Mirenje kao metod za rešavanje kolektivnih radnih sporova : sa posebnim osvrtom na praksu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova

Abstract

Структуру рада, поред увода и закључка, чини шест целина. У првом делу овог рада је, крећући се градацијски, најпре покушано да се објасни шта су и која су то колективна права, ради чије заштите и остваривања и настају колективни радни спорови који се могу решавати судским и алтернативним мирним методима. Затим, обзиром да је колевка већине колективних права колективни уговор о раду, један део прве главе је посвећен и тој теми, будући да је Републичка агенција за мирно решавање радних спорова, између осталог, надлежна и за спорове који се везују за колективне уговоре. Даље, у другом и трећем делу рада, како би се добро проучило мирење као начин за решавање колективних радних спорова, ваљало би се упознати са овом врстом друштвених сукоба. Шта представљају колективни радни спорови, које су врсте колективних радних спорова, како они настају и који су особени узроци настанка у нашој земљи, како се решавају и који су то принципи и начела која су се временом искристалисала приликом решавања колективних радних спорова. Након тога, обзиром да је мирење централна тема, у четвртом делу рада обрађивани су и остали начини вансудског решавања радних спорова, у намери да би се уочиле њихове међусобне разлике, које се у начелу базирају на степену интервенције треће неутралне стране. На крају, како је рад и функционисање једне институције која је надлежна за решавање радних спорова на миран начин најбољи показатељ тога колика је свест о предностима које носи са собом вансудско решавање спорова, са тог разлога је пети и шести део рада посвећен Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова и примерима из њене праксе, а све у циљу да би се приближили бенефити које она нуди у виду ефикасности, смањења трошкова и бољих односа који остају међу социјалним партнерима након спроведеног поступка мирења, са јединственом идејом да нема победника и губитника. Приликом израде рада, уз дедуктивно-индуктивни метод, коришћен је упоредно- правни метод, историјски и социолошки метод, метод дескрипције, анализе случаја, као и остали методи који су примерени истраживању друштвених наука, превасходно радном праву. Научни циљеви овог рада, односе се на сагледавање позитивне радноправне регулативе у области мирног решавања радних спорова, као и праксе Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, уз указивање на предности и мане свих врсти решавања спорних питања која се могу јавити у пракси. Осим тога, предложене су и евентуалне промене које би усавршиле овај систем решавања радних спорова, а све у циљу ефикасности и очувања социјалног дијалога међу социјалним партнерима.