступка: обезбеђивање јединствене примене и тумачења права ЕУ и успостављање делотворне сарадње између СПЕУ и националних судова, доктрина се сагледава у контексту свог настанка. Кроз испитивање компоненти, настоји се да се постави јасно одређење концепта. Након представљања најзначајнијег случаја Cilfit, у раду се испитују критеријуми који су у њему постављени: везани за нерелевантност питања, постојање acte clair, односно acte éclairé по основу којих национални судови могу да буду ослобођени обавезе да питање упуте на претходно одлучивање, и подробније се разматрају услови постављени у оквиру критеријума. Посебна пажња је посвећена језичким критеријумима. На подлози судске праксе СПЕУ прати се развој, употреба, злоупотреба и проширена примена ове доктрине. Негативни аспекти се посматрају у светлу различитих критика, а затим закључује да позитивни аспекти доктрине носе превагу.