Repozitorijum Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Srpski (latinica) 
    • Engleski
    • Srpski (ćirilica)
    • Srpski (latinica)
  • Prijava
Pregled zapisa 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Pregled zapisa
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Pregled zapisa
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Rezidentstvo fizičkih lica u međunarodnom poreskom pravu

Резидентство физичких лица у међународном пореском праву

Samo za registrovane korisnike
2019
Autori
Arsenović, Dušan
Ostala autorstva
Kostić, Svetislav V.
Master/Magistarski rad (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentu
Apstrakt
Појам резидентства у међународном пореском праву, заједно са концептом сталне пословне јединице, представља ''носећи стуб'' на којем почива конструкција ОЕЦД Модел-конвенције као најутицајнијег модела за израду билатералних уговора о избегавању двоструког опорезивања. Имати статус резидента суштински је услов за примену пореских уговора, а његово утврђивање у значајној мери зависи и од националних права конкретних држава. Разликовање резидената и нерезидената веома је значајно због пореских последица које за собом повлачи, с обзиром да је упоредноправно најзаступљенији принцип опорезивања нерезидената за приход остварен на територији државе пореског повериоца и имовину која се на њој налази, док се резиденти опорезују и за домаће и, барем делимично, за иностране приходе и имовину. Критеријум разграничења којим се долази до скупа лица која се сматрају резидентима једне државе заснива се на квалитету и интензитету његове или њене повезаности са датом државом. Иако правила којима се ко...нкретизује наведени критеријум значајно варирају од земље до земље, генерални приступ је исти – захтева се постојање веза (личних и економских) које би оправдало опорезивање светског дохотка ових лица, као и омогућило да се порез ефективно и наплати. Израз резидентство за физичка лица примарно подразумева стално или привремено физичко присуство овог лица на некој територији. Међутим, приврженост физичког лица одређеној јурисдикцији није једноставно питање које се може свести на пуку квантификацију дана боравка у њој, иако тај број (најчешће 183 или више дана у једној пореској години) јесте један од значајнијих показатеља у процесу утврђивања резидентства, али не и једини. Одлучујућа чињеница која у овом подухвату има можда највећу тежину је стално место становања које је лицу доступно у земљи резидентства, али то такође може бити и место где се налази његов центар животних интереса, као и боравиште или друго мерило сличне природе садржано у националном законодавству, како то наводи члан 4 Модел-конвенције ОЕЦД и Модел-конвенције УН. Евидентно је да ће у овако одређеном оквиру задатак одређивања резидентства на основу свих чињеница и околности случаја бити веома тежак, нарочито у околностима повећане прекограничне мобилности појединаца која прати глобализацију и дигитализацију светске привреде.

