Postupci zbog povreda ekološkog acquis-a u praksi Suda pravde Evropske Unije

Abstract

Ratio legis Уговора о Европској унији (даље: УЕУ) јесте формирање заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова међу уговорним странама. Један од циљева Европске уније (даље: ЕУ) јесте да се у оквиру Заједнице оствари висок ниво здравствене заштите, не нарушавајући при томе и одрживи привредни раст. Овим уговором се први пут уводи веза између економског раста и заштите и очувања животне средине, што ће касније и довести до развоја начела одрживог развоја. Једно од основних начела еколошког права јесте начело одрживог развоја. Оно има за циљ очување животне средине и предвиђа рационално деловање у постизању економског напретка, које неће довести до значајних негативних утицаја на јавно здравље, већ предвиђа да се константним улагањем, смишљеним политикама, разумним коришћењем природних добара ускладе интерес привредног раста и интерес очувања здраве животне средине. Чланице настоје да појединачним примерима допринесу заједничком оснажењу циљева ЕУ који су усмерени ка заштити животне средине, преношењем правних правила ЕУ прописима, њиховом применом и санкционисањем субјеката чије активности одступају од усвојених правила. Питања која се отварају су бројна: са каквом се последицом суочава држава чланица када повреди правила ЕУ; на који начин може доћи до повреде еколошког acquis-a; да ли је довољно да држава чланица одређена правила уврсти у своје домаће право, али да потом те исте норме не примењује; које су последице таквих и сличних поступања? Република Србија се налази у поступку преговора о уласку у пуноправно чланство ЕУ. Искуство држава чланица које су раније преговарале о чланству јасно указује да од 35 Поглавља, животна средина, односно Поглавље 27, јесте најизазовније. У исто време, преговори о приступању ЕУ дају јединствену могућност за јачање политике заштите животне средине Републике Србије. У протеклих четрдесет година, органи ЕУ и државе чланице формулисале су преко 800 аката које чине основу еколошког права ЕУ. Можда и најзначајнија улога када је у питању формирање еколошког права ЕУ, сасвим сигурно припада Суду правде Европске уније (даље: ЕСП), који својом богатом праксом утире пут јачању еколошког acquis-a.