TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2094
AB  - U prvom delu rada izložena je Polićeva teorijska konstrukcija prava sankcije
zakona. Samostalnost Polićevog duha ogleda se u postuliranju jednog primarnog
imperativa, ustavne norme, u interpretaciji posve u duhu tada još neizgrađene
teorije normativne škole. Sankcija zakona se po svojoj pravnoj prirodi
iskazuje kao autoritativna deklaracija o egzistenciji zakonodavne volje koja
je, predstavljajući u smislu ustava izražaj državnog imperija, kompetentna da
ustanovljava zakonske imperative. Teorijsko razlučivanje pojmova kraljevske
sankcije i veta Polić smatra neutemeljenim, argumentujući da je veto samo refleks
ili naličje prava sankcije, koje pojmovno obuhvata i ovlast uskraćivanja.
Drugi deo rada posvećen je Polićevom autorstvu prilikom normiranja instituta
kraljevskog veta u nacrtima ustava vladine ekspertske komisije iz 1920. i
Narodnog kluba iz 1921. godine. Težište razmatranja je u analizi konsekvenci
ugrađivanja prava veta kao jednog stranog elementa, poreklom iz republikanskog
idejnog okvira i ustavne logike predsedničkog sistema, u konstrukciju parlamentarne
monarhije. Suštinski smisao ogleda se upravo u negiranju bitnog
svojstva kraljevske prerogative kao ovlasti monarha koja se vrši u području slobodne
ocene omeđenom konvencijama parlamentarne vlade. Kraljevski ukaz
o odbacivanju zakona u normativnom sklopu ustavnih ovlašćenja predstavlja
formu vršenja diskrecione vlasti predsednika vlade, primarno osmišljene kao
rezervno sredstvo obuzdavanja prevlasti parlamenta kojim je egzekutiva snabdevena
u ustavnom sukobu vlade i narodnog predstavništva povodom nekog
važnog pitanja zakonodavne reforme.
AB  - In the first part of this article is presented Polić’s theoretical construction of
royal assent founded on the presumption of one primary imperative, constitutional
norm, entirely in the spirit of new theory of normative school. The royal
assent is expressed in its legal nature as authoritative declaration of existence of
legislative will, which is – representing in constitutional sense an expression of
governmental imperium – competent to establish legal imperatives. Considering
veto to be only reflex of the prerogative of royal assent, which conceptually
includes power of rejecting, Polić negative essential theoretical differentiation of
the right of veto. In the second part of this paper special attention was paid
to Polić’s authorship in normative regulation of the mode in which the royal
veto is to be exercised in two constitutional drafts made in 1920 and 1921. The
gravity point of consideration is the analysis of consequences originated from
including the right of veto as a foreign element descended from constitutional
logic of presidential system in the construction of parliamentary monarchy. The
essential sense of constitutional determinations is disavowal of principal feature
of royal prerogative as a discretionary power exercised by the Crown in the
sphere limited by conventions of parliamentary government. Within the normative
catenation of constitutional powers, royal decrees on refusal bills passed
through the houses of Parliament represents a form of exercising discretionary
authority belonging to the prime minister. Discretion is conceived as a reserved
executive power for restraining parliamentary supremacy, by which the government
is empowered in case of conflict between the ministry and the Parliament
concerning some important issue of legislative reform.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 9 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IX
T1  - Ladislav Polić o Kraljevskoj sankciji
T1  - Ladislav Polić on Royal Assent
EP  - 102
SP  - 87
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2019",
abstract = "U prvom delu rada izložena je Polićeva teorijska konstrukcija prava sankcije
zakona. Samostalnost Polićevog duha ogleda se u postuliranju jednog primarnog
imperativa, ustavne norme, u interpretaciji posve u duhu tada još neizgrađene
teorije normativne škole. Sankcija zakona se po svojoj pravnoj prirodi
iskazuje kao autoritativna deklaracija o egzistenciji zakonodavne volje koja
je, predstavljajući u smislu ustava izražaj državnog imperija, kompetentna da
ustanovljava zakonske imperative. Teorijsko razlučivanje pojmova kraljevske
sankcije i veta Polić smatra neutemeljenim, argumentujući da je veto samo refleks
ili naličje prava sankcije, koje pojmovno obuhvata i ovlast uskraćivanja.
Drugi deo rada posvećen je Polićevom autorstvu prilikom normiranja instituta
kraljevskog veta u nacrtima ustava vladine ekspertske komisije iz 1920. i
Narodnog kluba iz 1921. godine. Težište razmatranja je u analizi konsekvenci
ugrađivanja prava veta kao jednog stranog elementa, poreklom iz republikanskog
idejnog okvira i ustavne logike predsedničkog sistema, u konstrukciju parlamentarne
monarhije. Suštinski smisao ogleda se upravo u negiranju bitnog
svojstva kraljevske prerogative kao ovlasti monarha koja se vrši u području slobodne
ocene omeđenom konvencijama parlamentarne vlade. Kraljevski ukaz
o odbacivanju zakona u normativnom sklopu ustavnih ovlašćenja predstavlja
formu vršenja diskrecione vlasti predsednika vlade, primarno osmišljene kao
rezervno sredstvo obuzdavanja prevlasti parlamenta kojim je egzekutiva snabdevena
u ustavnom sukobu vlade i narodnog predstavništva povodom nekog
važnog pitanja zakonodavne reforme., In the first part of this article is presented Polić’s theoretical construction of
royal assent founded on the presumption of one primary imperative, constitutional
norm, entirely in the spirit of new theory of normative school. The royal
assent is expressed in its legal nature as authoritative declaration of existence of
legislative will, which is – representing in constitutional sense an expression of
governmental imperium – competent to establish legal imperatives. Considering
veto to be only reflex of the prerogative of royal assent, which conceptually
includes power of rejecting, Polić negative essential theoretical differentiation of
the right of veto. In the second part of this paper special attention was paid
to Polić’s authorship in normative regulation of the mode in which the royal
veto is to be exercised in two constitutional drafts made in 1920 and 1921. The
gravity point of consideration is the analysis of consequences originated from
including the right of veto as a foreign element descended from constitutional
logic of presidential system in the construction of parliamentary monarchy. The
essential sense of constitutional determinations is disavowal of principal feature
of royal prerogative as a discretionary power exercised by the Crown in the
sphere limited by conventions of parliamentary government. Within the normative
catenation of constitutional powers, royal decrees on refusal bills passed
through the houses of Parliament represents a form of exercising discretionary
authority belonging to the prime minister. Discretion is conceived as a reserved
executive power for restraining parliamentary supremacy, by which the government
is empowered in case of conflict between the ministry and the Parliament
concerning some important issue of legislative reform.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 9 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IX",
booktitle = "Ladislav Polić o Kraljevskoj sankciji, Ladislav Polić on Royal Assent",
pages = "102-87"
}

Stefanovski, M.. (2019). Ladislav Polić o Kraljevskoj sankciji. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 9 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IX
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 87-102.

Stefanovski M. Ladislav Polić o Kraljevskoj sankciji. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 9 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IX. 2019;:87-102..

Stefanovski, Mirjana, "Ladislav Polić o Kraljevskoj sankciji" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 9 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IX (2019):87-102.

