Istorijski razvoj prava zajedničke havarije
Историјски развој права заједничке хаварије
Само за регистроване кориснике
2020
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Институт заједничке хаварије своје корене вуче још из времена првих трговачких пловидбених подухвата. Поморски превоз робе одувек је био најисплативији, а у неким случајевима и једини вид превоза, ако се узме у обзир велика удаљеност земаља и раздвојеност копнених делова великим воденим површинама. Економичност поморског транспорта са собом носи и одређене ризике, имајући у виду да су морем владале многе непредвидиве опасности.
Поред олујног невремена, учесталих гусарских напада, непредвидивог морског дна, непрецизно уцртаних мапа и недовољно развијене технологије, учесници поморског превоза сусретали су се са огромним губицима. Док су са једне стране бродовласници носили ризик пропасти брода, са друге стране власници терета носили су ризик пропасти своје робе. Специфичност поморског превоза огледа се у томе да је неретко услед опасних ситуација потребно жртвовати део терета или учинити одређени трошак, како би се избегла већа штета, односно како би брод сигурно упловио у луку одредиш...та. Поставља се питање ко сноси штету за жртвовани терет, односно како се она расподељује међу учесницима подухвата? На ова и на друга слична питања, одговор нам дају правила о заједничким хаваријама, која у пракси са мањим променама егзистирају од давнина. Почевши од најстаријих цивилизација па све до данас, проналазе своје место у примени и што је најважније не губе на значају.
Кроз овај рад, покушаћу да представим један од најзначајнијих института поморског права са еволуцијом развоја од најстаријих времена па до данас. Поменућу прве облике овог института, затим прве кодификације у којима су се нашле одредбе о заједничкој хаварији, хронолошки пратити развојни пут правила од античких времена, преко средњег века, па све до данас. Приказаћу прве покушаје међународног стварања унификованих аутономних правила, односно њихову генезу уз бројне измене. Базираћу се на кључна правила која су била подложна ревидирању и на крају се осврнути на последње измене правила која се данас примењују у пракси. Поред тога, обрадићу дефиницију појма, поделе, као и услове за настанак заједничке хаварије, а све ради потпуније слике и целовите обраде теме.
Кључне речи:
Pravo zajedničke havarije / Право заједничке хаварије / Institut zajedničke havarije / Институт заједничке хаварије / Pomorski prevoz robe / Поморски превоз робе / Rizik propasti broda / Ризик пропасти брода / Rizik propasti robe / Ризик пропасти робеИзвор:
2020, 4-49Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Kesić, Nikola PY - 2020 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2517 AB - Институт заједничке хаварије своје корене вуче још из времена првих трговачких пловидбених подухвата. Поморски превоз робе одувек је био најисплативији, а у неким случајевима и једини вид превоза, ако се узме у обзир велика удаљеност земаља и раздвојеност копнених делова великим воденим површинама. Економичност поморског транспорта са собом носи и одређене ризике, имајући у виду да су морем владале многе непредвидиве опасности. Поред олујног невремена, учесталих гусарских напада, непредвидивог морског дна, непрецизно уцртаних мапа и недовољно развијене технологије, учесници поморског превоза сусретали су се са огромним губицима. Док су са једне стране бродовласници носили ризик пропасти брода, са друге стране власници терета носили су ризик пропасти своје робе. Специфичност поморског превоза огледа се у томе да је неретко услед опасних ситуација потребно жртвовати део терета или учинити одређени трошак, како би се избегла већа штета, односно како би брод сигурно упловио у луку одредишта. Поставља се питање ко сноси штету за жртвовани терет, односно како се она расподељује међу учесницима подухвата? На ова и на друга слична питања, одговор нам дају правила о заједничким хаваријама, која у пракси са мањим променама егзистирају од давнина. Почевши од најстаријих цивилизација па све до данас, проналазе своје место у примени и што је најважније не губе на значају. Кроз овај рад, покушаћу да представим један од најзначајнијих института поморског права са еволуцијом развоја од најстаријих времена па до данас. Поменућу прве облике овог института, затим прве кодификације у којима су се нашле одредбе о заједничкој хаварији, хронолошки пратити развојни пут правила од античких времена, преко средњег века, па све до данас. Приказаћу прве покушаје међународног стварања унификованих аутономних правила, односно њихову генезу уз бројне измене. Базираћу се на кључна правила која су била подложна ревидирању и на крају се осврнути на последње измене правила која се данас примењују у пракси. Поред тога, обрадићу дефиницију појма, поделе, као и услове за настанак заједничке хаварије, а све ради потпуније слике и целовите обраде теме. T1 - Istorijski razvoj prava zajedničke havarije T1 - Историјски развој права заједничке хаварије EP - 49 SP - 4 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2517 ER -
@mastersthesis{
author = "Kesić, Nikola",
year = "2020",
abstract = "Институт заједничке хаварије своје корене вуче још из времена првих трговачких пловидбених подухвата. Поморски превоз робе одувек је био најисплативији, а у неким случајевима и једини вид превоза, ако се узме у обзир велика удаљеност земаља и раздвојеност копнених делова великим воденим површинама. Економичност поморског транспорта са собом носи и одређене ризике, имајући у виду да су морем владале многе непредвидиве опасности.
Поред олујног невремена, учесталих гусарских напада, непредвидивог морског дна, непрецизно уцртаних мапа и недовољно развијене технологије, учесници поморског превоза сусретали су се са огромним губицима. Док су са једне стране бродовласници носили ризик пропасти брода, са друге стране власници терета носили су ризик пропасти своје робе. Специфичност поморског превоза огледа се у томе да је неретко услед опасних ситуација потребно жртвовати део терета или учинити одређени трошак, како би се избегла већа штета, односно како би брод сигурно упловио у луку одредишта. Поставља се питање ко сноси штету за жртвовани терет, односно како се она расподељује међу учесницима подухвата? На ова и на друга слична питања, одговор нам дају правила о заједничким хаваријама, која у пракси са мањим променама егзистирају од давнина. Почевши од најстаријих цивилизација па све до данас, проналазе своје место у примени и што је најважније не губе на значају.
Кроз овај рад, покушаћу да представим један од најзначајнијих института поморског права са еволуцијом развоја од најстаријих времена па до данас. Поменућу прве облике овог института, затим прве кодификације у којима су се нашле одредбе о заједничкој хаварији, хронолошки пратити развојни пут правила од античких времена, преко средњег века, па све до данас. Приказаћу прве покушаје међународног стварања унификованих аутономних правила, односно њихову генезу уз бројне измене. Базираћу се на кључна правила која су била подложна ревидирању и на крају се осврнути на последње измене правила која се данас примењују у пракси. Поред тога, обрадићу дефиницију појма, поделе, као и услове за настанак заједничке хаварије, а све ради потпуније слике и целовите обраде теме.",
title = "Istorijski razvoj prava zajedničke havarije, Историјски развој права заједничке хаварије",
pages = "49-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2517"
}
Kesić, N.. (2020). Istorijski razvoj prava zajedničke havarije. , 4-49. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2517
Kesić N. Istorijski razvoj prava zajedničke havarije. 2020;:4-49. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2517 .
Kesić, Nikola, "Istorijski razvoj prava zajedničke havarije" (2020):4-49, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2517 .

