Zaštita sindikalnih sloboda sa posebnim osvrtom na praksu Evropskog suda za ljudska prava

Abstract

Рад почиње приказом историјског развитка слободе синдикалног удруживања. Тачније, након сумарног осврта на настанак слободе синдикалног удруживања и разликовања појма слободе и права на синдикално удруживање, приказан је историјски развој заштите слободе синдикалног организовања у индустријски најразвијенијим земљама и код нас. Након упознавања са почецима и историјским развојем синдикалног удруживања, размотрено је место синдикалних слобода у каталогу људских права. Наиме, поред општег осврта на развој идеје људских права, указано је на кључне међународне инструменте којима се јемче синдикалне слободе, и то: синдикално удруживање; колективно преговарање и штрајк. Посебна пажња посвећена је заштити синдикалних слобода у оквиру система Међународне организације рада, те је пружен детаљнији осврт на механизам надзора над поштовањем усвојених конвенција и препорука. Такође, приказане су најважније одредбе домаћих хетерономних извора радног права којима се регулише право на синдикално удруживање, али и колективно преговарање и штрајк. Тежиште рада је подједнако распоређено на приказ кључних елемената права на синдикално удруживање и на упознавање са најважнијим пресудама и одлукама Европског суда за људска права у погледу заштите синдикалних слобода. Као кључни елементи права на синдикално удруживање обрађене су следеће теме: индивидуални и колективни аспект права на синдикално удруживање; категорије лица која су титулари права на синдикално удруживање; специфичности приликом остваривања права на синдикално удруживање од стране државних службеника и припадника полиције и војске; негативан вид слободе синдикалног удруживања – право да се остане изван радничких организација; оснивање, унутрашња правила и распуштање синдиката; заштита синдикално организованих радника и синдикалних представника од дискриминације и стављања у неповољан положај на раду, као и однос права на синдикално удруживање са правом на колективно преговарање и правом на штрајк. Поменуте теме представљене су у значајној мери кроз ставове и праксу Комитета за слободу удруживања Међународне организације рада и Европског комитета за социјална права, као и других експертских тела успостављених ради спровођења надзора над поштовањем обавеза преузетих ратификацијом међународних инструмената.