TY  - JOUR
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1749
AB  - U radu se razmatraju teorijska stanovišta koja su opredelila normativno uređenje prava disolucije u ustavnom nacrtu vladine komisije iz 1920. godine. Imajući na umu iskustva parlamentarne prakse u sledu spornih upotreba kraljevskih prerogativa, komisija je u prvoj ustavnoj odredbi formulisala proklamaciju parlamentarizma kao opšteg interpretativnog načela, čiji je smisao bio da utvrdi vezanost akata krune konvencijama parlamentarnog režima i tako najvećma suzi područje diskrecionog postupanja. Uloga kralja u parlamentarnoj monarhiji koncipirana je u skladu sa postavkama teorije o parlamentarnoj vladi kao sistemu ustavne ravnoteže vlasti. Kruna je shvaćena kao moderatorna vlast, koja je pozvana da ocenjuje opravdanost vladinih disolucija kada treba ostvariti harmoniju između parlamenta i ministarstva i obezbediti stabilnu vladu, ali i kao vanredni, neutralni autoritet, koji se kao protivteža isključivoj partijskoj vladavini može protivstaviti svemoći parlamenta i apelom na narod sa izbornom vladom iz manjine intervenisati zarad uspostavljanja saglasja političkog lika parlamenta i raspoloženja biračkog tela.
AB  - The subject of this article are the theoretical views that determined the regulation of the right of dissolution in the Constitutional Draft produced in 1920 by the Commission of the most prominent Yugoslav legal experts. Having in mind the experience of parliamentary practice of controversial use of royal prerogatives, the Commission formulated a solemn proclamation of parliamentarism as a general interpretative principle, whose purpose was to establish limits of royals acts. The role of king in the parliamentary monarchy was conceived in accordance with the theory of parliamentary government, as a system of a constitutional balance of powers. The Crown was conceived as an moderating power, authorised to dissolve Parliament, when it is necessary to maintain harmony between Parliament and the ministries, but also as an extraordinary neutral authority, which may check Parliaments omnipotence and intervene to secure harmony between the political character of Parliament and the inclination of electorate.
T2  - Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
T1  - Pravo disolucije u nacrtu ustava komisije jugoslovenskih profesora iz 1920. godine
T1  - The right of dissolution in the Constitutional Draft produced by the Commission of Yugoslav professors in 1920
EP  - 54
IS  - 3
SP  - 32
VL  - 67
DO  - 10.5937/AnaliPFB1903034S
UR  - conv_3310_6
ER  - 

@article{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2019",
abstract = "U radu se razmatraju teorijska stanovišta koja su opredelila normativno uređenje prava disolucije u ustavnom nacrtu vladine komisije iz 1920. godine. Imajući na umu iskustva parlamentarne prakse u sledu spornih upotreba kraljevskih prerogativa, komisija je u prvoj ustavnoj odredbi formulisala proklamaciju parlamentarizma kao opšteg interpretativnog načela, čiji je smisao bio da utvrdi vezanost akata krune konvencijama parlamentarnog režima i tako najvećma suzi područje diskrecionog postupanja. Uloga kralja u parlamentarnoj monarhiji koncipirana je u skladu sa postavkama teorije o parlamentarnoj vladi kao sistemu ustavne ravnoteže vlasti. Kruna je shvaćena kao moderatorna vlast, koja je pozvana da ocenjuje opravdanost vladinih disolucija kada treba ostvariti harmoniju između parlamenta i ministarstva i obezbediti stabilnu vladu, ali i kao vanredni, neutralni autoritet, koji se kao protivteža isključivoj partijskoj vladavini može protivstaviti svemoći parlamenta i apelom na narod sa izbornom vladom iz manjine intervenisati zarad uspostavljanja saglasja političkog lika parlamenta i raspoloženja biračkog tela., The subject of this article are the theoretical views that determined the regulation of the right of dissolution in the Constitutional Draft produced in 1920 by the Commission of the most prominent Yugoslav legal experts. Having in mind the experience of parliamentary practice of controversial use of royal prerogatives, the Commission formulated a solemn proclamation of parliamentarism as a general interpretative principle, whose purpose was to establish limits of royals acts. The role of king in the parliamentary monarchy was conceived in accordance with the theory of parliamentary government, as a system of a constitutional balance of powers. The Crown was conceived as an moderating power, authorised to dissolve Parliament, when it is necessary to maintain harmony between Parliament and the ministries, but also as an extraordinary neutral authority, which may check Parliaments omnipotence and intervene to secure harmony between the political character of Parliament and the inclination of electorate.",
journal = "Anali Pravnog fakulteta u Beogradu",
title = "Pravo disolucije u nacrtu ustava komisije jugoslovenskih profesora iz 1920. godine, The right of dissolution in the Constitutional Draft produced by the Commission of Yugoslav professors in 1920",
pages = "54-32",
number = "3",
volume = "67",
doi = "10.5937/AnaliPFB1903034S",
url = "conv_3310_6"
}

Stefanovski, M.. (2019). Pravo disolucije u nacrtu ustava komisije jugoslovenskih profesora iz 1920. godine. in Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 67(3), 32-54.
https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1903034S
conv_3310_6

Stefanovski M. Pravo disolucije u nacrtu ustava komisije jugoslovenskih profesora iz 1920. godine. in Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. 2019;67(3):32-54.
doi:10.5937/AnaliPFB1903034S
conv_3310_6 .

Stefanovski, Mirjana, "Pravo disolucije u nacrtu ustava komisije jugoslovenskih profesora iz 1920. godine" in Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 67, no. 3 (2019):32-54,
https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1903034S .,
conv_3310_6 .

