Redovni postupak rekognicije
Редовни поступак рекогниције
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Јавнобележнички запис је једна од врста јавнобележничких исправа. Према Закону о јавном бележништву јавнобележнички запис је исправа о правним пословима које сачињава јавни бележник. Поступак сачињавања јавнобележничког записа се састоји из три стадијума: припремни стадијум, стадијум писмене редакције правног посла и стадијум признавања јавнобележничког записа.
Трећи стадијум је познат и као рекогниција. Ријеч рекогниција потиче од латинске ријечи recognition која у преводу значи судско признање особе, ствари или списа за оно за што се издаје, признање идентитета или прегледавање списа ради испитивања и поправљања.
Признање јавнобележничког записа или поступак рекогниције представља најбитнији стадијујм јавнобележничког поступка. У њему јавни бележник упознаје странку са садржином исправе коју је сачинио. Након упознавања садржине исправе, странка одобрава исправу и потписује је. Иначе, стадијум рекогниције подразумјева предузимање процесних радњи: упознавање странке са сад...ржином исправе коју је саставио јавни бележник, одобравање јавнобележничког записа од стране странке и потписивање нотарског записа.
ЗJБ није употпуности уредио трећи стадијум у поступку сачињавања јавнобележничког записа. Ту се прије свега мисли на чињеницу да ЗЈБ није прописано како се странка упознаје са садржином нотарског записа и на који начин га одобрава. Са друге стране, чланом 173. Закона о ванпарничном поступку је прописано да се у присуству нотара чита странци текст правног посла исписан у јавнобележничком запису, након чега она изјављује да је њена воља вјерно унесена у нотарски запис и потписује га.
Поступак рекогниције може бити: редован или општи и ванредан или посебан.
Редован поступак рекогниције представља правило, док ванредан поступак се спроводи у случајевима када странка није способна да пита, пише, чулно опажа или комуницира с нотаром.
Кључне речи:
Postupak rekognicije / Поступак рекогниције / Javnobeležnički zapis / Јавнобележнички запис / Priznanje javnobeležničkog zapisa / Признање јавнобележничког записаИзвор:
2019, 3-53Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY - THES
AU - Marinović, Aleksandra
PY - 2019
UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2428
AB - Јавнобележнички запис је једна од врста јавнобележничких исправа. Према Закону о јавном бележништву јавнобележнички запис је исправа о правним пословима које сачињава јавни бележник. Поступак сачињавања јавнобележничког записа се састоји из три стадијума: припремни стадијум, стадијум писмене редакције правног посла и стадијум признавања јавнобележничког записа.
Трећи стадијум је познат и као рекогниција. Ријеч рекогниција потиче од латинске ријечи recognition која у преводу значи судско признање особе, ствари или списа за оно за што се издаје, признање идентитета или прегледавање списа ради испитивања и поправљања.
Признање јавнобележничког записа или поступак рекогниције представља најбитнији стадијујм јавнобележничког поступка. У њему јавни бележник упознаје странку са садржином исправе коју је сачинио. Након упознавања садржине исправе, странка одобрава исправу и потписује је. Иначе, стадијум рекогниције подразумјева предузимање процесних радњи: упознавање странке са садржином исправе коју је саставио јавни бележник, одобравање јавнобележничког записа од стране странке и потписивање нотарског записа.
ЗJБ није употпуности уредио трећи стадијум у поступку сачињавања јавнобележничког записа. Ту се прије свега мисли на чињеницу да ЗЈБ није прописано како се странка упознаје са садржином нотарског записа и на који начин га одобрава. Са друге стране, чланом 173. Закона о ванпарничном поступку је прописано да се у присуству нотара чита странци текст правног посла исписан у јавнобележничком запису, након чега она изјављује да је њена воља вјерно унесена у нотарски запис и потписује га.
Поступак рекогниције може бити: редован или општи и ванредан или посебан.
Редован поступак рекогниције представља правило, док ванредан поступак се спроводи у случајевима када странка није способна да пита, пише, чулно опажа или комуницира с нотаром.
T1 - Redovni postupak rekognicije
T1 - Редовни поступак рекогниције
EP - 53
SP - 3
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2428
ER -
@mastersthesis{
author = "Marinović, Aleksandra",
year = "2019",
abstract = "Јавнобележнички запис је једна од врста јавнобележничких исправа. Према Закону о јавном бележништву јавнобележнички запис је исправа о правним пословима које сачињава јавни бележник. Поступак сачињавања јавнобележничког записа се састоји из три стадијума: припремни стадијум, стадијум писмене редакције правног посла и стадијум признавања јавнобележничког записа.
Трећи стадијум је познат и као рекогниција. Ријеч рекогниција потиче од латинске ријечи recognition која у преводу значи судско признање особе, ствари или списа за оно за што се издаје, признање идентитета или прегледавање списа ради испитивања и поправљања.
Признање јавнобележничког записа или поступак рекогниције представља најбитнији стадијујм јавнобележничког поступка. У њему јавни бележник упознаје странку са садржином исправе коју је сачинио. Након упознавања садржине исправе, странка одобрава исправу и потписује је. Иначе, стадијум рекогниције подразумјева предузимање процесних радњи: упознавање странке са садржином исправе коју је саставио јавни бележник, одобравање јавнобележничког записа од стране странке и потписивање нотарског записа.
ЗJБ није употпуности уредио трећи стадијум у поступку сачињавања јавнобележничког записа. Ту се прије свега мисли на чињеницу да ЗЈБ није прописано како се странка упознаје са садржином нотарског записа и на који начин га одобрава. Са друге стране, чланом 173. Закона о ванпарничном поступку је прописано да се у присуству нотара чита странци текст правног посла исписан у јавнобележничком запису, након чега она изјављује да је њена воља вјерно унесена у нотарски запис и потписује га.
Поступак рекогниције може бити: редован или општи и ванредан или посебан.
Редован поступак рекогниције представља правило, док ванредан поступак се спроводи у случајевима када странка није способна да пита, пише, чулно опажа или комуницира с нотаром.",
title = "Redovni postupak rekognicije, Редовни поступак рекогниције",
pages = "53-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2428"
}
Marinović, A.. (2019). Redovni postupak rekognicije. , 3-53. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2428
Marinović A. Redovni postupak rekognicije. 2019;:3-53. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2428 .
Marinović, Aleksandra, "Redovni postupak rekognicije" (2019):3-53, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2428 .

