Namirenje potraživanja obezbeđenog registrovanom zalogom

Abstract

Уредно испуњење обaвезe и успешно намирење потраживања представљају крајњи циљ правних субјеката при заснивању облигационих односа, а извесност при извршавању обавеза дужника је темељ за изградњу савременог правног и економског система. Уколико не би постојао законом установљен механизам заштите поверилаца, који би гарантовао уредно испуњење обавеза дужника, поменута извесност не би постојала, а тиме би се обесмислили и односи између правних субјеката. Међу правним институтима који штите повериоце и чија је сврха обезбеђење намирења потраживања јављају се средства обезбеђења потраживања, а која се традиционално деле у две групе, лична (персонална) и стварна (реална). Као најчешћи пример личног средства обезбеђења јавља се јемство и уговорна казна, док се стварно-правна средства обезбеђења даље, према предмету обезбеђења, деле на средства чији је предмет покретна или, с друге стране, непокретна ствар. Постојање тражбено-дуговинских односа је утицало на правне системе већ у старом веку да уреде питање обезбеђења извршавања обавеза насталих из тих односа, те на прве трагове заложног права наилазимо још у вавилонском праву. Паралелно са развојем друштва, средства обезбеђења потраживања кроз историју мењају своје облике, прилагођавају се економским потребама правних субјеката, те се и даље, у савременим правним системима трага за механизмима који отклањају недостатке традиционалних врста заложног права. Правац у којем се развија модерни правни саобраћај јесте проширење круга објеката који могу бити предмет заложног права. Наиме, поред телесних ствари, као предмет залоге се све чешће у пракси јављају права, попут новчаних потраживања, права интелектуалне својине, права из хартија од вредности, удели у друштву са ограниченом одговорношћу. Осим тога, актуелне тенденције модерних правних система, под утицајем захтева Светске банке, су измене закона који уређују регистровану залогу, а којима би се омогућила примена наведеног закона и на друге врсте обезбеђења потраживања, попут уговора о продаји покретних ствари са задржавањем права својине, потпунија и већа доступност података о постојећим оптерећењима покретних ствари, избегавање непотребних прецизирања података о предмету залоге.