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2073
AB  - Престоне беседе из времена прве владе кнеза Милоша сјајан су из-
вор за упознавање политичких схватања у Србији тога доба. Поникао
из народа, кнез Милош је у говорима у скупштини умео да аутентично
изрази политичка начела и моралне вредности укорењене у народним
представама о власти и општем добру и искаже тежње и идеале свог
нараштаја. Како су критике да је приграбио сву власт у земљи и влада
тирански постајале учесталије, оправдање самовласне владавине било
је важан мотив у кнежевим беседама. Базично оправдање садржано је у
указивању на трајну поуку историје, да је неограничена власт и једино
могућа и нужна увек када се ради о заснивању државе или о утемељењу
новог поретка у обнови оне која је некада пропала. Бивајући и нужна
и једино могућа, самовласна владавина своје темељно оправдање има
у исправним начелима владања, представљеним метафором очинског
старања о добру поданика. То је власт која се заснива на ауторитету,
врши као дужност, почива на бризи и преданости, чије је суштинско од-
ређење праведност, а највиша сврха опште добро. Оправдање самовла-
шћа циљем владавине усредсређено је у ставу да су за постизање поли-
тичке самосталности и признање државности у ратном окружењу и у
заплетеним дипломатским преговорима неопходни јединство вођства,
које ће се одликовати врлинама мудрости да се проникну околности и
вештине да се прилике искористе, те остварење слоге кроз потчиња-
вање свих заповестима једне власти. Свесно прибегавање бруталном
насиљу у гушењу буна и затирању завера оправдава се нуждом, која као
захтев опстанка постаје беспоговорни налог свагда када је због унутра-
шњег раздора отаџбина доведена на руб пропасти. Као замашне препре-
ке ваљанијем организовању управе и судства истичу се непостојање
закона и изграђених установа, оскудица у личностима које би имале
довољно знања и спреме да стручно руководе земаљским пословима, те
особене црте нарави народа, које тек треба уподобити уљуђености и
обичајима грађанског живота какве изискује уређење државе према узору
устројства просвећених европских земаља.
AB  - The speeches from the throne during the first reign of Prince Miloš are excellent
source for getting acquainted with political thoughts of that age. Arisen
from the people, in his speeches in the Assembly Prince Miloš was able to authentically
express political principles and moral values deeply rooted in people’
s conceptions on power and common good, and to utter aspirations and ideals
of his generation. As the critics if his seizing upon the whole power in the land
and his tyrannical rule had become more frequent, the justification of his autocratic
rule was an important motif in his speeches. The basic justification was in
emphasis perpetual teaching of history that the limitless power is solely possible
and necessity always when the state is founded or the new order is established
during recovery of the one which once had fallen to ruins. Being necessary and
solely possible, the autocratic rule has its fundamental justification in proper
principles of governance presented in the metaphor of paternal care for subjects’
weal. That is the rule founded in authority, practiced as a duty and based on the
care and devotion, whose essential determination is justice and common weal
is its highest purpose. The justification of autocracy by the rule’s aim is focused
in the view, that for the achievement of political independence, and recognition
of statehood within war surroundings, and entangled diplomatic negotiations,
the unity of leadership framed by virtues of prudence to understand the circumstances
and art to make good use of them is necessary, as well as the realization
of unity by submission of all commands to unique power. The conscious resorting
to brutal violence in order to suppress rebellions and eradicate conspiracies
was justified as necessity, which as a claim for subsistence always becomes
unquestioned prescription when the internal split of homeland is brought about
to the edge of destruction. As the big obstacle to better organization of administration
and judiciary are stressed the non-existence of laws and well framed institutions,
the lack of persons of sufficient knowledge and ready to professionally
manage governmental functions, as well as the specific nature of people, which
should only be acquainted with decency and civic life, as are required in state
ordered according to the example of enlightened European governments.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 8 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VIII
T1  - Opravdanje samovlašća u prestonim besedama kneza Miloša
T1  - The Justification of Autocracy in Prince Miloš’s Speeches From the Throne
EP  - 126
SP  - 114
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2018",
abstract = "Престоне беседе из времена прве владе кнеза Милоша сјајан су из-
вор за упознавање политичких схватања у Србији тога доба. Поникао
из народа, кнез Милош је у говорима у скупштини умео да аутентично
изрази политичка начела и моралне вредности укорењене у народним
представама о власти и општем добру и искаже тежње и идеале свог
нараштаја. Како су критике да је приграбио сву власт у земљи и влада
тирански постајале учесталије, оправдање самовласне владавине било
је важан мотив у кнежевим беседама. Базично оправдање садржано је у
указивању на трајну поуку историје, да је неограничена власт и једино
могућа и нужна увек када се ради о заснивању државе или о утемељењу
новог поретка у обнови оне која је некада пропала. Бивајући и нужна
и једино могућа, самовласна владавина своје темељно оправдање има
у исправним начелима владања, представљеним метафором очинског
старања о добру поданика. То је власт која се заснива на ауторитету,
врши као дужност, почива на бризи и преданости, чије је суштинско од-
ређење праведност, а највиша сврха опште добро. Оправдање самовла-
шћа циљем владавине усредсређено је у ставу да су за постизање поли-
тичке самосталности и признање државности у ратном окружењу и у
заплетеним дипломатским преговорима неопходни јединство вођства,
које ће се одликовати врлинама мудрости да се проникну околности и
вештине да се прилике искористе, те остварење слоге кроз потчиња-
вање свих заповестима једне власти. Свесно прибегавање бруталном
насиљу у гушењу буна и затирању завера оправдава се нуждом, која као
захтев опстанка постаје беспоговорни налог свагда када је због унутра-
шњег раздора отаџбина доведена на руб пропасти. Као замашне препре-
ке ваљанијем организовању управе и судства истичу се непостојање
закона и изграђених установа, оскудица у личностима које би имале
довољно знања и спреме да стручно руководе земаљским пословима, те
особене црте нарави народа, које тек треба уподобити уљуђености и
обичајима грађанског живота какве изискује уређење државе према узору
устројства просвећених европских земаља., The speeches from the throne during the first reign of Prince Miloš are excellent
source for getting acquainted with political thoughts of that age. Arisen
from the people, in his speeches in the Assembly Prince Miloš was able to authentically
express political principles and moral values deeply rooted in people’
s conceptions on power and common good, and to utter aspirations and ideals
of his generation. As the critics if his seizing upon the whole power in the land
and his tyrannical rule had become more frequent, the justification of his autocratic
rule was an important motif in his speeches. The basic justification was in
emphasis perpetual teaching of history that the limitless power is solely possible
and necessity always when the state is founded or the new order is established
during recovery of the one which once had fallen to ruins. Being necessary and
solely possible, the autocratic rule has its fundamental justification in proper
principles of governance presented in the metaphor of paternal care for subjects’
weal. That is the rule founded in authority, practiced as a duty and based on the
care and devotion, whose essential determination is justice and common weal
is its highest purpose. The justification of autocracy by the rule’s aim is focused
in the view, that for the achievement of political independence, and recognition
of statehood within war surroundings, and entangled diplomatic negotiations,
the unity of leadership framed by virtues of prudence to understand the circumstances
and art to make good use of them is necessary, as well as the realization
of unity by submission of all commands to unique power. The conscious resorting
to brutal violence in order to suppress rebellions and eradicate conspiracies
was justified as necessity, which as a claim for subsistence always becomes
unquestioned prescription when the internal split of homeland is brought about
to the edge of destruction. As the big obstacle to better organization of administration
and judiciary are stressed the non-existence of laws and well framed institutions,
the lack of persons of sufficient knowledge and ready to professionally
manage governmental functions, as well as the specific nature of people, which
should only be acquainted with decency and civic life, as are required in state
ordered according to the example of enlightened European governments.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 8 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VIII",
booktitle = "Opravdanje samovlašća u prestonim besedama kneza Miloša, The Justification of Autocracy in Prince Miloš’s Speeches From the Throne",
pages = "126-114"
}

Stefanovski, M.. (2018). Opravdanje samovlašća u prestonim besedama kneza Miloša. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 8 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VIII
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 114-126.

Stefanovski M. Opravdanje samovlašća u prestonim besedama kneza Miloša. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 8 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VIII. 2018;:114-126..

