Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost

Штета према животној средини : накнада и одговорност

Нема приказа
2020
Преузимање 🢃
PDF (637.2Kb)
Аутори
Minić, Marija
Остала ауторства
Drenovak-Ivanović, Mirjana
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Тема овог мастер рада је управо штета према животној средини, односно анализа ове врсте штете и одређених проблема који су се уочили приликом правног регулисања и практичне примене овог правног института. Ови проблеми су последица специфичне природе штете према животној средини, односно карактеристика ове штете које је разликују од класичне штете настале из грађанскоправног односа. Из тог разлога је потребно да се посебно регулише институт штете према животној средини, и у међународним и у домаћим прописима. У раду су анализиране најважније карактеристике штете према животној средини. Штета према животној средини, као новији правни институт, је веома актуелно питање, с обзиром да се и даље проналазе механизми за адекватно уређивање и унапређивање овог института. Прописи којима се регулишу ове штете су се развили у последњих пар деценија, како на међународном нивоу, тако и на националним нивоима. За анализу овог рада је од највећег значаја Директива Европске уније о еколошкој одговорно...сти у погледу спречавања и отклањања еколошких штета која је донета 2004. године, а која би требало да буде основ за даље регулисање овог питања у државама чланицама Европске уније. Међутим, питање које се поставља је колико је Диреткива успешна у свом циљу? Анализом изнетом у раду је покушано да се одговори на ово питање. Како би се сагледао ефекат примене прописа којима се уређује штета према животној средини неопходно је да се анализирају и примери из различитих држава у којима су наступиле ове штете. Таква анализа је важна, јер се њом истиче колике последице остављају штете према животној средини, као и на који начин различите државе приступају решавању овог проблема. Такође у раду је представљен и институт еколошке одговорности, као нераздвојног дела штете према животној средини. Као опште правило у еколошком праву се установио начело „загађивач плаћа“, међутим проблем може да представља начин имплементације и примене овог начела. Занимљиво је и сагледати какав је однос између општег института одговорности за штету из грађанског права и посебног режима еколошке штете.

Кључне речи:
Šteta prema životnoj sredini / Штета према животној средини / Ekološka odgovornost / Еколошка одговорност / Ekološka šteta / Еколошка штета
Извор:
2020, 3-55
[ Google Scholar ]
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2463
Колекције
  • Master radovi
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Minić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2463
AB  - Тема овог мастер рада је управо штета према животној средини, односно анализа ове врсте штете и одређених проблема који су се уочили приликом правног регулисања и практичне примене овог правног института. Ови проблеми су последица специфичне природе штете према животној средини, односно карактеристика ове штете које је разликују од класичне штете настале из грађанскоправног односа. Из тог разлога је потребно да се посебно регулише институт штете према животној средини, и у међународним и у домаћим прописима. У раду су анализиране најважније карактеристике штете према животној средини.
Штета према животној средини, као новији правни институт, је веома актуелно питање, с обзиром да се и даље проналазе механизми за адекватно уређивање и унапређивање овог института. Прописи којима се регулишу ове штете су се развили у последњих пар деценија, како на међународном нивоу, тако и на националним нивоима. За анализу овог рада је од највећег значаја Директива Европске уније о еколошкој одговорности у погледу спречавања и отклањања еколошких штета која је донета 2004. године, а која би требало да буде основ за даље регулисање овог питања у државама чланицама Европске уније. Међутим, питање које се поставља је колико је Диреткива успешна у свом циљу? Анализом изнетом у раду је покушано да се одговори на ово питање.  Како би се сагледао ефекат примене прописа којима се уређује штета према животној средини неопходно је да се анализирају и примери из различитих држава у којима су наступиле ове штете. Таква анализа је важна, јер се њом истиче колике последице остављају штете према животној средини, као и на који начин различите државе приступају решавању овог проблема. 
Такође у раду је представљен и институт еколошке одговорности, као нераздвојног дела штете према животној средини. Као опште правило у еколошком праву се установио начело „загађивач плаћа“, међутим проблем може да представља начин имплементације и примене овог начела. Занимљиво је и сагледати какав је однос између општег института одговорности за штету из грађанског права и посебног режима еколошке штете.
T1  - Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost
T1  - Штета према животној средини : накнада и одговорност
EP  - 55
SP  - 3
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Minić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Тема овог мастер рада је управо штета према животној средини, односно анализа ове врсте штете и одређених проблема који су се уочили приликом правног регулисања и практичне примене овог правног института. Ови проблеми су последица специфичне природе штете према животној средини, односно карактеристика ове штете које је разликују од класичне штете настале из грађанскоправног односа. Из тог разлога је потребно да се посебно регулише институт штете према животној средини, и у међународним и у домаћим прописима. У раду су анализиране најважније карактеристике штете према животној средини.
Штета према животној средини, као новији правни институт, је веома актуелно питање, с обзиром да се и даље проналазе механизми за адекватно уређивање и унапређивање овог института. Прописи којима се регулишу ове штете су се развили у последњих пар деценија, како на међународном нивоу, тако и на националним нивоима. За анализу овог рада је од највећег значаја Директива Европске уније о еколошкој одговорности у погледу спречавања и отклањања еколошких штета која је донета 2004. године, а која би требало да буде основ за даље регулисање овог питања у државама чланицама Европске уније. Међутим, питање које се поставља је колико је Диреткива успешна у свом циљу? Анализом изнетом у раду је покушано да се одговори на ово питање.  Како би се сагледао ефекат примене прописа којима се уређује штета према животној средини неопходно је да се анализирају и примери из различитих држава у којима су наступиле ове штете. Таква анализа је важна, јер се њом истиче колике последице остављају штете према животној средини, као и на који начин различите државе приступају решавању овог проблема. 
Такође у раду је представљен и институт еколошке одговорности, као нераздвојног дела штете према животној средини. Као опште правило у еколошком праву се установио начело „загађивач плаћа“, међутим проблем може да представља начин имплементације и примене овог начела. Занимљиво је и сагледати какав је однос између општег института одговорности за штету из грађанског права и посебног режима еколошке штете.",
title = "Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost, Штета према животној средини : накнада и одговорност",
pages = "55-3"
}
Minić, M.. (2020). Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost. , 3-55.
Minić M. Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost. 2020;:3-55..
Minić, Marija, "Šteta prema životnoj sredini : naknada i odgovornost" (2020):3-55.

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB