Pravo deteta da zna svoje poreklo u pravu republike Srbije i uporednom pravu

Abstract

У новије време, праву детета да зна своје порекло, се посвећује посебна пажња, како у породичноправној литератури, тако и у пракси. Услед развоја медицинских достигнућа, проширују се могућности непоклапања правног (социјалног) родитељства и биолошког родитељства. Типични примери за то јесу донација јајне ћелије, семена, ембриона, сурогат материнство. Такође, развијене су и методе утврђивања биолошког порекла неког лица, односно медицинско-биолошке експертизе, као што су анализа крвних група, анализа ХЛА антигена, антрополошко-генетски метод, као и најновији метод анализе хромозома или анализа ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). Несагласност правног и биолошког родитељства може бити последица установе усвојења, али до несагласности може доћи и у породицама насталим природним рођењем детета. Дете мора имати тачну информацију о свом пореклу када је усвојено, када се ради о медицински потпомогнутом родитељству, као и када је до зачећа детета дошло на природан начин, али постоји несклад између званичног и правог, биолошког родитељства. Право детета да зна своје порекло део је општијег права на очување сопственог идентитета. По дефиницији идентитет личности је збир општих и особених знакова карактеристичних за једну особу на основу којих се она разликује од осталих особа и по којима се сигурно може препознати (идентификовати). Идентитет омогућава лицу да постоји и указује на разлике, али и сличности са другим особама, а на формирање личног идентитета велики утицај има генетско наслеђе, односно оно што свако лице поприма од својих предака и носи са собом, те се на тај начин може уочити сличност између детета и биолошких сродника у изгледу, карактеру, понашању, интелекту. Поред биолошког порекла, идентитет неког лица одређују име, држављанство, пол, раса и вера. Право детета да зна своје порекло се мора посматрати и у светлу начела „најбољег интереса детета“, као принципа који је основ и главни критеријум за доношење свих правних правила која су од непосредног или посредног значаја за дете.