Osnovna značenja pojma causa u rimskom pravu
The Basic Meanings of the Term Causa in Roman Law
2014
Преузимање 🢃
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Појам каузе у римском праву одликује се многозначношћу. Упркос
томе, може се издвојити неколико основних значења: 1) кауза као прав-
ни основ стицања стварног права (causa adquirendi), 2) кауза као раз-
лог склапања правног посла о коме се водило рачуна код манумисије и
трансакција међу супружницима и 3) кауза као извор облигација. С дру-
ге стране, за разлику од модерних теоретичара римски правници нису
употребљавали термин causa у значењу разлога настанка уговорне оба-
везе. Питање настанка контрактне обавезе они су постављали код не-
именованих уговора и закључили да је то извршење обавезе друге стране.
Тhe term causa in Roman law was used in several basic meanings which
had in common that they referred to the cause of the emergence of a certain
phenomenon. Thus there are: 1. causa as a legal basis for the acquisition of
a property right (causa adquirendi) which explained the cause of a property
transaction, 2. causa as the reason of a legal transaction which was reflected
in an economic or a social purpose which was taken into account in the case of
manumission or in the case of a transaction between spouses and 3. causa as
the source of an obligation which, according to Gaius, may be bipartite (contracts and delicts) i.e. tripartite (contracts, delicts and miscellaneous group of
various forms of causa (variae causarum figurae)) and in Justinian’s law they
may be quadripartite (contracts, delicts, quasi-contracts and quasi-delicts). On
the other hand, Roman jurists, unlike contemporary law, did not use the term
causa to denote the cause of a contractual obligation. However..., they dealt with
the cause of a contractual obligation primarily in the case of innominate contracts
where the cause of one party’s obligation was considered to be the fulfillment
of another party’s obligation.
Кључне речи:
Causa / Kонтрактнa обавезa / Сausa adquirendi / Сausa negotionis / Сausa obligationis / Contractual obligationИзвор:
Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV, 2014, 234-247Издавач:
- Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
Финансирање / пројекти:
- Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179059)
Институција/група
Pravni fakultet / Faculty of Law University of BelgradeTY - CHAP AU - Cvetković Đorđević, Valentina PY - 2014 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1972 AB - Појам каузе у римском праву одликује се многозначношћу. Упркос томе, може се издвојити неколико основних значења: 1) кауза као прав- ни основ стицања стварног права (causa adquirendi), 2) кауза као раз- лог склапања правног посла о коме се водило рачуна код манумисије и трансакција међу супружницима и 3) кауза као извор облигација. С дру- ге стране, за разлику од модерних теоретичара римски правници нису употребљавали термин causa у значењу разлога настанка уговорне оба- везе. Питање настанка контрактне обавезе они су постављали код не- именованих уговора и закључили да је то извршење обавезе друге стране. AB - Тhe term causa in Roman law was used in several basic meanings which had in common that they referred to the cause of the emergence of a certain phenomenon. Thus there are: 1. causa as a legal basis for the acquisition of a property right (causa adquirendi) which explained the cause of a property transaction, 2. causa as the reason of a legal transaction which was reflected in an economic or a social purpose which was taken into account in the case of manumission or in the case of a transaction between spouses and 3. causa as the source of an obligation which, according to Gaius, may be bipartite (contracts and delicts) i.e. tripartite (contracts, delicts and miscellaneous group of various forms of causa (variae causarum figurae)) and in Justinian’s law they may be quadripartite (contracts, delicts, quasi-contracts and quasi-delicts). On the other hand, Roman jurists, unlike contemporary law, did not use the term causa to denote the cause of a contractual obligation. However, they dealt with the cause of a contractual obligation primarily in the case of innominate contracts where the cause of one party’s obligation was considered to be the fulfillment of another party’s obligation. PB - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje T2 - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV T1 - Osnovna značenja pojma causa u rimskom pravu T1 - The Basic Meanings of the Term Causa in Roman Law EP - 247 SP - 234 ER -
@inbook{ author = "Cvetković Đorđević, Valentina", year = "2014", abstract = "Појам каузе у римском праву одликује се многозначношћу. Упркос томе, може се издвојити неколико основних значења: 1) кауза као прав- ни основ стицања стварног права (causa adquirendi), 2) кауза као раз- лог склапања правног посла о коме се водило рачуна код манумисије и трансакција међу супружницима и 3) кауза као извор облигација. С дру- ге стране, за разлику од модерних теоретичара римски правници нису употребљавали термин causa у значењу разлога настанка уговорне оба- везе. Питање настанка контрактне обавезе они су постављали код не- именованих уговора и закључили да је то извршење обавезе друге стране., Тhe term causa in Roman law was used in several basic meanings which had in common that they referred to the cause of the emergence of a certain phenomenon. Thus there are: 1. causa as a legal basis for the acquisition of a property right (causa adquirendi) which explained the cause of a property transaction, 2. causa as the reason of a legal transaction which was reflected in an economic or a social purpose which was taken into account in the case of manumission or in the case of a transaction between spouses and 3. causa as the source of an obligation which, according to Gaius, may be bipartite (contracts and delicts) i.e. tripartite (contracts, delicts and miscellaneous group of various forms of causa (variae causarum figurae)) and in Justinian’s law they may be quadripartite (contracts, delicts, quasi-contracts and quasi-delicts). On the other hand, Roman jurists, unlike contemporary law, did not use the term causa to denote the cause of a contractual obligation. However, they dealt with the cause of a contractual obligation primarily in the case of innominate contracts where the cause of one party’s obligation was considered to be the fulfillment of another party’s obligation.", publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje", journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV", booktitle = "Osnovna značenja pojma causa u rimskom pravu, The Basic Meanings of the Term Causa in Roman Law", pages = "247-234" }
Cvetković Đorđević, V.. (2014). Osnovna značenja pojma causa u rimskom pravu. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 234-247.
Cvetković Đorđević V. Osnovna značenja pojma causa u rimskom pravu. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV. 2014;:234-247..
Cvetković Đorđević, Valentina, "Osnovna značenja pojma causa u rimskom pravu" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV (2014):234-247.