Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu

Право детета да зна своје порекло у праву Републике Србије и упоредном праву

Само за регистроване кориснике
2020
Аутори
Dimčić-Aleksić, Marija
Остала ауторства
Draškić, Marija
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
У новије време, праву детета да зна своје порекло, се посвећује посебна пажња, како у породичноправној литератури, тако и у пракси. Услед развоја медицинских достигнућа, проширују се могућности непоклапања правног (социјалног) родитељства и биолошког родитељства. Типични примери за то јесу донација јајне ћелије, семена, ембриона, сурогат материнство. Такође, развијене су и методе утврђивања биолошког порекла неког лица, односно медицинско-биолошке експертизе, као што су анализа крвних група, анализа ХЛА антигена, антрополошко-генетски метод, као и најновији метод анализе хромозома или анализа ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Несагласност правног и биолошког родитељства може бити последица установе усвојења, али до несагласности може доћи и у породицама насталим природним рођењем детета. Дете мора имати тачну информацију о свом пореклу када је усвојено, када се ради о медицински потпомогнутом родитељству, као и када је до зачећа детета дошло на природан начин, али постоји несклад и...змеђу званичног и правог, биолошког родитељства. Право детета да зна своје порекло део је општијег права на очување сопственог идентитета. По дефиницији идентитет личности је збир општих и особених знакова карактеристичних за једну особу на основу којих се она разликује од осталих особа и по којима се сигурно може препознати (идентификовати). Идентитет омогућава лицу да постоји и указује на разлике, али и сличности са другим особама, а на формирање личног идентитета велики утицај има генетско наслеђе, односно оно што свако лице поприма од својих предака и носи са собом, те се на тај начин може уочити сличност између детета и биолошких сродника у изгледу, карактеру, понашању, интелекту. Поред биолошког порекла, идентитет неког лица одређују име, држављанство, пол, раса и вера. Право детета да зна своје порекло се мора посматрати и у светлу начела „најбољег интереса детета“, као принципа који је основ и главни критеријум за доношење свих правних правила која су од непосредног или посредног значаја за дете.

Кључне речи:
Pravo deteta da zna svoje poreklo / Право детета да зна своје порекло / Najbolji interes deteta / Најбољи интерес детета / Pravo na očuvanje sopstvenog identiteta / Право на очување сопственог идентитета / Pravno (socijalno) i biološko roditeljstvo / Правно (социјално) и биолошко родитељство
Извор:
2020, 2-47
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2504
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2504
Колекције
  • Master radovi
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Dimčić-Aleksić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2504
AB  - У новије време, праву детета да зна своје порекло, се посвећује посебна пажња, како у породичноправној литератури, тако и у пракси. Услед развоја медицинских достигнућа, проширују се могућности непоклапања правног (социјалног) родитељства и биолошког родитељства. Типични примери за то јесу донација јајне ћелије, семена, ембриона, сурогат материнство. Такође, развијене су и методе утврђивања биолошког порекла неког лица, односно медицинско-биолошке експертизе, као што су анализа крвних група, анализа ХЛА антигена, антрополошко-генетски метод, као и најновији метод анализе хромозома или анализа ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Несагласност правног и биолошког родитељства може бити последица установе усвојења, али до несагласности може доћи и у породицама насталим природним рођењем детета. Дете мора имати тачну информацију о свом пореклу када је усвојено, када се ради о медицински потпомогнутом родитељству, као и када је до зачећа детета дошло на природан начин, али постоји несклад између званичног и правог, биолошког родитељства.
Право детета да зна своје порекло део је општијег права на очување сопственог идентитета. По дефиницији идентитет личности је збир општих и особених знакова карактеристичних за једну особу на основу којих се она разликује од осталих особа и по којима се сигурно може препознати (идентификовати). Идентитет омогућава лицу да постоји и указује на разлике, али и сличности са другим особама, а на формирање личног идентитета велики утицај има генетско наслеђе, односно оно што свако лице поприма од својих предака и носи са собом, те се на тај начин може уочити сличност између детета и биолошких сродника у изгледу, карактеру, понашању, интелекту. Поред биолошког порекла, идентитет неког лица одређују име, држављанство, пол, раса и вера. 
Право детета да зна своје порекло се мора посматрати и у светлу начела „најбољег интереса детета“, као принципа који је основ и главни критеријум за доношење свих правних правила која су од непосредног или посредног значаја за дете.
T1  - Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu
T1  - Право детета да зна своје порекло у праву Републике Србије и упоредном праву
EP  - 47
SP  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2504
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Dimčić-Aleksić, Marija",
year = "2020",
abstract = "У новије време, праву детета да зна своје порекло, се посвећује посебна пажња, како у породичноправној литератури, тако и у пракси. Услед развоја медицинских достигнућа, проширују се могућности непоклапања правног (социјалног) родитељства и биолошког родитељства. Типични примери за то јесу донација јајне ћелије, семена, ембриона, сурогат материнство. Такође, развијене су и методе утврђивања биолошког порекла неког лица, односно медицинско-биолошке експертизе, као што су анализа крвних група, анализа ХЛА антигена, антрополошко-генетски метод, као и најновији метод анализе хромозома или анализа ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Несагласност правног и биолошког родитељства може бити последица установе усвојења, али до несагласности може доћи и у породицама насталим природним рођењем детета. Дете мора имати тачну информацију о свом пореклу када је усвојено, када се ради о медицински потпомогнутом родитељству, као и када је до зачећа детета дошло на природан начин, али постоји несклад између званичног и правог, биолошког родитељства.
Право детета да зна своје порекло део је општијег права на очување сопственог идентитета. По дефиницији идентитет личности је збир општих и особених знакова карактеристичних за једну особу на основу којих се она разликује од осталих особа и по којима се сигурно може препознати (идентификовати). Идентитет омогућава лицу да постоји и указује на разлике, али и сличности са другим особама, а на формирање личног идентитета велики утицај има генетско наслеђе, односно оно што свако лице поприма од својих предака и носи са собом, те се на тај начин може уочити сличност између детета и биолошких сродника у изгледу, карактеру, понашању, интелекту. Поред биолошког порекла, идентитет неког лица одређују име, држављанство, пол, раса и вера. 
Право детета да зна своје порекло се мора посматрати и у светлу начела „најбољег интереса детета“, као принципа који је основ и главни критеријум за доношење свих правних правила која су од непосредног или посредног значаја за дете.",
title = "Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu, Право детета да зна своје порекло у праву Републике Србије и упоредном праву",
pages = "47-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2504"
}
Dimčić-Aleksić, M.. (2020). Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu. , 2-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2504
Dimčić-Aleksić M. Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu. 2020;:2-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2504 .
Dimčić-Aleksić, Marija, "Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu" (2020):2-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2504 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB