Hajekovo shvatanje prava

Abstract

Фридрих А. Хајек рођен је у Бечу 8. маја 1899. године. У Бечу завршава право 1921. године, а потом и друштвене и политичке науке 1923. године. Хајек, вероватно најпознатији припадник аустријске школе економије, свој академски живот је провео на Универзитету у Чикагу, Универзитету у Фрајбургу и на Лондонској школи економије. Хајек је показивао интересовање за еволуционистички приступ друштвеним институцијама и појавама већ као дете и веома рано је почео да изучава право, економију, филозофију и психологију. Изучавањем наведених наука, Хајек обједињава научна сазнања до којих је дошао и на њима заснива премису да су човекове способности ограничене, еволуциони процеси надмоћнији од планираних институција, а слобода под законом могућа само ако он задржава безлични карактер. Хајек „упорно“ указује на кобне грешке социјалистичког уређења друштвених односа. Не осврћући се само на тржишне проблеме који настају као последица детаљног регулисања и координисања свакодневних активности, Хајек кроз разне дисциплине засноване на „емпиријским подацима“ покушава да објасни да управо спонтано деловање доводи до резултата који ниједан ум не може да замисли и испланира. У свету постоји велико интересовање за Хајекове „идеје“ управо зато што оне произилазе из Хајековог еволуционистичког приступа, путем којег ће се објашњавати релевантне институције у овом раду. Чињеница да Хајеково схватање права није довољно познато нашој интелектуалној заједници даје добар разлог да, барем делимично, прикажемо његове идеје кроз овај рад. Иако много познатији по свом доприносу у економији, за шта је награђен Нобеловом наградом 1974. године за пионирски рад у области монетарне теорије, привредних циклуса, као и за анализу утицаја глобалног друштвеног контекста на функционисање и резултате привредног поретка, Хајек је допринео и развоју правне теорије са својим еволуционистичким погледом на право и тржиште.