Stefanovski, Mirjana, "Opravdanje samovlašća u prestonim besedama kneza Miloša" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 8 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VIII (2018):114-126.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2017
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2029
AB  - Међу изворним вестима о политичкој и уставној повести Србије у
доба кнеза Милоша, извештаји угледног француског дипломате Боа ле
Конта из 1834. године издвајају се луцидним опажањима и промишљеним
оценама о темељном принципу заснивања власти и основним начелима
политичке управе. Сведена у крајњем исходишту на базичан однос
владарског ауторитета и народног поверења, начела владања имала су
свој аутентичан изражај у самониклој установи народне скупштине.
Дипломатски извештаји истичу врлину једноставне и складне скуп-
штинске радње без стеге и ограничења и вредност решавања општом
сагласношћу у тежњи за постизањем слоге. Атрибути склада и слоге у
понешто идеализованој слици скупштина објашњавају се истоветношћу
осећања и назора у једној средини изразите друштвене хомогености.
Уређење народне скупштине, које почива једино на сили устаљених
обичаја и снази општег уверења, оцењено је као посве прикладно
приликама у земљи. Тај веома повољан суд изражен је и у сугестијама
о основама новог уставног уређења. Уставна решења организације и
делокруга народног представништва у суштини представљају субли-
мирање обичајне праксе, коју је ваљало очувати без излишних новина и
олаког експериментисања. Народној скупштини било би остављено да
коначно решава о свим пореским теретима и да влада пред њом полаже
рачуне о земаљским финансијама. Свођење суделовања скупштине
у законодавству на власт прихватања или одбацивања законских
предлога умесно је одмерено у складу са скромним знањима народних
посланика, који немају довољно спреме да у скупштини стварају за-
коне, али су на основу здравог разума и разборитог поимања кадри да
просуђују о њиховој оправданости и да ваљаност нових закона оцене по
свом познавању и разумевању животних интереса и потреба народа из
којег потичу.
AB  - Among the authentic records on political and constitutional history in
Prince Miloš’s time, reports of the French diplomat from 1834 are exceptional by
their lucid observations and deliberate judgments about fundamental axioms
concerning power and basic principles of government. Deduced in their final
outcome to basic relationship between ruler’s authority and people’s trust, the
reigning principles had their genuine expression in authentic institution of People’s
Assembly. Diplomatic reports stress the virtue of simple and harmonious
assembly’s proceedings without check and limitation and value of solving questions
by general consent longing for concord. The attributes of harmony and
concord in somehow idealized view of the Assembly are explained by identity of
feelings and convictions in a community of expressive social homogeneity. The
order of the People’s Assembly, based only on force of settled customs and power
of general convictions, was estimated as fully suitable to the circumstances of the
country. This very favourable judgment was also expressed in suggestions concerning
the foundations of a new constitutional order. Constitutional solutions
of organization and powers of people’s representation represent essentially the
sublimation of customs and usage, which should be preserved without invented
novelties and thoughtless experimentation. The People’s Assembly would be empowered
to finally impose all taxes and the government would be responsible to
the Assembly concerning finances of the country. The limitation of Assembly’s
role to legislature – power to accept or reject bills – was appropriately measured
out according to the modest people’s representatives knowledge, which had not
sufficient ability to create laws in the Assembly, but due to their adequate common
sense and reasonable understanding were able to judge and estimate the
justifiability of these laws and to evaluate the validity of new laws according to
their own knowledge and understanding of life-interests and needs of the people
to which they belong.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII
T1  - Jedan pogled na skupštine u doba prve vlade Kneza Miloša
T1  - One View Concerning Assemblies during Pince Miloš’ First Reign
EP  - 119
SP  - 104
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2017",
abstract = "Међу изворним вестима о политичкој и уставној повести Србије у
доба кнеза Милоша, извештаји угледног француског дипломате Боа ле
Конта из 1834. године издвајају се луцидним опажањима и промишљеним
оценама о темељном принципу заснивања власти и основним начелима
политичке управе. Сведена у крајњем исходишту на базичан однос
владарског ауторитета и народног поверења, начела владања имала су
свој аутентичан изражај у самониклој установи народне скупштине.
Дипломатски извештаји истичу врлину једноставне и складне скуп-
штинске радње без стеге и ограничења и вредност решавања општом
сагласношћу у тежњи за постизањем слоге. Атрибути склада и слоге у
понешто идеализованој слици скупштина објашњавају се истоветношћу
осећања и назора у једној средини изразите друштвене хомогености.
Уређење народне скупштине, које почива једино на сили устаљених
обичаја и снази општег уверења, оцењено је као посве прикладно
приликама у земљи. Тај веома повољан суд изражен је и у сугестијама
о основама новог уставног уређења. Уставна решења организације и
делокруга народног представништва у суштини представљају субли-
мирање обичајне праксе, коју је ваљало очувати без излишних новина и
олаког експериментисања. Народној скупштини било би остављено да
коначно решава о свим пореским теретима и да влада пред њом полаже
рачуне о земаљским финансијама. Свођење суделовања скупштине
у законодавству на власт прихватања или одбацивања законских
предлога умесно је одмерено у складу са скромним знањима народних
посланика, који немају довољно спреме да у скупштини стварају за-
коне, али су на основу здравог разума и разборитог поимања кадри да
просуђују о њиховој оправданости и да ваљаност нових закона оцене по
свом познавању и разумевању животних интереса и потреба народа из
којег потичу., Among the authentic records on political and constitutional history in
Prince Miloš’s time, reports of the French diplomat from 1834 are exceptional by
their lucid observations and deliberate judgments about fundamental axioms
concerning power and basic principles of government. Deduced in their final
outcome to basic relationship between ruler’s authority and people’s trust, the
reigning principles had their genuine expression in authentic institution of People’s
Assembly. Diplomatic reports stress the virtue of simple and harmonious
assembly’s proceedings without check and limitation and value of solving questions
by general consent longing for concord. The attributes of harmony and
concord in somehow idealized view of the Assembly are explained by identity of
feelings and convictions in a community of expressive social homogeneity. The
order of the People’s Assembly, based only on force of settled customs and power
of general convictions, was estimated as fully suitable to the circumstances of the
country. This very favourable judgment was also expressed in suggestions concerning
the foundations of a new constitutional order. Constitutional solutions
of organization and powers of people’s representation represent essentially the
sublimation of customs and usage, which should be preserved without invented
novelties and thoughtless experimentation. The People’s Assembly would be empowered
to finally impose all taxes and the government would be responsible to
the Assembly concerning finances of the country. The limitation of Assembly’s
role to legislature – power to accept or reject bills – was appropriately measured
out according to the modest people’s representatives knowledge, which had not
sufficient ability to create laws in the Assembly, but due to their adequate common
sense and reasonable understanding were able to judge and estimate the
justifiability of these laws and to evaluate the validity of new laws according to
their own knowledge and understanding of life-interests and needs of the people
to which they belong.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII",
booktitle = "Jedan pogled na skupštine u doba prve vlade Kneza Miloša, One View Concerning Assemblies during Pince Miloš’ First Reign",
pages = "119-104"
}

Stefanovski, M.. (2017). Jedan pogled na skupštine u doba prve vlade Kneza Miloša. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 104-119.

Stefanovski M. Jedan pogled na skupštine u doba prve vlade Kneza Miloša. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII. 2017;:104-119..

