Приказ основних података о документу

Прање новца у привредном пословању : студија случаја

dc.contributorIlić, Goran P.
dc.creatorPaunović, Jasmina
dc.date.accessioned2026-01-19T12:55:45Z
dc.date.available2026-01-19T12:55:45Z
dc.date.issued2019
dc.identifier.urihttps://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2438
dc.description.abstractКада говоримо о прању новца као савременом феномену на глобалном нивоу, а које подразумева претходно предузимање противзаконитих радњи које би довеле до остваривања имовинске користи, односно противправно стечене користи, не можемо а да не поменемо најчешћа кривична дела која се врше као предикатна кривична дела. Те, стога, можемо констатовати да у савременом свету трговина наркотицима представља један од најчешћих извора “прљавог новца”. Одмах након овог вида стицања нелегалног профита, ништа мање значајна нису и кривична дела која се односе на корупцију. Република Србија према својим статистичким подацима и израдом процене ризика од прања новца и процене ризика од финансирања тероризма, такође, не заостаје знатно у односу на ове показатеље. У овом раду, кроз наредне стране, потрудићемо се да ближе прикажемо и објаснимо суштину појма прања новца, с обзиром да је овај вид финансијског криминала новијег датума. Међутим, с правом можемо рећи да не постоји земља у свету која је поштеђена, односно у којој се не обавља прање новца. Тачније, не постоји земља у којој се не врше кривична дела, а која су предуслов за стицање противправне користи која даље неминовно води ка прању новца. Тема овог рада је прање новца које се односи на кривична дела настала у привредном пословању, те слободно можемо рећи да се као најкомплекснија и најтеже откривају. Методи детекције и истраживања на ову тему су сложенији и подразумевају претходно добру обученост стручних људи који учествују у овом процесу. С обзиром да је тема на коју ћемо се посебно осврнути, привредно пословање из кога може проистећи нелегалан извор прихода, стога ћемо говорити о кривичним делима из области службене дужности, кривичним делима против привреде, као најкомплекснијим кривичним делима, везаним за прање новца. Иначе, прање новца као проблем светских размера, пре свега је захватио земље у транзицији, које су представљале погодно тло за прање новца јер нису били јасно дефинисани имовинско- правни односи између државе, друштва у целини и појединца. Почетком 2000. године, тачније 2003. године, прање новца се уводи као кривично дело у законодавство Савезне Републике Југославије доношењем Закона о спречавању прања новца. Године 2005. ово кривично дело постало је део основног кривичног законодавства Републике Србије. Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма из 2009. године, уводи се појам и дефиниција финансирања тероризма као савремене појаве у коју се усмерава и опран новац. Овим законом се по први пут предвиђају и казнене одредбе за одговарајуће привредне преступе и прекршаје.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.subjectPranje novcasr
dc.subjectПрање новцаsr
dc.subjectPrivredno poslovanjesr
dc.subjectПривредно пословањеsr
dc.subjectKrivična dela protiv privredesr
dc.subjectКривична дела против привредеsr
dc.subjectPrivredni prestupisr
dc.subjectПривредни преступиsr
dc.titlePranje novca u privrednom poslovanju : studija slučajasr
dc.titleПрање новца у привредном пословању : студија случајаsr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage47
dc.citation.spage4
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2438
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу