Odgovornost za izveštavanje javnih društava

Abstract

За разлику од предмета објављивања, где је захваљујући хармонизацији права у оквиру Европске уније постигнут значајан степен усклађивања различитих система, значајнији утицај ЕУ није остварен у односу на питање одговорности. У упоредном праву се могу срести различити начини уређења одговорности и приметно је да се, у великој мери, решења ослањају на општа правила о грађанскоправној одговорности, с тим да није реткост да се одговорност за извештавање финансијског тржишта уређује посебним правилима. Важно обележје упоредног права јесте да су правила о извештавању, али и одговорности за извештавање јавних друштава прилично детаљна, што се у великој мери дугује и околности да су поједина тржишта веома развијена, динамична, па се у крајњој линији може рећи да се то одразило и на формирање „културе“ и навикнутост улагача да се сналазе у мноштву информација и да препознају када и на који начин могу да заштите своје интересе. Српски законодавац се, попут регулатора у упоредном праву, нашао пред изазовом да доведе у склад различите, понекад и супротстављене, интересе улагача и лица која су дужна да објављују информације. Са једне стране је, дакле, потреба улагача да буду потпуно, правовремено и правилно обавештени о релевантним чињеницама, док се са друге стране налазе друштва, чији интерес није увек да све информације учине доступним или да то макар не буде у одређеном тренутку. Из тога следи јасна потреба да се улагачима обезбеди заштита, али да се уваже и оправдани интереси јавних друштава. Српски законодавац се, првенствено настојећи да поврати пољуљано (или изгубљено) поверење улагача, одлучио да одговорност постави тако да улагачима омогући што лакше остваривање права и заснивање одговорности одговорних лица.