Stefanovski, Mirjana, "Jedan pogled na skupštine u doba prve vlade Kneza Miloša" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 7 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VII (2017):104-119.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2016
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2041
AB  - Услед скромних знања и недостатка искуства посланика и оскуд-
ности парламентарне традиције и обичаја и конвенција утврђених прак-
сом, током претреса законског предлога владе о уређењу парламентарног
поступка у скупштинском сазиву из 1870. године пажња посланика била је
усредсређена поглавито на питања одговорности председника скупштине
и законског утврђивања јемства редовног сазива по праву. У раду се такође
разматрају и кључни проблеми које је својим решењима отворио наш први
скупштински пословник: питања законске форме нормирања парламен-
тарног поступка, опсега дисциплинске власти скупштине, слободе дебате,
поштовања права мањине и мера против опструкције. Исказујући се као
рестриктивне у потоњој пракси, те су одредбе, осим законске форме у којој
се видела поузданија гарантија ваљане процедуре него у форми парламен-
тарне резолуције, биле измењене пословником скупштине из 1889. године,
једним од либералнијих у светлу савремених упоредних решења.
AB  - At the time when the first Code of Parliamentary Procedure was enacted
by the Serbian National Assembly there were many obstacles: modest knowledge
and shortage of experience of the people’s representatives, and indigence of
parliamentary tradition and customs and conventions established by the practice.
These were the reasons why during the debate of government’s bill on the
ordering of parliamentary procedure in the Assembly’s session of 1870 the main
attention was devoted to the responsibility of the Assembly’s President, and legal
guaranties of regular summons at law. This article is also devoted to the
cardinal problems which by its solutions had been opened by our first Code of
Parliamentary Procedure: the questions of legal form of regulating parliamentary
procedure, the extent of the Assembly’s disciplinary powers, the freedom
of debate, the respect of minority rights and the measures against the obstruction.
Expressed as restrictive in subsequent practice, these provisions, except
legal form which was considered more reliable guarantee of proper procedure
than the form of parliamentary resolution, had been amended by the Code of
Parliamentary Procedure of 1889, one of the most liberal codes in the light of
contemporary comparative solutions.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 6 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VI
T1  - Donošenje našeg prvog skupštinskog poslovnika
T1  - The Enactment of Our First Code of Parliamentary Procedure
EP  - 132
SP  - 117
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2016",
abstract = "Услед скромних знања и недостатка искуства посланика и оскуд-
ности парламентарне традиције и обичаја и конвенција утврђених прак-
сом, током претреса законског предлога владе о уређењу парламентарног
поступка у скупштинском сазиву из 1870. године пажња посланика била је
усредсређена поглавито на питања одговорности председника скупштине
и законског утврђивања јемства редовног сазива по праву. У раду се такође
разматрају и кључни проблеми које је својим решењима отворио наш први
скупштински пословник: питања законске форме нормирања парламен-
тарног поступка, опсега дисциплинске власти скупштине, слободе дебате,
поштовања права мањине и мера против опструкције. Исказујући се као
рестриктивне у потоњој пракси, те су одредбе, осим законске форме у којој
се видела поузданија гарантија ваљане процедуре него у форми парламен-
тарне резолуције, биле измењене пословником скупштине из 1889. године,
једним од либералнијих у светлу савремених упоредних решења., At the time when the first Code of Parliamentary Procedure was enacted
by the Serbian National Assembly there were many obstacles: modest knowledge
and shortage of experience of the people’s representatives, and indigence of
parliamentary tradition and customs and conventions established by the practice.
These were the reasons why during the debate of government’s bill on the
ordering of parliamentary procedure in the Assembly’s session of 1870 the main
attention was devoted to the responsibility of the Assembly’s President, and legal
guaranties of regular summons at law. This article is also devoted to the
cardinal problems which by its solutions had been opened by our first Code of
Parliamentary Procedure: the questions of legal form of regulating parliamentary
procedure, the extent of the Assembly’s disciplinary powers, the freedom
of debate, the respect of minority rights and the measures against the obstruction.
Expressed as restrictive in subsequent practice, these provisions, except
legal form which was considered more reliable guarantee of proper procedure
than the form of parliamentary resolution, had been amended by the Code of
Parliamentary Procedure of 1889, one of the most liberal codes in the light of
contemporary comparative solutions.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 6 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VI",
booktitle = "Donošenje našeg prvog skupštinskog poslovnika, The Enactment of Our First Code of Parliamentary Procedure",
pages = "132-117"
}

Stefanovski, M.. (2016). Donošenje našeg prvog skupštinskog poslovnika. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 6 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VI
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 117-132.

Stefanovski M. Donošenje našeg prvog skupštinskog poslovnika. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 6 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VI. 2016;:117-132..

Stefanovski, Mirjana, "Donošenje našeg prvog skupštinskog poslovnika" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 6 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume VI (2016):117-132.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2015
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1984
AB  - У раду се разматрају побуде краља Александра Обреновића
да октроише нови устав и разлози који су навели страначке вође да
прихвате да се уставна промена изврши путем октроисања. Истражује се
порекло важнијих уставних одређења и анализирају становишта која су
се исказала у преговорима око различитих солуција, нарочито у погледу
решења кључних уставних питања: конструкције горњег дома, домашаја
прерогатива круне и мере одступања од класичних правила парламентарног
режима. За истраживање постанка Устава у раду су коришћене преписка
учесника конференције на којој је био разматран уставни пројект и њихова
мемоарска казивања. Од особите важности за реконструкцију обликовања
уставних решења јесте нацрт устава који су израдили министри Милован
Миловановић и Пaвле Маринковић. Занемарен у историографији, тај уставни
пројект није до сада био анализиран у правноисторијској литератури.
AB  - This article examines the incentives of King Aleksandar to decree (F. octroyer) a
new Constitution and the reasons which led the party leaders to accept the constitutional
alternation by royal decree. The subject matter is the origin of more
important constitutional provisions and the analysis of views expressed during the
negotiations concerning different solutions: construction of the Second Chamber,
range of royal prerogatives and the measure of aberration from classic parliamentary
regime. In this article are used letters of the participants of the conference
which considered the constitutional project and their memoirs for the examination
of the genesis of the Constitution. The constitutional draft made by ministers
Milovan Milovanović and Pavle Marinković is of particular importance for the
reconstruction of framing constitutional solutions. This constitutional project was
not up to now analyzed in our legal and historical literature.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume V
T1  - Postanak Ustava od 1901. godine
T1  - Outset of the Constitution of 1901
EP  - 114
SP  - 91
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2015",
abstract = "У раду се разматрају побуде краља Александра Обреновића
да октроише нови устав и разлози који су навели страначке вође да
прихвате да се уставна промена изврши путем октроисања. Истражује се
порекло важнијих уставних одређења и анализирају становишта која су
се исказала у преговорима око различитих солуција, нарочито у погледу
решења кључних уставних питања: конструкције горњег дома, домашаја
прерогатива круне и мере одступања од класичних правила парламентарног
режима. За истраживање постанка Устава у раду су коришћене преписка
учесника конференције на којој је био разматран уставни пројект и њихова
мемоарска казивања. Од особите важности за реконструкцију обликовања
уставних решења јесте нацрт устава који су израдили министри Милован
Миловановић и Пaвле Маринковић. Занемарен у историографији, тај уставни
пројект није до сада био анализиран у правноисторијској литератури., This article examines the incentives of King Aleksandar to decree (F. octroyer) a
new Constitution and the reasons which led the party leaders to accept the constitutional
alternation by royal decree. The subject matter is the origin of more
important constitutional provisions and the analysis of views expressed during the
negotiations concerning different solutions: construction of the Second Chamber,
range of royal prerogatives and the measure of aberration from classic parliamentary
regime. In this article are used letters of the participants of the conference
which considered the constitutional project and their memoirs for the examination
of the genesis of the Constitution. The constitutional draft made by ministers
Milovan Milovanović and Pavle Marinković is of particular importance for the
reconstruction of framing constitutional solutions. This constitutional project was
not up to now analyzed in our legal and historical literature.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume V",
booktitle = "Postanak Ustava od 1901. godine, Outset of the Constitution of 1901",
pages = "114-91"
}

Stefanovski, M.. (2015). Postanak Ustava od 1901. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume V
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 91-114.

Stefanovski M. Postanak Ustava od 1901. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume V. 2015;:91-114..

