Pravo na odmor i odsustvo u jugoslovenskom socijalističkom radnom pravu

Abstract

Предмет рада је право на одмор и одсуство у југословенском социјалистичком праву. Циљ рада је испитати регулисање права на одмор и одсуство у социјалистичком радном праву. У том смислу, разлог за проучавање ове теме огледа се у значају ових института, те је интересантно истражити њихово раније регулисање. Основна претпоставка од које полазимо у раду је да због сличних историјских збивања Социјалистичке републике у оквиру СФРЈ имају упоредив правни систем у области радног права, а самим тим и института одмора и одсуства. Посебна пажња у раду посвећена је појединим врстама права на одморе: одмор у току рада, одмор у току дана (дневни одмор), недељни одмор и годишњи одмор. Рад се састоји из неколико целина. Најпре се разматра развој радног права у социјалистичком радном праву. Пре свега се даје приказ периода развоја радног права у предсоцијалистичком периоду. С обзиром на то да се радно право Југославије изграђивало и развијало у специфичним нормативним, друштвено-политичким и економским условима, у овом делу рада се развој радног права приказује кроз четири карактеристична периода. Први период се односи на период трајања Првог светског рата, а други након његовог окончања. Трећи период је везан за увођење радничког самоуправљања (1950. године), а четврти 1971. године доношењем Уставних амандмана XX-XLII. Трећи део овог рада је посвећен анализи законског регулисања права на одмор у југословенском социјалистичком радном праву. То су одмор у току дневног рада, дневни одмор, недељни (седмични) одмор, годишњи плаћени одмор и одмор током дана нерадних празника. У следећем делу рада анализира се правни режим одсуства са рада у социјалистичком радноправном режиму. Посебно је вршена анализа плаћених и неплаћених одсуства, а у трећем делу ове целине говорићемо о мировању права и обавеза из радног односа, с обзиром на то да је овај институт спада у ред специфичних случајева одсуства са рада.