Ključne reči:
Rezidentstvo fizičkih lica / Резидентство физичких лица / Međunarodno poresko pravo / Међународно пореско право / Rezidenti / Резиденти / Nerezidenti / Нерезиденти
Izvor:
2019, 3-53
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2446
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2446
Kolekcije
  • Master radovi
Institucija/grupa
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Arsenović, Dušan
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2446
AB  - Појам резидентства у међународном пореском праву, заједно са концептом сталне пословне јединице, представља ''носећи стуб'' на којем почива конструкција ОЕЦД Модел-конвенције као најутицајнијег модела за израду билатералних уговора о избегавању двоструког опорезивања. Имати статус резидента суштински је услов за примену пореских уговора, а његово утврђивање у значајној мери зависи и од националних права конкретних држава. 
	Разликовање резидената и нерезидената веома је значајно због пореских последица које за собом повлачи, с обзиром да је упоредноправно најзаступљенији принцип опорезивања нерезидената за приход остварен на територији државе пореског повериоца и имовину која се на њој налази, док се резиденти опорезују и за домаће и, барем делимично, за иностране приходе и имовину. Критеријум разграничења којим се долази до скупа лица која се сматрају резидентима једне државе заснива се на квалитету и интензитету његове или њене повезаности са датом државом. Иако правила којима се конкретизује наведени критеријум значајно варирају од земље до земље, генерални приступ је исти – захтева се постојање веза (личних и економских) које би оправдало опорезивање светског дохотка ових лица, као и омогућило да се порез ефективно и наплати.
	Израз резидентство за физичка лица примарно подразумева стално или привремено физичко присуство овог лица на некој територији. Међутим, приврженост физичког лица одређеној јурисдикцији није једноставно питање које се може свести на пуку квантификацију дана боравка у њој, иако тај број (најчешће 183 или више дана у једној пореској години) јесте један од значајнијих показатеља у процесу утврђивања резидентства, али не и једини. Одлучујућа чињеница која у овом подухвату има можда највећу тежину је стално место становања  које је лицу доступно у земљи резидентства, али то такође може бити и место где се налази његов центар животних интереса, као и боравиште или друго мерило сличне природе садржано у националном законодавству, како то наводи члан 4 Модел-конвенције ОЕЦД и Модел-конвенције УН. Евидентно је да ће у овако одређеном оквиру задатак одређивања резидентства на основу свих чињеница и околности случаја бити веома тежак, нарочито у околностима повећане прекограничне мобилности појединаца која прати глобализацију и дигитализацију светске привреде.
T1  - Rezidentstvo fizičkih lica u međunarodnom poreskom pravu
T1  - Резидентство физичких лица у међународном пореском праву
EP  - 53
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2446
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Arsenović, Dušan",
year = "2019",
abstract = "Појам резидентства у међународном пореском праву, заједно са концептом сталне пословне јединице, представља ''носећи стуб'' на којем почива конструкција ОЕЦД Модел-конвенције као најутицајнијег модела за израду билатералних уговора о избегавању двоструког опорезивања. Имати статус резидента суштински је услов за примену пореских уговора, а његово утврђивање у значајној мери зависи и од националних права конкретних држава. 
	Разликовање резидената и нерезидената веома је значајно због пореских последица које за собом повлачи, с обзиром да је упоредноправно најзаступљенији принцип опорезивања нерезидената за приход остварен на територији државе пореског повериоца и имовину која се на њој налази, док се резиденти опорезују и за домаће и, барем делимично, за иностране приходе и имовину. Критеријум разграничења којим се долази до скупа лица која се сматрају резидентима једне државе заснива се на квалитету и интензитету његове или њене повезаности са датом државом. Иако правила којима се конкретизује наведени критеријум значајно варирају од земље до земље, генерални приступ је исти – захтева се постојање веза (личних и економских) које би оправдало опорезивање светског дохотка ових лица, као и омогућило да се порез ефективно и наплати.
	Израз резидентство за физичка лица примарно подразумева стално или привремено физичко присуство овог лица на некој територији. Међутим, приврженост физичког лица одређеној јурисдикцији није једноставно питање које се може свести на пуку квантификацију дана боравка у њој, иако тај број (најчешће 183 или више дана у једној пореској години) јесте један од значајнијих показатеља у процесу утврђивања резидентства, али не и једини. Одлучујућа чињеница која у овом подухвату има можда највећу тежину је стално место становања  које је лицу доступно у земљи резидентства, али то такође може бити и место где се налази његов центар животних интереса, као и боравиште или друго мерило сличне природе садржано у националном законодавству, како то наводи члан 4 Модел-конвенције ОЕЦД и Модел-конвенције УН. Евидентно је да ће у овако одређеном оквиру задатак одређивања резидентства на основу свих чињеница и околности случаја бити веома тежак, нарочито у околностима повећане прекограничне мобилности појединаца која прати глобализацију и дигитализацију светске привреде.",
title = "Rezidentstvo fizičkih lica u međunarodnom poreskom pravu, Резидентство физичких лица у међународном пореском праву",
pages = "53-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2446"
}
Arsenović, D.. (2019). Rezidentstvo fizičkih lica u međunarodnom poreskom pravu. , 3-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2446
Arsenović D. Rezidentstvo fizičkih lica u međunarodnom poreskom pravu. 2019;:3-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2446 .
Arsenović, Dušan, "Rezidentstvo fizičkih lica u međunarodnom poreskom pravu" (2019):3-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2446 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O repozitorijumu RALF | Pošaljite zapažanja

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Kompletan repozitorijumGrupeAutoriNasloviTemeOva institucijaAutoriNasloviTeme

Statistika

Pregled statistika

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O repozitorijumu RALF | Pošaljite zapažanja

EU_logoOpenAIRERCUB