Репозиторијум Правног факултета Универзитета у Београду
Универзитет у Београду - Правни факултет
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед записа 
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
  •   RALF
  • Radovi studenata Pravnog fakulteta
  • Master radovi
  • Преглед записа
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Dopušteno razlikovanje kandidata za zaposlenje i zaposlenih prema ličnim svojstvima

Допуштено разликовање кандидата за запослење и запослених према личним својствима

Само за регистроване кориснике
2020
Аутори
Velemir, Katarina
Остала ауторства
Kovačević, Ljubinka
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Један од најважнијих циљева радног права, поред социјално - радног мира, социјалне равнотеже, регулисања конкуренције, јесте социјална правда. Социјална правда испољава се као дистрибутивна правда (треба сваком дати оно што му припада по заслугама) и као комутативна правда (једнако поступати са једнаким стварима, неједнако са неједнакима). Управо многа начела радног права у себи садрже идеал комутативне правде: начело једнаких шанси и поступања (начело недискриминације), начело једнаког плаћања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности... Начело правичности је довело до настанка посебне заштите националним законима појединих кандидата за запослење и запослених, јер би строга примена комутативне правде нанела неправду овим лицима, те ће им закон омогућити одређене повластице. Имајући у виду да на живот и рад запослених утиче остваривање права из радних односа, незапосленост представља један од највећих економских и социјалних проблема сваке државе, док су поједине друштвене г...рупе у односу на већинско становништво у већем ризику од незапослености. Управо из ових разлога је приликом запошљавања некада легитимно допустити разликовање кандидата за запослење како би се направила равнотежа између друштвено осетљивих категорија и осталог дела друштва. У неким ситуацијама природа посла захтева да се радни однос заснује са неким имајући у виду првенствено лична својства. Овде ћемо анализирати о којим то кандидатима за запослење и запосленима је реч, који су то разлози због којих закони праве одређене изузетке и које мере се прописују како би се ова лица довела у правичан положај.

Кључне речи:
Kandidati za zaposlenje / Кандидати за запослење / Zaposleni / Запослени / Lična svojstva zaposlenih / Лична својства запослених / Načelo pravičnosti / Начело правичности / Društveno osetljive kategorije / Друштвено осетљиве категорије
Извор:
2020, 4-73
[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2503
URI
https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2503
Колекције
  • Master radovi
Институција/група
Radovi studenata Pravnog fakulteta
TY  - THES
AU  - Velemir, Katarina
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2503
AB  - Један од најважнијих циљева радног права, поред социјално - радног мира, социјалне равнотеже, регулисања конкуренције, јесте социјална правда. Социјална правда испољава се као дистрибутивна правда (треба сваком дати оно што му припада по заслугама) и као комутативна правда (једнако поступати са једнаким стварима, неједнако са неједнакима). Управо многа начела радног права у себи садрже идеал комутативне правде: начело једнаких шанси и поступања (начело недискриминације), начело једнаког плаћања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности...
Начело правичности је довело до настанка посебне заштите националним законима појединих кандидата за запослење и запослених, јер би строга примена комутативне правде нанела неправду овим лицима, те ће им закон омогућити одређене повластице. Имајући у виду да на живот и рад запослених утиче остваривање права из радних односа, незапосленост представља један од највећих економских и социјалних проблема сваке државе, док су поједине друштвене групе у односу на већинско становништво у већем ризику од незапослености. Управо из ових разлога је приликом запошљавања некада легитимно допустити разликовање кандидата за запослење како би се направила равнотежа између друштвено осетљивих категорија и осталог дела друштва. У неким ситуацијама природа посла захтева да се радни однос заснује са неким имајући у виду првенствено лична својства.
Овде ћемо анализирати о којим то кандидатима за запослење и запосленима је реч, који су то разлози због којих закони праве одређене изузетке и које мере се прописују како би се ова лица довела у правичан положај.
T1  - Dopušteno razlikovanje kandidata za zaposlenje i zaposlenih prema ličnim svojstvima
T1  - Допуштено разликовање кандидата за запослење и запослених према личним својствима
EP  - 73
SP  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2503
ER  - 
@mastersthesis{
author = "Velemir, Katarina",
year = "2020",
abstract = "Један од најважнијих циљева радног права, поред социјално - радног мира, социјалне равнотеже, регулисања конкуренције, јесте социјална правда. Социјална правда испољава се као дистрибутивна правда (треба сваком дати оно што му припада по заслугама) и као комутативна правда (једнако поступати са једнаким стварима, неједнако са неједнакима). Управо многа начела радног права у себи садрже идеал комутативне правде: начело једнаких шанси и поступања (начело недискриминације), начело једнаког плаћања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности...
Начело правичности је довело до настанка посебне заштите националним законима појединих кандидата за запослење и запослених, јер би строга примена комутативне правде нанела неправду овим лицима, те ће им закон омогућити одређене повластице. Имајући у виду да на живот и рад запослених утиче остваривање права из радних односа, незапосленост представља један од највећих економских и социјалних проблема сваке државе, док су поједине друштвене групе у односу на већинско становништво у већем ризику од незапослености. Управо из ових разлога је приликом запошљавања некада легитимно допустити разликовање кандидата за запослење како би се направила равнотежа између друштвено осетљивих категорија и осталог дела друштва. У неким ситуацијама природа посла захтева да се радни однос заснује са неким имајући у виду првенствено лична својства.
Овде ћемо анализирати о којим то кандидатима за запослење и запосленима је реч, који су то разлози због којих закони праве одређене изузетке и које мере се прописују како би се ова лица довела у правичан положај.",
title = "Dopušteno razlikovanje kandidata za zaposlenje i zaposlenih prema ličnim svojstvima, Допуштено разликовање кандидата за запослење и запослених према личним својствима",
pages = "73-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2503"
}
Velemir, K.. (2020). Dopušteno razlikovanje kandidata za zaposlenje i zaposlenih prema ličnim svojstvima. , 4-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2503
Velemir K. Dopušteno razlikovanje kandidata za zaposlenje i zaposlenih prema ličnim svojstvima. 2020;:4-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2503 .
Velemir, Katarina, "Dopušteno razlikovanje kandidata za zaposlenje i zaposlenih prema ličnim svojstvima" (2020):4-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2503 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумГрупеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О репозиторијуму RALF | Пошаљите запажања

EU_logoOpenAIRERCUB