Stefanovski, Mirjana, "Postanak Ustava od 1901. godine" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 5 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume V (2015):91-114.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2014
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1962
AB  - Постављено као кључни проблем уставне реформе, питање горњег
дома било је претресано у првој уставној расправи у Србији у децемб-
ру 1868. године. У раду се анализирају образложења супротстављених
схватања о двојакој улози горњег дома у очувању уставне равнотеже
власти: с једне стране, да буде брана скупштинској свемоћи и да уме-
рава пренагљености и једностраности изабраног дома, те као елемент
стабилности отклања употребу владаочевог вета, а с друге стране, да
организован као надзорна власт, буде јак центар отпорa према влади.
Предлози начина образовања горњег дома (начело изборности са мода-
литетима посредног или корпоративног избора, принцип именовања
са варијантама везаности прописаним својствима или кандидaтским
листама, чланство по положају, трајање мандата) разматрају се са
становишта обезбеђивања заступљености друштвених редова, пред-
стављености образоване мањине и јемстава самосталности. У погледу
овлашћења горњег дома, већина учесника у расправи заложила се за пра-
во законодавне иницијативе оба дома и превагу скупштине у случајеви-
ма несагласности, или у солуцији гласања на заједничкој седници, или у
решењу апела на народ. Такође, већина се изјаснила за суделовање горњег
дома у поступку кривичне министарске одговорности и у фази опту-
жења и у фази суђења, док проблем политичке одговорности министара
пред домовима парламента није подробније расправљан. Аутор закљу-
чује да су за Јована Ристића гледишта исказана у Никољском одбору
била упозорење да би горњи дом могао делотворније да контролише и
обуздава владу него скупштина и да је то пресудно утицало да дводом-
ни систем није био усвојен у Намесничком уставу.
AB  - Nominated as a key problem of constitutional reform the question of Second
Chamber was discussed in the first constitutional debate in Serbia in December
1868. In this article are analysed expositions of opposite conceptions of twofold role of the Second Chamber aimed at preservation of constitutional balance of
powers: on one side, to be a bulwark against parliamentary omnipotence and
to moderate recklesses and one–sidednesses of the elected chamber, and as an
element of stability to disuse the monarch’s veto; on the other side, organized as
control power to be a strong resistent centre against the government. The propositions
of organizing principles of the Second Chamber (electoral principle with
modalities of indirect or corporative election, principle of appointment with the
variations of binding by prescribed qualities or candidate lists, membership by
position, duration of mandate) are analysed from the standpoint of providing
proper representation of social orders and educated minority and guarantees
of individual independence. Concerning the powers of the Second Chamber
the majority of participants in debate stood for the legislative initiative of both
chambers and preponderance of elected chamber in cases of disagreement, or by
voting in the joint session or by appeal to electoral body. The majority also stated
for the participation of the Second Chamber in the procedure of ministerial
criminal responsibility both in phases of accusation and of trial, while the problem
of ministerial political responsibility in bi-cameral system was not fully discussed.
The author concludes that for Jovan Ristić the standpoints expressed in
Saint Nicholas’ Day Committee were warning that the Second Chamber would
more effectively control and restrain government than the elected body alone;
and that was the decisive reason why the bi-cameral system was not adopted in
Regent Constitution of 1869.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV
T1  - Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868
T1  - Discussion on Second Chamber in Saint Nicholas’ Day Committee in 1868
EP  - 108
SP  - 87
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2014",
abstract = "Постављено као кључни проблем уставне реформе, питање горњег
дома било је претресано у првој уставној расправи у Србији у децемб-
ру 1868. године. У раду се анализирају образложења супротстављених
схватања о двојакој улози горњег дома у очувању уставне равнотеже
власти: с једне стране, да буде брана скупштинској свемоћи и да уме-
рава пренагљености и једностраности изабраног дома, те као елемент
стабилности отклања употребу владаочевог вета, а с друге стране, да
организован као надзорна власт, буде јак центар отпорa према влади.
Предлози начина образовања горњег дома (начело изборности са мода-
литетима посредног или корпоративног избора, принцип именовања
са варијантама везаности прописаним својствима или кандидaтским
листама, чланство по положају, трајање мандата) разматрају се са
становишта обезбеђивања заступљености друштвених редова, пред-
стављености образоване мањине и јемстава самосталности. У погледу
овлашћења горњег дома, већина учесника у расправи заложила се за пра-
во законодавне иницијативе оба дома и превагу скупштине у случајеви-
ма несагласности, или у солуцији гласања на заједничкој седници, или у
решењу апела на народ. Такође, већина се изјаснила за суделовање горњег
дома у поступку кривичне министарске одговорности и у фази опту-
жења и у фази суђења, док проблем политичке одговорности министара
пред домовима парламента није подробније расправљан. Аутор закљу-
чује да су за Јована Ристића гледишта исказана у Никољском одбору
била упозорење да би горњи дом могао делотворније да контролише и
обуздава владу него скупштина и да је то пресудно утицало да дводом-
ни систем није био усвојен у Намесничком уставу., Nominated as a key problem of constitutional reform the question of Second
Chamber was discussed in the first constitutional debate in Serbia in December
1868. In this article are analysed expositions of opposite conceptions of twofold role of the Second Chamber aimed at preservation of constitutional balance of
powers: on one side, to be a bulwark against parliamentary omnipotence and
to moderate recklesses and one–sidednesses of the elected chamber, and as an
element of stability to disuse the monarch’s veto; on the other side, organized as
control power to be a strong resistent centre against the government. The propositions
of organizing principles of the Second Chamber (electoral principle with
modalities of indirect or corporative election, principle of appointment with the
variations of binding by prescribed qualities or candidate lists, membership by
position, duration of mandate) are analysed from the standpoint of providing
proper representation of social orders and educated minority and guarantees
of individual independence. Concerning the powers of the Second Chamber
the majority of participants in debate stood for the legislative initiative of both
chambers and preponderance of elected chamber in cases of disagreement, or by
voting in the joint session or by appeal to electoral body. The majority also stated
for the participation of the Second Chamber in the procedure of ministerial
criminal responsibility both in phases of accusation and of trial, while the problem
of ministerial political responsibility in bi-cameral system was not fully discussed.
The author concludes that for Jovan Ristić the standpoints expressed in
Saint Nicholas’ Day Committee were warning that the Second Chamber would
more effectively control and restrain government than the elected body alone;
and that was the decisive reason why the bi-cameral system was not adopted in
Regent Constitution of 1869.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV",
booktitle = "Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868, Discussion on Second Chamber in Saint Nicholas’ Day Committee in 1868",
pages = "108-87"
}

Stefanovski, M.. (2014). Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 87-108.

Stefanovski M. Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV. 2014;:87-108..

