Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu

Abstract

Споразум о признању кривичног дела односно нагодба између јавног тужиоца и окривљеног, представља једну врсту поједностављене форме поступања у кривичном поступку. Тенденција конвергенције института англо – америчког и континенталног кривичнопроцесног система резултирала је да овај институт својствен је англосаксонским правним системима, буде присутан у готово свим европско континенталним законодавствима. Изменама Законика о кривичном поступку 2009. године, овај институт је по први пут уведен у нормативне оквире кривичнопроцесног законодавства Републике Србије. Тиме је кривично законодавство обогаћено за једну нову упрошћену форму поступања, а њеном применом уз нормативне измене које су касније уследиле, отпочиње реформа кривичног законодавства Републике Србије, која као основни циљ поставља ефикасност у кривичном поступку. Измене законика које су уследиле као последица постизања ефикасности кривичног поступка, а пре свега прелазак на тужилачку истрагу и предвиђање све већег броја поједностављених процесних форми, допринео је да се институт споразума о признању кривичног дела све чешће примењује у пракси. Експанзија споразумевања односно нагодбе јавног тужиоца и окривљеног има оправдања због многобројних позитивних ефеката - њиме се са једне стране окончава кривични поступак и спречава његово одуговлачење уз постизање процесне економичности, а са друге стране њиме се ставља у изглед окривљеном извесност у погледу кривичне санкције, уз евентуалне и друге бенефиције које могу бити предмет споразумевања.