Razvod braka : uporednopravna analiza državnih i crkvenih propisa u Srbiji u XX veku
Развод брака : упоредноправна анализа државних и црквених прописа у Србији у XX веку
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)

Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Основно хришћанско тумачење развода брака базирано је на јеванђелским речима апостола Матеја - „што је Бог саставио, човек да не раставља“ (Мт. 19,6). Брак, дакле, представља нераскидиву везу мушкарца и жене.
У јеванђељу по Матеју ипак наилазимо и на супротан пример у ком он човека ставља у центар одлучивања (слично и Мк.10,11 и Лк. 16,18). Хришћанско учење заправо не успоставља ово правило о нераскидивости као апсолутно и нормативно строго дефинисано. Овакав изузетак се наводи управо ради подсећања да закон Царства Божијег никада нема силу законске принуде, да он претпоставља слободан људски одзив, па према томе и дар хришћанског брака треба да буде прихваћен, да се слободно поживи или, да га евентуално човек одбаци. Уопште, јеванђеље никада не своди тајну људске слободе на законске прописе. Оно нуди човеку једини дар достојан њега као „слике Божије”, а то је тзв. “немогуће савршенство”.
Човек дакле, представља центар одлучивања о браку и будућности таквог брачног односа, с тим шт...о канони и Црква упућују на пожељне и правилне обрасце понашања, допуштајући апсолутно право одлучивања човеку као конститутивном елементу брачне заједнице.
Црква заправо, тумачећи брак као једну од највећих светих тајни, допушта преузимање бремена брачног живота од стране мушкарца и жене. То подразумева старање о свим аспектима брачног живота од обе стране, с тим што супружника истиче у први план дајући му право али и одговорност старања о браку као „цркви у малом“.
Брак је заједница два лица која у међусобној хармонији креирају заједницу која није само социјалне већ и духовне природе испуњена хришћанским врлинама, али и пожељним канонским поступањем са крајњим циљем сваког хришћанина – заслуживање Царства Божијег. Св. Григорије Богослов зато пише: “Ја сваком мужу и жени, старцу и младићу, градском житељу и сељаку, простом и старешини, богатом и сиромашном, пошто све призива један хришћански подвиг, дајем један савет – припремајте се радо за подвиг, не малаксавајте, не оклевајте, не губите време, које се више не може повратити. Јер садашње време је време делања, подвига, а будуће – време награђивања…”.
Кључне речи:
Razvod braka / Развод брака / Državni I crkveni propisi / Државни и црквени прописи / Uporednopravna analiza / Упоредноправна анализа / XX vek / XX векИзвор:
2019, 3-57Колекције
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakultetaTY - THES AU - Aleksić, Ilija PY - 2019 UR - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2406 AB - Основно хришћанско тумачење развода брака базирано је на јеванђелским речима апостола Матеја - „што је Бог саставио, човек да не раставља“ (Мт. 19,6). Брак, дакле, представља нераскидиву везу мушкарца и жене. У јеванђељу по Матеју ипак наилазимо и на супротан пример у ком он човека ставља у центар одлучивања (слично и Мк.10,11 и Лк. 16,18). Хришћанско учење заправо не успоставља ово правило о нераскидивости као апсолутно и нормативно строго дефинисано. Овакав изузетак се наводи управо ради подсећања да закон Царства Божијег никада нема силу законске принуде, да он претпоставља слободан људски одзив, па према томе и дар хришћанског брака треба да буде прихваћен, да се слободно поживи или, да га евентуално човек одбаци. Уопште, јеванђеље никада не своди тајну људске слободе на законске прописе. Оно нуди човеку једини дар достојан њега као „слике Божије”, а то је тзв. “немогуће савршенство”. Човек дакле, представља центар одлучивања о браку и будућности таквог брачног односа, с тим што канони и Црква упућују на пожељне и правилне обрасце понашања, допуштајући апсолутно право одлучивања човеку као конститутивном елементу брачне заједнице. Црква заправо, тумачећи брак као једну од највећих светих тајни, допушта преузимање бремена брачног живота од стране мушкарца и жене. То