Povreda opštih normi međunarodnog prava prilikom NATO agresije 1999. godine

Abstract

Под окриљем хуманитарне интервенције извршена је и агресија на Савезну Републику Југославију, што представља први оружани сукоб већих размера на европском континенту од завршетка Другог светског рата. Иако своју интервенцију НАТО пакт правда заштитом људских права Албанаца на Косову и Метохији, опште је познато да је извршена агресија на целокупној територији Савезне Републике Југославије која представља међународно кривично дело, и нема никакве везе са хуманитарним циљем. Овај догађај и после двадесет година представља преседан и изазива бројне полемике у међународним дипломатским круговима, како по питању легалитета и легитимитета, тако и по питању ефекта који су постигнути овим чином. Предмет истраживања овог рада односи се на све повреде међународног јавног права које су извршене од стране НАТО пакта на Савезну Републику Југославију 1999. године без сагласности Савета безбедности Уједињених нација која је представљала неопходан услов. С обзиром на комплексност теме рад је подељен на неколико целина, тако да уводни део садржи предмет истраживања, структуру и циљ рада. У другом делу рада обрађен је институт хуманитарне интервенције, његови битни елементи који су важни за разумевање овог института као и његов однос са агресијом као једним од најтежих међународних кривичних дела. У трећем делу рада анализирани су догађаји који су претходили НАТО агресији, са посебним нагласком на конкретне повреде међународних конвенција које су извршене на територији СРЈ као и свим оправдањима које је изналазио НАТО пакт за своја дејства, са освртом на битне услове које хуманитарна интервенција мора да испуни да би се одређен чин сматрао оправданим. Четврти део рада приказује садржину Тужбе СРЈ-а против чланица НАТО пакта, Кумановски споразум којим је бомбардовање обустављено као и Резолуцију 1244 од дана 11.06.1999. године. Пети део рада анализира циљеве НАТО агресије, док шести део анализира основне елементе кривичног дела као и основе његовог искључења на примеру НАТО агресије. У закључку се сажима целокупна анализа свих претходно обрађених тема са освртом на данашње стање на територији Косова и Метохије. Циљ овог рада састоји се у потрази за легитимитетом и легалитетом агресије који очигледно нису постојали у конкретном случају, са освртом на сва недела вишеструко моћнијег непријатеља на једну малу и и сиромашну земљу без савезника.