Poređenje diplomatske zaštite i prava stranih ulagača

Abstract

У домену заштите страних улагача, а темељно странаца уопште, историјску улогу има институт дипломатске заштите, који је својим еволуирањем довео до питања: “Да ли је данас дипломатска заштита адекватно средство, односно, уопште потребан институт?”. Решење које се намеће уместо дипломатске заштите су новији видови заштите страних улагача, у која спадају мирења, арбитраже и спорови пред међународним форумима. Допринос овог мастер рада ће се огледати у покушају давања одговора на наведено питање, с обзиром да се питање разрешења одређеног спора ипак своди на вољу странака. Рад је конципиран на начин да читаоцу приближи институт дипломатске заштите, кроз историју све до данас, упозна га са основним појмовима у делу инвестиција и пружи преглед актуелне заштите страних улагача, на међународном и националном плану, и на материјалном и процесном нивоу. Имајући у виду значај ове теме за Србију, као земљу у транзицији, описана је заштита улагача у српском законодавству, као и релевантни прописи који се односе на неизоставне институте у овој теми, али само у делу који представља основни преглед заштите, независно од врсте инвеститора. Заштита права страних улагача не може бити адекватно сагледана без анализе релевантних правних средстава и прописа који се односе на акционаре, те ће у раду бити посебан осврт на акционаре, односно мањинске акционаре. Такође, анализом рада се у закључку долази до других суштинских питања, а чији одговор је унапред дат у деловима под називом “Barcelona Traction - основ данашњег облика заштите страних улагача“ и “Ratio обраћања међународним трибуналима кроз мањинске акционаре и критеријум забране индиректне штете”, као кључних наслова у оба поглавља, који представљају суштину.