Дуго времена су добробити индустријске и техничке револуције били једини важни ефекти ових процеса. Убрзавање производних процедура и увећан капитал су били доминантни и лако су скренули пажњу са последица индустријске и техничке револуције на здравље људи, функционисање екосистема и загађење животне средине. Као одговор на озбиљно измењене услове живота и нарушену животну средину, током 60-их и 70-их година претходног века буди се свест о дефинисању правила и процедура како би се општа добра која се тичу свих појединаца на Земљи и Земље саме заштитила.
Први кораци у вези са заштитом животне средине на међународном нивоу праве се оснивањем наднационалних организација и успостављањм стандарда међународних организација. Међународне организације успостављају основне принципе еколошког права, првенствено у оквиру Стокхолмске декларације УН о човековој средини из 1972. године, а касније и Рио декларације УН о животној средини из 1992. године. Ови принципи служе као основа за све прописе ...који се тичу заштите појединачних добара.
У то време се, између осталог, у Сједињеним Америчким Државама први пут формално успоставља и поступак процене утицаја на животну средину, који се накнадно даље шири и на Европу. У почетку успостављен као усамљене ad hoc процедуре у различитим земљама, поступак процене утицаја на животну средину први пут је систематски прописан Директивом о процени ефеката одређених јавних и приватних пројеката на животну средину 85/337/ЕЕЗ (у даљем тексту: Директива 85/337/ЕЕЗ) из 1985. године. Имајући у виду да се радило о новом поступку који је требало применити широм Европске Економске Заједнице, Директива 85/337/ЕЕЗ је измењена 1997. године, како би се осигурала уједначена пракса у свим земљама чланицама.
Постоје различите дефиниције поступка процене утицаја на животну средину. Конвенција о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (у даљем тексту: Еспо конвенција) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као националну процедуру за процену могућег утицаја предложене активности на животну средину. Директива 2014/52/ЕУ којом се мења Директива 2011/92/ЕУ о процени утицаја одређених јавних и приватних пројеката на животну средину (у даљем тексту: Директива 2014/52/ЕУ) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као процес који се састоји из припреме студије утицаја на животну средину, спроведених консултација уколико пројекат може имати утицај и на друге државе чланице, стручну процену студије утицаја на животну средину и пратеће документације, образложен извештај надлежног органа о значајном утицају пројекта на животну средину и укључивање тог извештаја у одлуку о имплементацији пројекта.
Кључне речи:
Postupak procene uticaja na životnu sredinu / Поступак процене утицаја на животну средину / Procena uticaja na životnu sredinu / Процена утицаја на животну средину / Pravo Evropske Unije / Право Европске Уније
TY - THES
AU - Prijić, Sonja
PY - 2019
UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2435
AB - Дуго времена су добробити индустријске и техничке револуције били једини важни ефекти ових процеса. Убрзавање производних процедура и увећан капитал су били доминантни и лако су скренули пажњу са последица индустријске и техничке револуције на здравље људи, функционисање екосистема и загађење животне средине. Као одговор на озбиљно измењене услове живота и нарушену животну средину, током 60-их и 70-их година претходног века буди се свест о дефинисању правила и процедура како би се општа добра која се тичу свих појединаца на Земљи и Земље саме заштитила.
Први кораци у вези са заштитом животне средине на међународном нивоу праве се оснивањем наднационалних организација и успостављањм стандарда међународних организација. Међународне организације успостављају основне принципе еколошког права, првенствено у оквиру Стокхолмске декларације УН о човековој средини из 1972. године, а касније и Рио декларације УН о животној средини из 1992. године. Ови принципи служе као основа за све прописе који се тичу заштите појединачних добара.
У то време се, између осталог, у Сједињеним Америчким Државама први пут формално успоставља и поступак процене утицаја на животну средину, који се накнадно даље шири и на Европу. У почетку успостављен као усамљене ad hoc процедуре у различитим земљама, поступак процене утицаја на животну средину први пут је систематски прописан Директивом о процени ефеката одређених јавних и приватних пројеката на животну средину 85/337/ЕЕЗ (у даљем тексту: Директива 85/337/ЕЕЗ) из 1985. године. Имајући у виду да се радило о новом поступку који је требало применити широм Европске Економске Заједнице, Директива 85/337/ЕЕЗ је измењена 1997. године, како би се осигурала уједначена пракса у свим земљама чланицама.
