Priznanje država i vlada i uspostavljanje diplomatskih odnosa u novijoj srpskoj praksi

Abstract

Тема овог мастер рада јесу признање држава и влада и успостављање дипломатских односа у новијој српској пракси. Означени временски оквир односи се на период од 5. јуна 2006, када је Република Србија постала следбеник државне заједнице Србија и Црна Гора и у целости наследила њен међународноправни субј ективитет. По потреби, биће речи и о пракси Србије и Црне Горе (СЦГ) и Савезне Републике Југославије (СРЈ) и, делимично, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), када је то потребно да би се разумеле активности које данас предузима Република Србија, односно да би се оне упоредиле са пређашњом праксом. Тема овог рада није, у литератури обрађивана, борба за међународно признање Краљевине Србије, Краљевства, како се, првобитно звала прва заједничка држава Јужних Словена, односно Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (КСХС) или Југославије већ, управо супротно, српско деловање у правцу давања признања државама и владама и успостављање дипломатских односа. Реч је о активностима у којима се Србија појављује у пуном капацитету као субјект међународног права, а не као „објекат“, као држава или ентитет чије је признање упитно и чији је међународноправни субјективитет споран. Чини се да је једина промена државног оквира која је прошла без последица по српски/југословенски међународноправни субјективитет била управо она настала након што је Народна скупштина, на седници Другог ванредног заседања у 2006. години, одржаној 5. јуна 2006, донела Одлуку о обавезама државних органа Републике Србије у остваривању надлежности Републике Србије као следбеника државне заједнице Србија и Црна Гора. До тада су скоро све промене - стварање КСХС, формирање Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ) и оснивање СРЈ - били праћени оспоравањима и доказивањима међународноправног статуса тих држава и увек је постојао одређени период у коме је било држава које су признање ускраћивале или су га одлагале.