Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Pravne posledice nezakonitog štrajka

Правне последице незаконитог штрајка

Само за регистроване кориснике
2020
Аутори
Ugrenović, Andrijana
Остала ауторства
Bojić, Filip
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Када је реч о радном праву присутна је неједнакост преговарачких позиција између послодаваца и запослених у радном односу. Ова разлика се настоји компензовати признавањем права запослених на удруживање и колективно преговарање. До сада се као најефикасније средство за изједначавање ових односа показало право на штрајк. Ипак постоји потреба да се ово право ограничи, зарад спречавања настајања неједнакости на другој страни овог односа, те се у већини правних поредака прописују одређене претпоставке које се морају остварити да би штрајк био законит. Уколико те претпоставке нису испуњене ради се о незаконитом штрајку који са собом повлачи многе радноправне последице. Како су интереси послодаваца и запослених у много чему супротстављени да би одређено предузеће функционисало неопходно је наћи баланс између тих интереса. Запослени се традиционално сматрају слабијом страном у овом односу те закон настоји да њихове интересе на одређене начине заштити. Када постоје неслагања у односу послодав...ац - запослени компромис није увек лако постићи те се често у процесу колективног преговарања јављају спорови који се не могу решити договором. Овакви спорови се називају колективним радним споровима и представљају спорове који настају између субјеката колективног преговарања, повредом колективних права или ради заштите колективних интереса у вези са колективним радним односом. Ови спорови могу бити решавани мирним методама као што су: посредовање, мирење, испитивање чињеница и арбитража или/ и методама колективне акције под којима се подразумева на првом месту штрајк, али и пикетинг, бојкот, лабел, саботажа, итд. Сви набројани облици колективне акције су акције које служе заштити права запослених док је као облик колективне акције намењен заштити права послодавца издваја једино локаут.

Кључне речи:
Štrajk / Штрајк / Nezakoniti štrajk / Незаконити штрајк / Kolektivno pregovaranje / Колективно преговарање / Kolektivna akcija / Колективна акција
Извор:
2020, 4-72
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2492
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2492
Колекције
  • Master radovi
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Ugrenović, Andrijana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2492
AB  - Када је реч о радном праву присутна је неједнакост преговарачких позиција између послодаваца и запослених у радном односу. Ова разлика се настоји компензовати признавањем права запослених на удруживање и колективно преговарање. До сада се као најефикасније средство за изједначавање ових односа показало право на штрајк. Ипак постоји потреба да се ово право ограничи, зарад спречавања настајања неједнакости на другој страни овог односа, те се у већини правних поредака прописују одређене претпоставке које се морају остварити да би штрајк био законит. Уколико те претпоставке нису испуњене ради се о незаконитом штрајку који са собом повлачи многе радноправне последице.
Како су интереси послодаваца и запослених у много чему супротстављени да би одређено предузеће функционисало неопходно је наћи баланс између тих интереса. Запослени се традиционално сматрају слабијом страном у овом односу те закон настоји да њихове интересе на одређене начине заштити.
Када постоје неслагања у односу послодавац - запослени компромис није увек лако постићи те се често у процесу колективног преговарања јављају спорови који се не могу решити договором. Овакви спорови се називају колективним радним споровима и представљају спорове који настају између субјеката колективног преговарања, повредом колективних права или ради заштите колективних интереса у вези са колективним радним односом. Ови спорови могу бити решавани мирним методама као што су: посредовање, мирење, испитивање чињеница и арбитража или/ и методама колективне акције под којима се подразумева на првом месту штрајк, али и пикетинг, бојкот, лабел, саботажа, итд. Сви набројани облици колективне акције су акције које служе заштити права запослених док је као облик колективне акције намењен заштити права послодавца издваја једино локаут.
T1  - Pravne posledice nezakonitog štrajka
T1  - Правне последице незаконитог штрајка
EP  - 72
SP  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2492
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Ugrenović, Andrijana",
year = "2020",
abstract = "Када је реч о радном праву присутна је неједнакост преговарачких позиција између послодаваца и запослених у радном односу. Ова разлика се настоји компензовати признавањем права запослених на удруживање и колективно преговарање. До сада се као најефикасније средство за изједначавање ових односа показало право на штрајк. Ипак постоји потреба да се ово право ограничи, зарад спречавања настајања неједнакости на другој страни овог односа, те се у већини правних поредака прописују одређене претпоставке које се морају остварити да би штрајк био законит. Уколико те претпоставке нису испуњене ради се о незаконитом штрајку који са собом повлачи многе радноправне последице.
Како су интереси послодаваца и запослених у много чему супротстављени да би одређено предузеће функционисало неопходно је наћи баланс између тих интереса. Запослени се традиционално сматрају слабијом страном у овом односу те закон настоји да њихове интересе на одређене начине заштити.
Када постоје неслагања у односу послодавац - запослени компромис није увек лако постићи те се често у процесу колективног преговарања јављају спорови који се не могу решити договором. Овакви спорови се називају колективним радним споровима и представљају спорове који настају између субјеката колективног преговарања, повредом колективних права или ради заштите колективних интереса у вези са колективним радним односом. Ови спорови могу бити решавани мирним методама као што су: посредовање, мирење, испитивање чињеница и арбитража или/ и методама колективне акције под којима се подразумева на првом месту штрајк, али и пикетинг, бојкот, лабел, саботажа, итд. Сви набројани облици колективне акције су акције које служе заштити права запослених док је као облик колективне акције намењен заштити права послодавца издваја једино локаут.",
title = "Pravne posledice nezakonitog štrajka, Правне последице незаконитог штрајка",
pages = "72-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2492"
}
Ugrenović, A.. (2020). Pravne posledice nezakonitog štrajka. , 4-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2492
Ugrenović A. Pravne posledice nezakonitog štrajka. 2020;:4-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2492 .
Ugrenović, Andrijana, "Pravne posledice nezakonitog štrajka" (2020):4-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2492 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB