Pravo zaposlenog na godišnji odmor u pozitivnom pravu Republike Srbije i Republike Srpske
Право запосленог на годишњи одмор у позитивном праву Републике Србије и Републике Српске
Само за регистроване кориснике
2020
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Право на одмор је право запосленог да у одређеном периоду не ради тј. да не ставља своје радне способности на располагање послодавцу. За остваривање овог права неопходан је прекид рада у одређеном временском периоду, те разликујемо одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор.
Годишњи одмор је одмор који се даје особама у радном односу сваке календарске године, под условом да су те особе код истог послодавца провеле на раду одређено временско раздобље, које је правним поретком утврђено као минимално.
Сваком човеку неопходан је одмор. Запосленом је одмор потребан како би обновио своје психофизичке и радне способности, јер једино одморан радник може успешно да обавља радне активности. Од нарочитог значаја за запосленог је његово право на годишњи одмор, јер му омогућава одвајање од радних обавеза у једном дужем, континуираном временском периоду.
Одмор има пре свега физиолошко здравствени значај, јер уклања умор и стрес. Одморан радник је мање склон повредама односно несре...ћама на раду, у чему се огледа раднозаштитни значај одмора. Одмор има и социјални и образовно - културни значај, јер радник има слободу да време користи за дружење са породицом и пријатељима, културно уздизање, различите курсеве и слично. Напослетку, значај одмора је и економски, јер се захваљујући одмору повећава продуктивност рада и успешност пословања.
Према томе, одмор омогућава обнову физичке и умне снаге радника, чиме се спречавају повреде на раду, које су неретко проузроковане смањењем концентрације, услед дуготрајног и монотоног рада. Поред тога, захваљујући одмору човек напредује, а његов рад је квалитетнији и продуктивнији. Услед тога право на годишњи одмор треба посматрати не само као добро за радника, него и корист за послодавца, који води рачуна како о квалитету производа и услуга, те продуктивности рада, тако и о заштити живота и здравља радника.
Кључне речи:
Pravo na godišnji odmor / Право на годишњи одмор / Zaposleni / Запослени / Radnozaštitni značaj godišnjeg odmora / Раднозаштитни значај годишњег одмораИзвор:
2020, 1-83Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Mihajlović, Jovana PY - 2020 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2422 AB - Право на одмор је право запосленог да у одређеном периоду не ради тј. да не ставља своје радне способности на располагање послодавцу. За остваривање овог права неопходан је прекид рада у одређеном временском периоду, те разликујемо одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор. Годишњи одмор је одмор који се даје особама у радном односу сваке календарске године, под условом да су те особе код истог послодавца провеле на раду одређено временско раздобље, које је правним поретком утврђено као минимално. Сваком човеку неопходан је одмор. Запосленом је одмор потребан како би обновио своје психофизичке и радне способности, јер једино одморан радник може успешно да обавља радне активности. Од нарочитог значаја за запосленог је његово право на годишњи одмор, јер му омогућава одвајање од радних обавеза у једном дужем, континуираном временском периоду. Одмор има пре свега физиолошко здравствени значај, јер уклања умор и стрес. Одморан радник је мање склон повредама односно несрећама на раду, у чему се огледа раднозаштитни значај одмора. Одмор има и социјални и образовно - културни значај, јер радник има слободу да време користи за дружење са породицом и пријатељима, културно уздизање, различите курсеве и слично. Напослетку, значај одмора је и економски, јер се захваљујући одмору повећава продуктивност рада и успешност пословања. Према томе, одмор омогућава обнову физичке и умне снаге радника, чиме се спречавају повреде на раду, које су неретко проузроковане смањењем концентрације, услед дуготрајног и монотоног рада. Поред тога, захваљујући одмору човек напредује, а његов рад је квалитетнији и продуктивнији. Услед тога право на годишњи одмор треба посматрати не само као добро за радника, него и корист за послодавца, који води рачуна како о квалитету производа и услуга, те продуктивности рада, тако и о заштити живота и здравља радника. T1 - Pravo zaposlenog na godišnji odmor u pozitivnom pravu Republike Srbije i Republike Srpske T1 - Право запосленог на годишњи одмор у позитивном праву Републике Србије и Републике Српске EP - 83 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2422 ER -
@mastersthesis{
author = "Mihajlović, Jovana",
year = "2020",
abstract = "Право на одмор је право запосленог да у одређеном периоду не ради тј. да не ставља своје радне способности на располагање послодавцу. За остваривање овог права неопходан је прекид рада у одређеном временском периоду, те разликујемо одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор.
Годишњи одмор је одмор који се даје особама у радном односу сваке календарске године, под условом да су те особе код истог послодавца провеле на раду одређено временско раздобље, које је правним поретком утврђено као минимално.
Сваком човеку неопходан је одмор. Запосленом је одмор потребан како би обновио своје психофизичке и радне способности, јер једино одморан радник може успешно да обавља радне активности. Од нарочитог значаја за запосленог је његово право на годишњи одмор, јер му омогућава одвајање од радних обавеза у једном дужем, континуираном временском периоду.
Одмор има пре свега физиолошко здравствени значај, јер уклања умор и стрес. Одморан радник је мање склон повредама односно несрећама на раду, у чему се огледа раднозаштитни значај одмора. Одмор има и социјални и образовно - културни значај, јер радник има слободу да време користи за дружење са породицом и пријатељима, културно уздизање, различите курсеве и слично. Напослетку, значај одмора је и економски, јер се захваљујући одмору повећава продуктивност рада и успешност пословања.
Према томе, одмор омогућава обнову физичке и умне снаге радника, чиме се спречавају повреде на раду, које су неретко проузроковане смањењем концентрације, услед дуготрајног и монотоног рада. Поред тога, захваљујући одмору човек напредује, а његов рад је квалитетнији и продуктивнији. Услед тога право на годишњи одмор треба посматрати не само као добро за радника, него и корист за послодавца, који води рачуна како о квалитету производа и услуга, те продуктивности рада, тако и о заштити живота и здравља радника.",
title = "Pravo zaposlenog na godišnji odmor u pozitivnom pravu Republike Srbije i Republike Srpske, Право запосленог на годишњи одмор у позитивном праву Републике Србије и Републике Српске",
pages = "83-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2422"
}
Mihajlović, J.. (2020). Pravo zaposlenog na godišnji odmor u pozitivnom pravu Republike Srbije i Republike Srpske. , 1-83. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2422
Mihajlović J. Pravo zaposlenog na godišnji odmor u pozitivnom pravu Republike Srbije i Republike Srpske. 2020;:1-83. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2422 .
Mihajlović, Jovana, "Pravo zaposlenog na godišnji odmor u pozitivnom pravu Republike Srbije i Republike Srpske" (2020):1-83, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2422 .

