Незастаревање међународних кривичних дела у ужем смислу

Abstract

Проблем (не)застаревања кривичних дела на међудржавној равни појавио се први пут шездесетих година прошлог века, и то у контексту проблема застаревања злочина који су били учињени за време Другог светског рата. Први покушај да се овај про- блем превазиђе учињен је доношењем Конвенције УН о незастаре- вању ратних злочина и злочина против човечности 1968. године. Иако је њено усвајање било праћено бројним споровима и неслагањи- ма, ова Конвенција означила је преломни тренутак и подстакла даље кораке. Услед релативно малог броја ратификација, 1974. го- дине усвојена је и Европска конвенција о незастаревању кривичних дела против човечности и ратних злочина, али ни она није добила очекивану (формалну) подршку. Ипак, учинак поменутих конвен- ција може се видети и у томе што многе државе, подстакнуте ак- тивностима и расправама о овом питању, одлучују да у национал- на законодавства уведу незастаревање међународних кривичних дела у ужем смислу. Значајан корак учињен је и 1998. године усва- јањем Римског статута, којим се изричито прописује да кривична дела у надлежности Међународног кривичног суда не застаревају.

The issue of the non-applicability of statute of limitations to core international crimes has posed challenges to the global community. The first significant attempt to comprehensively address this was the adoption of the UN Convention on the Non-Applicability of Statutory Limitations to War Crimes and Crimes Against Humanity in 1968. Despite controversies and disagreements accompanying its adoption, this convention marked a turning point and spurred further developments. Due to its shortcomings, the European Convention was also adopted in 1974, but it failed to gain the expected formal support. However, the impact of these conventions is evident as many countries have incorporated the non-applicability of statutes of limitations for core international crimes into their national legislations. Another significant advancement was the adoption of the Rome Statute in 1998, which explicitly states that crimes within the jurisdiction of the International Criminal Court are not subject to any statute of limitations.