Ratio legis Уговора о Европској унији (даље: УЕУ) јесте формирање заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова међу уговорним странама. Један од циљева Европске уније (даље: ЕУ) јесте да се у оквиру Заједнице оствари висок ниво здравствене заштите, не нарушавајући при томе и одрживи привредни раст. Овим уговором се први пут уводи веза између економског раста и заштите и очувања животне средине, што ће касније и довести до развоја начела одрживог развоја.
Једно од основних начела еколошког права јесте начело одрживог развоја. Оно има за циљ очување животне средине и предвиђа рационално деловање у постизању економског напретка, које неће довести до значајних негативних утицаја на јавно здравље, већ предвиђа да се константним улагањем, смишљеним политикама, разумним коришћењем природних добара ускладе интерес привредног раста и интерес очувања здраве животне средине. Чланице настоје да појединачним примерима допринесу заједнич...ком оснажењу циљева ЕУ који су усмерени ка заштити животне средине, преношењем правних правила ЕУ прописима, њиховом применом и санкционисањем субјеката чије активности одступају од усвојених правила. Питања која се отварају су бројна: са каквом се последицом суочава држава чланица када повреди правила ЕУ; на који начин може доћи до повреде еколошког acquis-a; да ли је довољно да држава чланица одређена правила уврсти у своје домаће право, али да потом те исте норме не примењује; које су последице таквих и сличних поступања?
Република Србија се налази у поступку преговора о уласку у пуноправно чланство ЕУ. Искуство држава чланица које су раније преговарале о чланству јасно указује да од 35 Поглавља, животна средина, односно Поглавље 27, јесте најизазовније. У исто време, преговори о приступању ЕУ дају јединствену могућност за јачање политике заштите животне средине Републике Србије. У протеклих четрдесет година, органи ЕУ и државе чланице формулисале су преко 800 аката које чине основу еколошког права ЕУ. Можда и најзначајнија улога када је у питању формирање еколошког права ЕУ, сасвим сигурно припада Суду правде Европске уније (даље: ЕСП), који својом богатом праксом утире пут јачању еколошког acquis-a.
Keywords:
Ekološki acquis / Еколошки acquis / Sud pravde Evropske Unije / Суд правде Европске Уније / Načelo održivog razvoja / Начело одрживог развоја / Zaštita životne sredine / Заштита животне средине
TY - THES
AU - Karavla, Jelena
PY - 2020
UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2447
AB - Ratio legis Уговора о Европској унији (даље: УЕУ) јесте формирање заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова међу уговорним странама. Један од циљева Европске уније (даље: ЕУ) јесте да се у оквиру Заједнице оствари висок ниво здравствене заштите, не нарушавајући при томе и одрживи привредни раст. Овим уговором се први пут уводи веза између економског раста и заштите и очувања животне средине, што ће касније и довести до развоја начела одрживог развоја.
Једно од основних начела еколошког права јесте начело одрживог развоја. Оно има за циљ очување животне средине и предвиђа рационално деловање у постизању економског напретка, које неће довести до значајних негативних утицаја на јавно здравље, већ предвиђа да се константним улагањем, смишљеним политикама, разумним коришћењем природних добара ускладе интерес привредног раста и интерес очувања здраве животне средине. Чланице настоје да појединачним примерима допринесу заједничком оснажењу циљева ЕУ који су усмерени ка заштити животне средине, преношењем правних правила ЕУ прописима, њиховом применом и санкционисањем субјеката чије активности одступају од усвојених правила. Питања која се отварају су бројна: са каквом се последицом суочава држава чланица када повреди правила ЕУ; на који начин може доћи до повреде еколошког acquis-a; да ли је довољно да држава чланица одређена правила уврсти у своје домаће право, али да потом те исте норме не примењује; које су последице таквих и сличних поступања?
Република Србија се налази у поступку преговора о уласку у пуноправно чланство ЕУ. Искуство држава чланица које су раније преговарале о чланству јасно указује да од 35 Поглавља, животна средина, односно Поглавље 27, јесте најизазовније. У исто време, преговори о приступању ЕУ дају јединствену могућност за јачање политике заштите животне средине Републике Србије. У протеклих четрдесет година, органи ЕУ и државе чланице формулисале су преко 800 аката које чине основу еколошког права ЕУ. Можда и најзначајнија улога када је у питању формирање еколошког права ЕУ, сасвим сигурно припада Суду правде Европске уније (даље: ЕСП), који својом богатом праксом утире пут јачању еколошког acquis-a.
T1 - Postupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unije
T1 - Поступци због повреда еколошког acquis-а у пракси Суда правде Европске Уније
EP - 56
SP - 5
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2447
ER -
@mastersthesis{
author = "Karavla, Jelena",
year = "2020",
abstract = "Ratio legis Уговора о Европској унији (даље: УЕУ) јесте формирање заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова међу уговорним странама. Један од циљева Европске уније (даље: ЕУ) јесте да се у оквиру Заједнице оствари висок ниво здравствене заштите, не нарушавајући при томе и одрживи привредни раст. Овим уговором се први пут уводи веза између економског раста и заштите и очувања животне средине, што ће касније и довести до развоја начела одрживог развоја.
Једно од основних начела еколошког права јесте начело одрживог развоја. Оно има за циљ очување животне средине и предвиђа рационално деловање у постизању економског напретка, које неће довести до значајних негативних утицаја на јавно здравље, већ предвиђа да се константним улагањем, смишљеним политикама, разумним коришћењем природних добара ускладе интерес привредног раста и интерес очувања здраве животне средине. Чланице настоје да појединачним примерима допринесу заједничком оснажењу циљева ЕУ који су усмерени ка заштити животне средине, преношењем правних правила ЕУ прописима, њиховом применом и санкционисањем субјеката чије активности одступају од усвојених правила. Питања која се отварају су бројна: са каквом се последицом суочава држава чланица када повреди правила ЕУ; на који начин може доћи до повреде еколошког acquis-a; да ли је довољно да држава чланица одређена правила уврсти у своје домаће право, али да потом те исте норме не примењује; које су последице таквих и сличних поступања?
Република Србија се налази у поступку преговора о уласку у пуноправно чланство ЕУ. Искуство држава чланица које су раније преговарале о чланству јасно указује да од 35 Поглавља, животна средина, односно Поглавље 27, јесте најизазовније. У исто време, преговори о приступању ЕУ дају јединствену могућност за јачање политике заштите животне средине Републике Србије. У протеклих четрдесет година, органи ЕУ и државе чланице формулисале су преко 800 аката које чине основу еколошког права ЕУ. Можда и најзначајнија улога када је у питању формирање еколошког права ЕУ, сасвим сигурно припада Суду правде Европске уније (даље: ЕСП), који својом богатом праксом утире пут јачању еколошког acquis-a.",
title = "Postupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unije, Поступци због повреда еколошког acquis-а у пракси Суда правде Европске Уније",
pages = "56-5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2447"
}
Karavla, J.. (2020). Postupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unije. , 5-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2447
Karavla J. Postupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unije. 2020;:5-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2447 .
Karavla, Jelena, "Postupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unije" (2020):5-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2447 .
