Postupak procene uticaja na životnu sredinu u pravu Srbije i pravu Evropske Unije

Abstract

Дуго времена су добробити индустријске и техничке револуције били једини важни ефекти ових процеса. Убрзавање производних процедура и увећан капитал су били доминантни и лако су скренули пажњу са последица индустријске и техничке револуције на здравље људи, функционисање екосистема и загађење животне средине. Као одговор на озбиљно измењене услове живота и нарушену животну средину, током 60-их и 70-их година претходног века буди се свест о дефинисању правила и процедура како би се општа добра која се тичу свих појединаца на Земљи и Земље саме заштитила. Први кораци у вези са заштитом животне средине на међународном нивоу праве се оснивањем наднационалних организација и успостављањм стандарда међународних организација. Међународне организације успостављају основне принципе еколошког права, првенствено у оквиру Стокхолмске декларације УН о човековој средини из 1972. године, а касније и Рио декларације УН о животној средини из 1992. године. Ови принципи служе као основа за све прописе који се тичу заштите појединачних добара. У то време се, између осталог, у Сједињеним Америчким Државама први пут формално успоставља и поступак процене утицаја на животну средину, који се накнадно даље шири и на Европу. У почетку успостављен као усамљене ad hoc процедуре у различитим земљама, поступак процене утицаја на животну средину први пут је систематски прописан Директивом о процени ефеката одређених јавних и приватних пројеката на животну средину 85/337/ЕЕЗ (у даљем тексту: Директива 85/337/ЕЕЗ) из 1985. године. Имајући у виду да се радило о новом поступку који је требало применити широм Европске Економске Заједнице, Директива 85/337/ЕЕЗ је измењена 1997. године, како би се осигурала уједначена пракса у свим земљама чланицама. Постоје различите дефиниције поступка процене утицаја на животну средину. Конвенција о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (у даљем тексту: Еспо конвенција) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као националну процедуру за процену могућег утицаја предложене активности на животну средину. Директива 2014/52/ЕУ којом се мења Директива 2011/92/ЕУ о процени утицаја одређених јавних и приватних пројеката на животну средину (у даљем тексту: Директива 2014/52/ЕУ) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као процес који се састоји из припреме студије утицаја на животну средину, спроведених консултација уколико пројекат може имати утицај и на друге државе чланице, стручну процену студије утицаја на животну средину и пратеће документације, образложен извештај надлежног органа о значајном утицају пројекта на животну средину и укључивање тог извештаја у одлуку о имплементацији пројекта.