Informator kao kriminalističko-taktički institut

Abstract

Начини сазнања надлежних органа за припремање или довршено кривично дело су у пракси многобројни и зависе од природе и појавних облика сваког кривичног дела у конкретном случају. Важну улогу у сазнавању за кривично дело или идентитет учиниоца кривичног дела имају органи унутрашњих послова чији ће службеници усмеравањем своје пажње и планским поступањем непосредно запажати околности које их окружују и тако сазнавати потребне информације. Такође, они ће до релевантних сазнања доћи и на основу информација које буду добили од часних и поштених грађана. Ипак се, када се ради о криминалитету који врше професионални делинквенти, а чија се делатност карактерише као организована и конспиративна, чини неопходним ангажовање информатора као лица која су блиска или су припадала/припадају таквим криминалним срединама. У Републици Србији је, према одредби члана 34. Закона о полицији, у примени полицијско обавештајни модел као начин управљања полицијским пословима заснован на криминалистичко обавештајним информацијама, а њихов значајан извор представљају и информатори (као затворени извор информација). Информатор и његова употреба представља сегмент оперативног рада полиције и прикривени извор информација о криминалним активностима појединаца и група, а у Републици Србији је овај криминалистичко-тактички институт уређен правним актима нивоа приручника, намењеним пре свега лицима запосленим у полицији, те инструкцијама које носе обележје строго поверљивих аката и недоступне су широј јавности. Предмет овог рада се састоји у представљању појма и улоге информатора у прикупљању криминалистичких информација, поступка регрутовања и сарадње са информатором, а на основу анализе података из релевантне домаће и стране литературе, научне и стручне литературе, те упоредном анализом прописа у Републици Србији и другим државама.