Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu

Споразум о признању кривичног дела у пракси Вишег суда у Београду

Само за регистроване кориснике
2020
Аутори
Bogdanović, Iva
Остала ауторства
Bajović, Vanja
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Споразум о признању кривичног дела односно нагодба између јавног тужиоца и окривљеног, представља једну врсту поједностављене форме поступања у кривичном поступку. Тенденција конвергенције института англо – америчког и континенталног кривичнопроцесног система резултирала је да овај институт својствен је англосаксонским правним системима, буде присутан у готово свим европско континенталним законодавствима. Изменама Законика о кривичном поступку 2009. године, овај институт је по први пут уведен у нормативне оквире кривичнопроцесног законодавства Републике Србије. Тиме је кривично законодавство обогаћено за једну нову упрошћену форму поступања, а њеном применом уз нормативне измене које су касније уследиле, отпочиње реформа кривичног законодавства Републике Србије, која као основни циљ поставља ефикасност у кривичном поступку. Измене законика које су уследиле као последица постизања ефикасности кривичног поступка, а пре свега прелазак на тужилачку истрагу и предвиђање све већег броја по...једностављених процесних форми, допринео је да се институт споразума о признању кривичног дела све чешће примењује у пракси. Експанзија споразумевања односно нагодбе јавног тужиоца и окривљеног има оправдања због многобројних позитивних ефеката - њиме се са једне стране окончава кривични поступак и спречава његово одуговлачење уз постизање процесне економичности, а са друге стране њиме се ставља у изглед окривљеном извесност у погледу кривичне санкције, уз евентуалне и друге бенефиције које могу бити предмет споразумевања.

Кључне речи:
Sporazum o priznanju krivičnog dela / Споразум о признању кривичног дела / Praksa Višeg suda u Beogradu / Пракса Вишег суда у Београду / Nagodba javnog tužioca i okrivljenog / Нагодба јавног тужиоца и окривљеног
Извор:
2020, 3-49
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2526
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2526
Колекције
  • Master radovi
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Bogdanović, Iva
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2526
AB  - Споразум о признању кривичног дела односно нагодба између јавног тужиоца и окривљеног, представља једну врсту поједностављене форме поступања у кривичном поступку. Тенденција конвергенције института англо – америчког и континенталног кривичнопроцесног система резултирала је да овај институт својствен је англосаксонским правним системима, буде присутан у готово свим европско континенталним законодавствима. 
Изменама Законика о кривичном поступку 2009. године, овај институт је по први пут уведен у нормативне оквире кривичнопроцесног законодавства Републике Србије. Тиме је кривично законодавство обогаћено за једну нову упрошћену форму поступања, а њеном применом уз нормативне измене које су касније уследиле, отпочиње реформа кривичног законодавства Републике Србије, која као основни циљ поставља ефикасност у кривичном поступку. Измене законика које су уследиле као последица постизања ефикасности кривичног поступка, а пре свега прелазак на тужилачку истрагу и предвиђање све већег броја поједностављених процесних форми, допринео је да се институт споразума о признању кривичног дела све чешће примењује у пракси. 
 	Експанзија споразумевања односно нагодбе јавног тужиоца и окривљеног има оправдања због многобројних позитивних ефеката - њиме се са једне стране окончава кривични поступак и спречава његово одуговлачење уз постизање процесне економичности, а са друге стране њиме се ставља у изглед окривљеном извесност у погледу кривичне санкције, уз евентуалне и друге бенефиције које могу бити предмет споразумевања.
T1  - Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu
T1  - Споразум о признању кривичног дела у пракси Вишег суда у Београду
EP  - 49
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2526
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Bogdanović, Iva",
year = "2020",
abstract = "Споразум о признању кривичног дела односно нагодба између јавног тужиоца и окривљеног, представља једну врсту поједностављене форме поступања у кривичном поступку. Тенденција конвергенције института англо – америчког и континенталног кривичнопроцесног система резултирала је да овај институт својствен је англосаксонским правним системима, буде присутан у готово свим европско континенталним законодавствима. 
Изменама Законика о кривичном поступку 2009. године, овај институт је по први пут уведен у нормативне оквире кривичнопроцесног законодавства Републике Србије. Тиме је кривично законодавство обогаћено за једну нову упрошћену форму поступања, а њеном применом уз нормативне измене које су касније уследиле, отпочиње реформа кривичног законодавства Републике Србије, која као основни циљ поставља ефикасност у кривичном поступку. Измене законика које су уследиле као последица постизања ефикасности кривичног поступка, а пре свега прелазак на тужилачку истрагу и предвиђање све већег броја поједностављених процесних форми, допринео је да се институт споразума о признању кривичног дела све чешће примењује у пракси. 
 	Експанзија споразумевања односно нагодбе јавног тужиоца и окривљеног има оправдања због многобројних позитивних ефеката - њиме се са једне стране окончава кривични поступак и спречава његово одуговлачење уз постизање процесне економичности, а са друге стране њиме се ставља у изглед окривљеном извесност у погледу кривичне санкције, уз евентуалне и друге бенефиције које могу бити предмет споразумевања.",
title = "Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu, Споразум о признању кривичног дела у пракси Вишег суда у Београду",
pages = "49-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2526"
}
Bogdanović, I.. (2020). Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu. , 3-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2526
Bogdanović I. Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu. 2020;:3-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2526 .
Bogdanović, Iva, "Sporazum o priznanju krivičnog dela u praksi Višeg suda u Beogradu" (2020):3-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2526 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB