Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost
Штета према животној средини : накнада и одговорност
Нема приказа
2020
Преузимање 🢃
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Тема овог мастер рада је управо штета према животној средини, односно анализа ове врсте штете и одређених проблема који су се уочили приликом правног регулисања и практичне примене овог правног института. Ови проблеми су последица специфичне природе штете према животној средини, односно карактеристика ове штете које је разликују од класичне штете настале из грађанскоправног односа. Из тог разлога је потребно да се посебно регулише институт штете према животној средини, и у међународним и у домаћим прописима. У раду су анализиране најважније карактеристике штете према животној средини.
Штета према животној средини, као новији правни институт, је веома актуелно питање, с обзиром да се и даље проналазе механизми за адекватно уређивање и унапређивање овог института. Прописи којима се регулишу ове штете су се развили у последњих пар деценија, како на међународном нивоу, тако и на националним нивоима. За анализу овог рада је од највећег значаја Директива Европске уније о еколошкој одговорно...сти у погледу спречавања и отклањања еколошких штета која је донета 2004. године, а која би требало да буде основ за даље регулисање овог питања у државама чланицама Европске уније. Међутим, питање које се поставља је колико је Диреткива успешна у свом циљу? Анализом изнетом у раду је покушано да се одговори на ово питање. Како би се сагледао ефекат примене прописа којима се уређује штета према животној средини неопходно је да се анализирају и примери из различитих држава у којима су наступиле ове штете. Таква анализа је важна, јер се њом истиче колике последице остављају штете према животној средини, као и на који начин различите државе приступају решавању овог проблема.
Такође у раду је представљен и институт еколошке одговорности, као нераздвојног дела штете према животној средини. Као опште правило у еколошком праву се установио начело „загађивач плаћа“, међутим проблем може да представља начин имплементације и примене овог начела. Занимљиво је и сагледати какав је однос између општег института одговорности за штету из грађанског права и посебног режима еколошке штете.
Кључне речи:
Šteta prema životnoj sredini / Штета према животној средини / Ekološka odgovornost / Еколошка одговорност / Ekološka šteta / Еколошка штетаИзвор:
2020, 3-55Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Minić, Marija PY - 2020 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2463 AB - Тема овог мастер рада је управо штета према животној средини, односно анализа ове врсте штете и одређених проблема који су се уочили приликом правног регулисања и практичне примене овог правног института. Ови проблеми су последица специфичне природе штете према животној средини, односно карактеристика ове штете које је разликују од класичне штете настале из грађанскоправног односа. Из тог разлога је потребно да се посебно регулише институт штете према животној средини, и у међународним и у домаћим прописима. У раду су анализиране најважније карактеристике штете према животној средини. Штета према животној средини, као новији правни институт, је веома актуелно питање, с обзиром да се и даље проналазе механизми за адекватно уређивање и унапређивање овог института. Прописи којима се регулишу ове штете су се развили у последњих пар деценија, како на међународном нивоу, тако и на националним нивоима. За анализу овог рада је од највећег значаја Директива Европске уније о еколошкој одговорности у погледу спречавања и отклањања еколошких штета која је донета 2004. године, а која би требало да буде основ за даље регулисање овог питања у државама чланицама Европске уније. Међутим, питање које се поставља је колико је Диреткива успешна у свом циљу? Анализом изнетом у раду је покушано да се одговори на ово питање. Како би се сагледао ефекат примене прописа којима се уређује штета према животној средини неопходно је да се анализирају и примери из различитих држава у којима су наступиле ове штете. Таква анализа је важна, јер се њом истиче колике последице остављају штете према животној средини, као и на који начин различите државе приступају решавању овог проблема. Такође у раду је представљен и институт еколошке одговорности, као нераздвојног дела штете према животној средини. Као опште правило у еколошком праву се установио начело „загађивач плаћа“, међутим проблем може да представља начин имплементације и примене овог начела. Занимљиво је и сагледати какав је однос између општег института одговорности за штету из грађанског права и посебног режима еколошке штете. T1 - Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost T1 - Штета према животној средини : накнада и одговорност EP - 55 SP - 3 ER -
@mastersthesis{
author = "Minić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Тема овог мастер рада је управо штета према животној средини, односно анализа ове врсте штете и одређених проблема који су се уочили приликом правног регулисања и практичне примене овог правног института. Ови проблеми су последица специфичне природе штете према животној средини, односно карактеристика ове штете које је разликују од класичне штете настале из грађанскоправног односа. Из тог разлога је потребно да се посебно регулише институт штете према животној средини, и у међународним и у домаћим прописима. У раду су анализиране најважније карактеристике штете према животној средини.
Штета према животној средини, као новији правни институт, је веома актуелно питање, с обзиром да се и даље проналазе механизми за адекватно уређивање и унапређивање овог института. Прописи којима се регулишу ове штете су се развили у последњих пар деценија, како на међународном нивоу, тако и на националним нивоима. За анализу овог рада је од највећег значаја Директива Европске уније о еколошкој одговорности у погледу спречавања и отклањања еколошких штета која је донета 2004. године, а која би требало да буде основ за даље регулисање овог питања у државама чланицама Европске уније. Међутим, питање које се поставља је колико је Диреткива успешна у свом циљу? Анализом изнетом у раду је покушано да се одговори на ово питање. Како би се сагледао ефекат примене прописа којима се уређује штета према животној средини неопходно је да се анализирају и примери из различитих држава у којима су наступиле ове штете. Таква анализа је важна, јер се њом истиче колике последице остављају штете према животној средини, као и на који начин различите државе приступају решавању овог проблема.
Такође у раду је представљен и институт еколошке одговорности, као нераздвојног дела штете према животној средини. Као опште правило у еколошком праву се установио начело „загађивач плаћа“, међутим проблем може да представља начин имплементације и примене овог начела. Занимљиво је и сагледати какав је однос између општег института одговорности за штету из грађанског права и посебног режима еколошке штете.",
title = "Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost, Штета према животној средини : накнада и одговорност",
pages = "55-3"
}
Minić, M.. (2020). Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost. , 3-55.
Minić M. Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost. 2020;:3-55..
Minić, Marija, "Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost" (2020):3-55.

