Pranje novca u privrednom poslovanju : studija slučaja
Прање новца у привредном пословању : студија случаја
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Када говоримо о прању новца као савременом феномену на глобалном нивоу, а које подразумева претходно предузимање противзаконитих радњи које би довеле до остваривања имовинске користи, односно противправно стечене користи, не можемо а да не поменемо најчешћа кривична дела која се врше као предикатна кривична дела. Те, стога, можемо констатовати да у савременом свету трговина наркотицима представља један од најчешћих извора “прљавог новца”. Одмах након овог вида стицања нелегалног профита, ништа мање значајна нису и кривична дела која се односе на корупцију. Република Србија према својим статистичким подацима и израдом процене ризика од прања новца и процене ризика од финансирања тероризма, такође, не заостаје знатно у односу на ове показатеље.
У овом раду, кроз наредне стране, потрудићемо се да ближе прикажемо и објаснимо суштину појма прања новца, с обзиром да је овај вид финансијског криминала новијег датума. Међутим, с правом можемо рећи да не постоји земља у свету која је поштеђена..., односно у којој се не обавља прање новца. Тачније, не постоји земља у којој се не врше кривична дела, а која су предуслов за стицање противправне користи која даље неминовно води ка прању новца.
Тема овог рада је прање новца које се односи на кривична дела настала у привредном пословању, те слободно можемо рећи да се као најкомплекснија и најтеже откривају. Методи детекције и истраживања на ову тему су сложенији и подразумевају претходно добру обученост стручних људи који учествују у овом процесу.
С обзиром да је тема на коју ћемо се посебно осврнути, привредно пословање из кога може проистећи нелегалан извор прихода, стога ћемо говорити о кривичним делима из области службене дужности, кривичним делима против привреде, као најкомплекснијим кривичним делима, везаним за прање новца. Иначе, прање новца као проблем светских размера, пре свега је захватио земље у транзицији, које су представљале погодно тло за прање новца јер нису били јасно дефинисани имовинско- правни односи између државе, друштва у целини и појединца.
Почетком 2000. године, тачније 2003. године, прање новца се уводи као кривично дело у законодавство Савезне Републике Југославије доношењем Закона о спречавању прања новца. Године 2005. ово кривично дело постало је део основног кривичног законодавства Републике Србије. Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма из 2009. године, уводи се појам и дефиниција финансирања тероризма као савремене појаве у коју се усмерава и опран новац. Овим законом се по први пут предвиђају и казнене одредбе за одговарајуће привредне преступе и прекршаје.
Кључне речи:
Pranje novca / Прање новца / Privredno poslovanje / Привредно пословање / Krivična dela protiv privrede / Кривична дела против привреде / Privredni prestupi / Привредни преступиИзвор:
2019, 4-47Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Paunović, Jasmina PY - 2019 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2438 AB - Када говоримо о прању новца као савременом феномену на глобалном нивоу, а које подразумева претходно предузимање противзаконитих радњи које би довеле до остваривања имовинске користи, односно противправно стечене користи, не можемо а да не поменемо најчешћа кривична дела која се врше као предикатна кривична дела. Те, стога, можемо констатовати да у савременом свету трговина наркотицима представља један од најчешћих извора “прљавог новца”. Одмах након овог вида стицања нелегалног профита, ништа мање значајна нису и кривична дела која се односе на корупцију. Република Србија према својим статистичким подацима и израдом процене ризика од прања новца и процене ризика од финансирања тероризма, такође, не заостаје знатно у односу на ове показатеље. У овом раду, кроз наредне стране, потрудићемо се да ближе прикажемо и објаснимо суштину појма прања новца, с обзиром да је овај вид финансијског криминала новијег датума. Међутим, с правом можемо рећи да не постоји земља у свету која је поштеђена, односно у којој се не обавља прање новца. Тачније, не постоји земља у којој се не врше кривична дела, а која су предуслов за стицање противправне користи која даље неминовно води ка прању новца. Тема овог рада је прање новца које се односи на кривична дела настала у привредном пословању, те слободно можемо рећи да се као најкомплекснија и најтеже откривају. Методи детекције и истраживања на ову тему су сложенији и подразумевају претходно добру обученост стручних људи који учествују