Pravni položaj ratnih zarobljenika u oružanim sukobima

Abstract

Рат, као и правила ратовања, мењао се кроз време, почев од настанка првих племенских заједница, па све до данас. На то је утицало много фактора међу којима су: површина територије захваћене оружаним сукобима, врста сукоба, различита средства и начини борбе којима су се служиле силе у својим сукобима, као и војни апарат којим су располагале. Свест људи умногоме је допринела појму ратовања који данас познајемо. Поставља се питање, има ли смисла што је свест пробуђена ако је рука мртва? Свест људи без конкретних, прецизних, јасних правних инструмената нема никакву снагу нити моћ. Зато се с временом и јавила потреба да се рат као, пре свега, нехумана и брутална, трауматична појава подведе под одговарајући правни оквир, како би се, колико је могуће, отклониле све нечовечности које са собом носи. Неопходно је прописати минимум понашања сваке државе, њене војне силе и њених органа током постојања и вођења оружаних сукоба. Циљ сваког оружаног напада јесте да се силом постигне одговарајући резултат, а незаобилазни елемент јесте слабљење непријатеља. Државе су током историје морале да пронађу одговарајућа средства којима би се испуњавање сопствених циљева кроз ратовање могло хуманизовати. Сам рат обухвата много више од пуке оружане борбе јер укључује и друге манифестације борбе које су подједнако важне за припрему и вођење рата. Кроз историју кинеске цивилизације и схватања Сун Цуа (Sun Tzu), кинеског војсковође и филозофа, можемо приметити колико је важно бити непристрасан у борби и планирати унапред сваки напад. ,,Из тог разлога високе зидине и дубоки ровови не гарантују сигурност, а чврсти оклопи и оштро оружје не гарантује снагу. Ако се противници чврсто држе, нападни их онда кад не очекују; ако имају намеру да направе фронт, појави се тамо где ти се нимало не надају.“ По дефиницији, рат представља оружани сукоб између две или више држава, који укључује употребу принудних мера којима свака страна намеће своју вољу противнику. Представљајући друштвену појаву, он је правно регулисан међународним јавним правом, као и хуманитарним правом. Међународно хуманитарно право представља грану права којом се регулишу заштита лица и објеката, начини (методе) и средства ратовања која се примењују у оружаним сукобима, а све у циљу опште хуманизације оружаних сукоба.