Stefanovski, Mirjana, "Rasprava o gornjem domu u nikoljskom odboru 1868" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 4 / Perspectives of Implementa                  tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume IV (2014):87-108.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2013
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1942
AB  - Случај Настаса Петровића особен је у нашој парламентарној по-
вести по томе што су паралелно била покренута питања политичке
и кривичне министарске одговорности, расправљана у опсежним
скупштинским расправама о двема интерпелацијама (новембар–де-
цембар 1907. и март 1911. године) и о предлогу парламентарне оптужбе
(април 1911. године). У раду су приказана схватања која су тада била
исказана о важним питањима министарске одговорности: комплемен-
тарности политичке и кривичне одговорности, разграничења сфера
индивидуалне и колективне одговорности, солидарности хомогених ка-
бинета и коалиционих влада, разграничења јурисдикција државног суда
и редовног кривичног правосуђа, природе министарских кривица и прин-
ципа и критеријума парламентарне оптужбе.
AB  - Concerning the dramatic assassination in the prison in 1907 in the Assembly
were initiated the questions of political and criminal responsibility of minister in
office and collective responsibility of the government. In November and December
1907 and in March and April 1911 an comprehensive discussion took place
during parliamentary debates concerning two interpellations and the motion of
accusation. Party leaders, among which were some excellent intellectuals and
respective scholars, expressed on those occasions their conceptions on important
questions of ministerial responsibility: mutuality of legal and political responsibility,
delimitation of the spheres of individual and collective responsibility, solidarity
of homogeneous cabinets and coalition governments, delimitation of jurisdictions
of the State court and ordinary criminal judiciary, the nature of ministerial guilt
and principles and criteria of parliamentary accusation. Parliamentary debate of
those questions reflected a developed comprehension of notion of ministerial responsibility
as fundamental principle of parliamentary government and guaranty
of constitutionality and legality. In spite of that the result of voting on interpellations
and on the motion of accusation demonstrated in case of Nastas Petrović
that party discipline prevailed over both conventions of parliamentary system and
idea of legality. Led by party interest Radical party parliamentary majority protected
the minister of nonconfidence vote and subsequently of accusation and also
by parliamentary support kept in power both Pašić’s cabinets.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III
T1  - Odgovornost ministаrа. Slučаj Nаstаsа Petrovićа 1907–1911
T1  - Ministerial Responsibility. The Case of Nastas Petrović 1907–1911
EP  - 101
SP  - 81
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2013",
abstract = "Случај Настаса Петровића особен је у нашој парламентарној по-
вести по томе што су паралелно била покренута питања политичке
и кривичне министарске одговорности, расправљана у опсежним
скупштинским расправама о двема интерпелацијама (новембар–де-
цембар 1907. и март 1911. године) и о предлогу парламентарне оптужбе
(април 1911. године). У раду су приказана схватања која су тада била
исказана о важним питањима министарске одговорности: комплемен-
тарности политичке и кривичне одговорности, разграничења сфера
индивидуалне и колективне одговорности, солидарности хомогених ка-
бинета и коалиционих влада, разграничења јурисдикција државног суда
и редовног кривичног правосуђа, природе министарских кривица и прин-
ципа и критеријума парламентарне оптужбе., Concerning the dramatic assassination in the prison in 1907 in the Assembly
were initiated the questions of political and criminal responsibility of minister in
office and collective responsibility of the government. In November and December
1907 and in March and April 1911 an comprehensive discussion took place
during parliamentary debates concerning two interpellations and the motion of
accusation. Party leaders, among which were some excellent intellectuals and
respective scholars, expressed on those occasions their conceptions on important
questions of ministerial responsibility: mutuality of legal and political responsibility,
delimitation of the spheres of individual and collective responsibility, solidarity
of homogeneous cabinets and coalition governments, delimitation of jurisdictions
of the State court and ordinary criminal judiciary, the nature of ministerial guilt
and principles and criteria of parliamentary accusation. Parliamentary debate of
those questions reflected a developed comprehension of notion of ministerial responsibility
as fundamental principle of parliamentary government and guaranty
of constitutionality and legality. In spite of that the result of voting on interpellations
and on the motion of accusation demonstrated in case of Nastas Petrović
that party discipline prevailed over both conventions of parliamentary system and
idea of legality. Led by party interest Radical party parliamentary majority protected
the minister of nonconfidence vote and subsequently of accusation and also
by parliamentary support kept in power both Pašić’s cabinets.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III",
booktitle = "Odgovornost ministаrа. Slučаj Nаstаsа Petrovićа 1907–1911, Ministerial Responsibility. The Case of Nastas Petrović 1907–1911",
pages = "101-81"
}

Stefanovski, M.. (2013). Odgovornost ministаrа. Slučаj Nаstаsа Petrovićа 1907–1911. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 81-101.

Stefanovski M. Odgovornost ministаrа. Slučаj Nаstаsа Petrovićа 1907–1911. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III. 2013;:81-101..

Stefanovski, Mirjana, "Odgovornost ministаrа. Slučаj Nаstаsа Petrovićа 1907–1911" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 3 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume III (2013):81-101.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2012
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1924
AB  - У раду се приказује изградња појма министарске кривице у српском
уставном праву од увођења института парламентарне оптужбе ми-
нистара у склопу уставне реформе из 1869. године. Анализирају се ус-
тавни прописи о кривичној одговорности министара и одредбе зако-
на о министарској одговорности, њихова тумачења у скупштинским
расправама седамдесетих година XIX века и у дебати у уставотворном
одбору 1888. године, критика у литератури и конструкција министар-
ских кривица у нацртима устава. Указује се на порекло одговарајућих
решења у упоредном праву и, посебно, разматрају се питање примене
начела поротног суђења и проблем разграничења јурисдикција државног
суда и редовног правосуђа.
AB  - The institution of parliamentary accusation, conceived as the highest guarantee
of constitutionality, had been introduced within the framework of the constitutional
reform in 1869. The system of the enumeration of ministerial guilts
had been taken from Prussian Constitution, but with expressed aspiration for
general conception of delict and full respect of their essentially political nature.
Legal system of ministerial responsibility had been established by scrupulous
preservation of the principle of legality and with judicious delimitation of judicial
aspect of dual elements – political and legal-criminal – in the mixed nature
of ministerial guilt. As a particular forum of political judiciary the state court,
adjudicating according to the jury principles, could only pass sentence on penalty
of grade deprivation and disability for governmental service. The guarantee
of ordinary court jurisdiction was prescribed for crimes punishable according to
criminal law. Taking almost literary the Belgian Constitution solutions, Milan
Piroćanac Government’s draft of the Constitution from 1883, by discretionary
powers of the chambers concerning the accusation, and the judicial non-binded
by normative determination of crimes which invoke ministerial responsibility,
and prescribed penalities, was also on the track of the view widely accepted
in French theory and adopted by Senate case law as the court for dispensing
justice in case of ministers. The Radical Party draft of the constitution of 1883,
parallely with the widest determination of unlawfulness, openly introduces the
appreciation of ministerial acts’ purposefulness. The relinquishment of principal
delimitation of jurisdictions of the state court and ordinary judiciary within
the system of criminal ministerial responsibility in the constitutional reform
of 1888, was relieved by high quality of the court composition and limitation
of implementing the principle of jury-adjudication. The concept of ministerial
guilt had also been essentially changed. Characteristic delicts which had been
separated as possible misuse of ministerial powers had got clear criminal-legal
feature and were subjected to penalties appropriate to responsibility for crimes.
By excepting the acts of discretionary powers and deducing the sphere of responsibility
to unlawfulness the Serbian legislator paves the way for the tendency
which later on will become predominant in European constitutional solutions.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                                                                     tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II
T1  - Pojam ministarske krivice u ustavnom razvitku Srbije 1869-1918. godine
T1  - The concept of ministerial guilt in the constitutional development of Serbia 1869-1918
EP  - 131
SP  - 110
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2012",
abstract = "У раду се приказује изградња појма министарске кривице у српском
уставном праву од увођења института парламентарне оптужбе ми-
нистара у склопу уставне реформе из 1869. године. Анализирају се ус-
тавни прописи о кривичној одговорности министара и одредбе зако-
на о министарској одговорности, њихова тумачења у скупштинским
расправама седамдесетих година XIX века и у дебати у уставотворном
одбору 1888. године, критика у литератури и конструкција министар-
ских кривица у нацртима устава. Указује се на порекло одговарајућих
решења у упоредном праву и, посебно, разматрају се питање примене
начела поротног суђења и проблем разграничења јурисдикција државног
суда и редовног правосуђа., The institution of parliamentary accusation, conceived as the highest guarantee
of constitutionality, had been introduced within the framework of the constitutional
reform in 1869. The system of the enumeration of ministerial guilts
had been taken from Prussian Constitution, but with expressed aspiration for
general conception of delict and full respect of their essentially political nature.
Legal system of ministerial responsibility had been established by scrupulous
preservation of the principle of legality and with judicious delimitation of judicial
aspect of dual elements – political and legal-criminal – in the mixed nature
of ministerial guilt. As a particular forum of political judiciary the state court,
adjudicating according to the jury principles, could only pass sentence on penalty
of grade deprivation and disability for governmental service. The guarantee
of ordinary court jurisdiction was prescribed for crimes punishable according to
criminal law. Taking almost literary the Belgian Constitution solutions, Milan
Piroćanac Government’s draft of the Constitution from 1883, by discretionary
powers of the chambers concerning the accusation, and the judicial non-binded
by normative determination of crimes which invoke ministerial responsibility,
and prescribed penalities, was also on the track of the view widely accepted
in French theory and adopted by Senate case law as the court for dispensing
justice in case of ministers. The Radical Party draft of the constitution of 1883,
parallely with the widest determination of unlawfulness, openly introduces the
appreciation of ministerial acts’ purposefulness. The relinquishment of principal
delimitation of jurisdictions of the state court and ordinary judiciary within
the system of criminal ministerial responsibility in the constitutional reform
of 1888, was relieved by high quality of the court composition and limitation
of implementing the principle of jury-adjudication. The concept of ministerial
guilt had also been essentially changed. Characteristic delicts which had been
separated as possible misuse of ministerial powers had got clear criminal-legal
feature and were subjected to penalties appropriate to responsibility for crimes.
By excepting the acts of discretionary powers and deducing the sphere of responsibility
to unlawfulness the Serbian legislator paves the way for the tendency
which later on will become predominant in European constitutional solutions.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                                                                     tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II",
booktitle = "Pojam ministarske krivice u ustavnom razvitku Srbije 1869-1918. godine, The concept of ministerial guilt in the constitutional development of Serbia 1869-1918",
pages = "131-110"
}

Stefanovski, M.. (2012). Pojam ministarske krivice u ustavnom razvitku Srbije 1869-1918. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                                                                     tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 110-131.