подразумева старање о свим аспектима брачног живота од обе стране, с тим што супружника истиче у први план дајући му право али и одговорност старања о браку као „цркви у малом“. Брак је заједница два лица која у међусобној хармонији креирају заједницу која није само социјалне већ и духовне природе испуњена хришћанским врлинама, али и пожељним канонским поступањем са крајњим циљем сваког хришћанина – заслуживање Царства Божијег. Св. Григорије Богослов зато пише: “Ја сваком мужу и жени, старцу и младићу, градском житељу и сељаку, простом и старешини, богатом и сиромашном, пошто све призива један хришћански подвиг, дајем један савет – припремајте се радо за подвиг, не малаксавајте, не оклевајте, не губите време, које се више не може повратити. Јер садашње време је време делања, подвига, а будуће – време награђивања…”. T1 - Razvod braka : uporednopravna analiza državnih i crkvenih propisa u Srbiji u XX veku T1 - Развод брака : упоредноправна анализа државних и црквених прописа у Србији у XX веку EP - 57 SP - 3 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2406 ER -
@mastersthesis{
author = "Aleksić, Ilija",
year = "2019",
abstract = "Основно хришћанско тумачење развода брака базирано је на јеванђелским речима апостола Матеја - „што је Бог саставио, човек да не раставља“ (Мт. 19,6). Брак, дакле, представља нераскидиву везу мушкарца и жене.
У јеванђељу по Матеју ипак наилазимо и на супротан пример у ком он човека ставља у центар одлучивања (слично и Мк.10,11 и Лк. 16,18). Хришћанско учење заправо не успоставља ово правило о нераскидивости као апсолутно и нормативно строго дефинисано. Овакав изузетак се наводи управо ради подсећања да закон Царства Божијег никада нема силу законске принуде, да он претпоставља слободан људски одзив, па према томе и дар хришћанског брака треба да буде прихваћен, да се слободно поживи или, да га евентуално човек одбаци. Уопште, јеванђеље никада не своди тајну људске слободе на законске прописе. Оно нуди човеку једини дар достојан њега као „слике Божије”, а то је тзв. “немогуће савршенство”.
Човек дакле, представља центар одлучивања о браку и будућности таквог брачног односа, с тим што канони и Црква упућују на пожељне и правилне обрасце понашања, допуштајући апсолутно право одлучивања човеку као конститутивном елементу брачне заједнице.
Црква заправо, тумачећи брак као једну од највећих светих тајни, допушта преузимање бремена брачног живота од стране мушкарца и жене. То подразумева старање о свим аспектима брачног живота од обе стране, с тим што супружника истиче у први план дајући му право али и одговорност старања о браку као „цркви у малом“.
Брак је заједница два лица која у међусобној хармонији креирају заједницу која није само социјалне већ и духовне природе испуњена хришћанским врлинама, али и пожељним канонским поступањем са крајњим циљем сваког хришћанина – заслуживање Царства Божијег. Св. Григорије Богослов зато пише: “Ја сваком мужу и жени, старцу и младићу, градском житељу и сељаку, простом и старешини, богатом и сиромашном, пошто све призива један хришћански подвиг, дајем један савет – припремајте се радо за подвиг, не малаксавајте, не оклевајте, не губите време, које се више не може повратити. Јер садашње време је време делања, подвига, а будуће – време награђивања…”.",
title = "Razvod braka : uporednopravna analiza državnih i crkvenih propisa u Srbiji u XX veku, Развод брака : упоредноправна анализа државних и црквених прописа у Србији у XX веку",
pages = "57-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2406"
}
Aleksić, I.. (2019). Razvod braka : uporednopravna analiza državnih i crkvenih propisa u Srbiji u XX veku. , 3-57. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2406
Aleksić I. Razvod braka : uporednopravna analiza državnih i crkvenih propisa u Srbiji u XX veku. 2019;:3-57. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2406 .
Aleksić, Ilija, "Razvod braka : uporednopravna analiza državnih i crkvenih propisa u Srbiji u XX veku" (2019):3-57, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2406 .