у овом процесу. С обзиром да је тема на коју ћемо се посебно осврнути, привредно пословање из кога може проистећи нелегалан извор прихода, стога ћемо говорити о кривичним делима из области службене дужности, кривичним делима против привреде, као најкомплекснијим кривичним делима, везаним за прање новца. Иначе, прање новца као проблем светских размера, пре свега је захватио земље у транзицији, које су представљале погодно тло за прање новца јер нису били јасно дефинисани имовинско- правни односи између државе, друштва у целини и појединца. Почетком 2000. године, тачније 2003. године, прање новца се уводи као кривично дело у законодавство Савезне Републике Југославије доношењем Закона о спречавању прања новца. Године 2005. ово кривично дело постало је део основног кривичног законодавства Републике Србије. Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма из 2009. године, уводи се појам и дефиниција финансирања тероризма као савремене појаве у коју се усмерава и опран новац. Овим законом се по први пут предвиђају и казнене одредбе за одговарајуће привредне преступе и прекршаје. T1 - Pranje novca u privrednom poslovanju : studija slučaja T1 - Прање новца у привредном пословању : студија случаја EP - 47 SP - 4 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2438 ER -
@mastersthesis{
author = "Paunović, Jasmina",
year = "2019",
abstract = "Када говоримо о прању новца као савременом феномену на глобалном нивоу, а које подразумева претходно предузимање противзаконитих радњи које би довеле до остваривања имовинске користи, односно противправно стечене користи, не можемо а да не поменемо најчешћа кривична дела која се врше као предикатна кривична дела. Те, стога, можемо констатовати да у савременом свету трговина наркотицима представља један од најчешћих извора “прљавог новца”. Одмах након овог вида стицања нелегалног профита, ништа мање значајна нису и кривична дела која се односе на корупцију. Република Србија према својим статистичким подацима и израдом процене ризика од прања новца и процене ризика од финансирања тероризма, такође, не заостаје знатно у односу на ове показатеље.
У овом раду, кроз наредне стране, потрудићемо се да ближе прикажемо и објаснимо суштину појма прања новца, с обзиром да је овај вид финансијског криминала новијег датума. Међутим, с правом можемо рећи да не постоји земља у свету која је поштеђена, односно у којој се не обавља прање новца. Тачније, не постоји земља у којој се не врше кривична дела, а која су предуслов за стицање противправне користи која даље неминовно води ка прању новца.
Тема овог рада је прање новца које се односи на кривична дела настала у привредном пословању, те слободно можемо рећи да се као најкомплекснија и најтеже откривају. Методи детекције и истраживања на ову тему су сложенији и подразумевају претходно добру обученост стручних људи који учествују у овом процесу.
С обзиром да је тема на коју ћемо се посебно осврнути, привредно пословање из кога може проистећи нелегалан извор прихода, стога ћемо говорити о кривичним делима из области службене дужности, кривичним делима против привреде, као најкомплекснијим кривичним делима, везаним за прање новца. Иначе, прање новца као проблем светских размера, пре свега је захватио земље у транзицији, које су представљале погодно тло за прање новца јер нису били јасно дефинисани имовинско- правни односи између државе, друштва у целини и појединца.
Почетком 2000. године, тачније 2003. године, прање новца се уводи као кривично дело у законодавство Савезне Републике Југославије доношењем Закона о спречавању прања новца. Године 2005. ово кривично дело постало је део основног кривичног законодавства Републике Србије. Законом о спречавању прања новца и финансирању тероризма из 2009. године, уводи се појам и дефиниција финансирања тероризма као савремене појаве у коју се усмерава и опран новац. Овим законом се по први пут предвиђају и казнене одредбе за одговарајуће привредне преступе и прекршаје.",
title = "Pranje novca u privrednom poslovanju : studija slučaja, Прање новца у привредном пословању : студија случаја",
pages = "47-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2438"
}
Paunović, J.. (2019). Pranje novca u privrednom poslovanju : studija slučaja. , 4-47. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2438
Paunović J. Pranje novca u privrednom poslovanju : studija slučaja. 2019;:4-47. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2438 .
Paunović, Jasmina, "Pranje novca u privrednom poslovanju : studija slučaja" (2019):4-47, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2438 .