Stefanovski M. Pojam ministarske krivice u ustavnom razvitku Srbije 1869-1918. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                                                                     tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II. 2012;:110-131..

Stefanovski, Mirjana, "Pojam ministarske krivice u ustavnom razvitku Srbije 1869-1918. godine" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 2 / Perspectives of Implementa                                                                     tion of European Standards in Serbian Legal System : Volume II (2012):110-131.

TY  - CHAP
AU  - Stefanovski, Mirjana
PY  - 2011
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/1901
AB  - Неусловљеност председничких аката министарским премапотпи-
сом у Уставу Србије од 2006. године представља крупну аномалију у сис-
тему одговорности власти. У раду се разматрају њени домашаји у скло-
пу уставних решења о одређивању мандатара и избору владе, гласању о
неповерењу влади и распуштању скупштине и о поступку разрешења
председника Републике. Указује се на порекло идеје о арбитражној уло-
зи председничких прерогатива, на њене иманентне слабости и непос-
тојање јемстава и санкција против злоупотреба.
AB  - The Constitution of 2006 took over from the previous constitution nonexistence
of ministerial contra-signature. In that way has been removed the
very foundation of parliamentary system without which there is no responsible
government. According to the Constitution all acts and official deeds of the
President of the Republic are his/her personal prerogatives. The President of the
Republic not only performs traditional powers of the chief of the state but also
disposes with influential means of power: the right to determine mandatary for
the composition of the government, the right to dissolve the assembly and the
right of suspensive veto. By disposing of the right to determine mandatary he/
she can substantially influence the composition of the government, and he/she
can force it to resign by non-cooperation in guiding foreign policy or in case
of nomination or dismissing in diplomacy or the military. By his/her discretion
concerning government’s proposal for the dissolution of the assembly the
President has become the arbiter who according to his/her own consideration
decides on the destiny of ministry as well as on the destiny of parliamentary
majority. By refusing to dissolve the assembly the President may overthrow the
government for which the further co-operation with the parliament has become
politically imposible, and remaining in power untenable; and would in that way
be forced to resign. By accepting government’s proposal the President may by
dissolving the assembly frustrate the creation of some other even more solid majority
in the parliament able to establish more stable government.
Along side with unlimited sphere of discretion which easily can glide into
arbitrariness and cross into political misuse of powers, the presidential acts are
released of any political responsibility. Within an extraordinary difficult procedure
for the release, the legal responsibility of the President is set in a very strait
form as a responsibility for acts counter some explicit constitutional provision.
In that case if a proposal for a release would be accepted by absolute majority
in the assembly, and later on be approved by the Constitutional Court, the
Constitution provides even more bizarre solution – remaining of the President
in power by the will of only one third of people’s representatives despite the fact
that he/she as a chief of the state has violated the Constitution. The responsibility
of executive power cannot be in fact solved by personal responsibility of the
chief of the state, since so highly established it is mainly illusory. The prerogatives
of the President can be brought into conformity with profound principle of
government’s responsibility only if it is conditioned by a co-operation of parliamentary
ministry through the institution of contra-signature.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I
T1  - Nepostojanje ministarskog premapotpisa u Ustavu Srbije od 2006. godine
T1  - Non/Existence of Ministerial contra-signature in The constitution of Serbia of 2006
EP  - 85
SP  - 67
ER  - 

@inbook{
author = "Stefanovski, Mirjana",
year = "2011",
abstract = "Неусловљеност председничких аката министарским премапотпи-
сом у Уставу Србије од 2006. године представља крупну аномалију у сис-
тему одговорности власти. У раду се разматрају њени домашаји у скло-
пу уставних решења о одређивању мандатара и избору владе, гласању о
неповерењу влади и распуштању скупштине и о поступку разрешења
председника Републике. Указује се на порекло идеје о арбитражној уло-
зи председничких прерогатива, на њене иманентне слабости и непос-
тојање јемстава и санкција против злоупотреба., The Constitution of 2006 took over from the previous constitution nonexistence
of ministerial contra-signature. In that way has been removed the
very foundation of parliamentary system without which there is no responsible
government. According to the Constitution all acts and official deeds of the
President of the Republic are his/her personal prerogatives. The President of the
Republic not only performs traditional powers of the chief of the state but also
disposes with influential means of power: the right to determine mandatary for
the composition of the government, the right to dissolve the assembly and the
right of suspensive veto. By disposing of the right to determine mandatary he/
she can substantially influence the composition of the government, and he/she
can force it to resign by non-cooperation in guiding foreign policy or in case
of nomination or dismissing in diplomacy or the military. By his/her discretion
concerning government’s proposal for the dissolution of the assembly the
President has become the arbiter who according to his/her own consideration
decides on the destiny of ministry as well as on the destiny of parliamentary
majority. By refusing to dissolve the assembly the President may overthrow the
government for which the further co-operation with the parliament has become
politically imposible, and remaining in power untenable; and would in that way
be forced to resign. By accepting government’s proposal the President may by
dissolving the assembly frustrate the creation of some other even more solid majority
in the parliament able to establish more stable government.
Along side with unlimited sphere of discretion which easily can glide into
arbitrariness and cross into political misuse of powers, the presidential acts are
released of any political responsibility. Within an extraordinary difficult procedure
for the release, the legal responsibility of the President is set in a very strait
form as a responsibility for acts counter some explicit constitutional provision.
In that case if a proposal for a release would be accepted by absolute majority
in the assembly, and later on be approved by the Constitutional Court, the
Constitution provides even more bizarre solution – remaining of the President
in power by the will of only one third of people’s representatives despite the fact
that he/she as a chief of the state has violated the Constitution. The responsibility
of executive power cannot be in fact solved by personal responsibility of the
chief of the state, since so highly established it is mainly illusory. The prerogatives
of the President can be brought into conformity with profound principle of
government’s responsibility only if it is conditioned by a co-operation of parliamentary
ministry through the institution of contra-signature.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I",
booktitle = "Nepostojanje ministarskog premapotpisa u Ustavu Srbije od 2006. godine, Non/Existence of Ministerial contra-signature in The constitution of Serbia of 2006",
pages = "85-67"
}

Stefanovski, M.. (2011). Nepostojanje ministarskog premapotpisa u Ustavu Srbije od 2006. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje., 67-85.

Stefanovski M. Nepostojanje ministarskog premapotpisa u Ustavu Srbije od 2006. godine. in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I. 2011;:67-85..

Stefanovski, Mirjana, "Nepostojanje ministarskog premapotpisa u Ustavu Srbije od 2006. godine" in Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije : zbornik radova. Knj. 1 / Perspectives of Implementation of European Standards in Serbian Legal System : Volume I (2011):67-85.