Постоје различите дефиниције поступка процене утицаја на животну средину. Конвенција о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (у даљем тексту: Еспо конвенција) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као националну процедуру за процену могућег утицаја предложене активности на животну средину. Директива 2014/52/ЕУ којом се мења Директива 2011/92/ЕУ о процени утицаја одређених јавних и приватних пројеката на животну средину (у даљем тексту: Директива 2014/52/ЕУ) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као процес који се састоји из припреме студије утицаја на животну средину, спроведених консултација уколико пројекат може имати утицај и на друге државе чланице, стручну процену студије утицаја на животну средину и пратеће документације, образложен извештај надлежног органа о значајном утицају пројекта на животну средину и укључивање тог извештаја у одлуку о имплементацији пројекта.
T1 - Postupak procene uticaja na životnu sredinu u pravu Srbije i pravu Evropske Unije
T1 - Поступак процене утицаја на животну средину у праву Србије и праву Европске Уније
EP - 50
SP - 4
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2435
ER -
@mastersthesis{
author = "Prijić, Sonja",
year = "2019",
abstract = "Дуго времена су добробити индустријске и техничке револуције били једини важни ефекти ових процеса. Убрзавање производних процедура и увећан капитал су били доминантни и лако су скренули пажњу са последица индустријске и техничке револуције на здравље људи, функционисање екосистема и загађење животне средине. Као одговор на озбиљно измењене услове живота и нарушену животну средину, током 60-их и 70-их година претходног века буди се свест о дефинисању правила и процедура како би се општа добра која се тичу свих појединаца на Земљи и Земље саме заштитила.
Први кораци у вези са заштитом животне средине на међународном нивоу праве се оснивањем наднационалних организација и успостављањм стандарда међународних организација. Међународне организације успостављају основне принципе еколошког права, првенствено у оквиру Стокхолмске декларације УН о човековој средини из 1972. године, а касније и Рио декларације УН о животној средини из 1992. године. Ови принципи служе као основа за све прописе који се тичу заштите појединачних добара.
У то време се, између осталог, у Сједињеним Америчким Државама први пут формално успоставља и поступак процене утицаја на животну средину, који се накнадно даље шири и на Европу. У почетку успостављен као усамљене ad hoc процедуре у различитим земљама, поступак процене утицаја на животну средину први пут је систематски прописан Директивом о процени ефеката одређених јавних и приватних пројеката на животну средину 85/337/ЕЕЗ (у даљем тексту: Директива 85/337/ЕЕЗ) из 1985. године. Имајући у виду да се радило о новом поступку који је требало применити широм Европске Економске Заједнице, Директива 85/337/ЕЕЗ је измењена 1997. године, како би се осигурала уједначена пракса у свим земљама чланицама.
Постоје различите дефиниције поступка процене утицаја на животну средину. Конвенција о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (у даљем тексту: Еспо конвенција) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као националну процедуру за процену могућег утицаја предложене активности на животну средину. Директива 2014/52/ЕУ којом се мења Директива 2011/92/ЕУ о процени утицаја одређених јавних и приватних пројеката на животну средину (у даљем тексту: Директива 2014/52/ЕУ) дефинише поступак процене утицаја на животну средину као процес који се састоји из припреме студије утицаја на животну средину, спроведених консултација уколико пројекат може имати утицај и на друге државе чланице, стручну процену студије утицаја на животну средину и пратеће документације, образложен извештај надлежног органа о значајном утицају пројекта на животну средину и укључивање тог извештаја у одлуку о имплементацији пројекта.",
title = "Postupak procene uticaja na životnu sredinu u pravu Srbije i pravu Evropske Unije, Поступак процене утицаја на животну средину у праву Србије и праву Европске Уније",
pages = "50-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2435"
}
Prijić, S.. (2019). Postupak procene uticaja na životnu sredinu u pravu Srbije i pravu Evropske Unije. , 4-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2435
Prijić S. Postupak procene uticaja na životnu sredinu u pravu Srbije i pravu Evropske Unije. 2019;:4-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2435 .
Prijić, Sonja, "Postupak procene uticaja na životnu sredinu u pravu Srbije i pravu Evropske Unije" (2019):4-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2435 .
