TY  - CHAP
AU  - Radulović, Branko
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2284
AB  - Усклађивање са Директивом о реструктурирању и несолвент-
ности намеће потребу за првом свеобухватном реформом стечајног
оквира у Републици Србији након 2010. године. Неопходне измене ће
обухватати увођење неколико нових института попут наметања
плана несагласној класи, значајну промену улоге стечајних судија и
обавезу уређења стечаја предузетника и поступка ослобођења од
дуга. С обзиром да је реч о директиви минималне хармонизације,
државе чланице (и Србија) имају бројне могућности да приликом
транспозиције прилагоде захтеве који су наметнути директивом.
Ефекте директиве тешко је предвидети. У раду разматрамо диле-
ме и критике, могуће последице и потенцијална решења којима би
се српски стечајни оквир (оквир за превентивно реструктурирање)
ускладио са новом Директивом.
AB  - The Directive on restructuring and insolvency requires the implementation
of the first comprehensive reform of the Serbian insolvency
framework since 2010. Required changes will include the introduction of
cross-class cramdown of dissenting classes, a fundamental shift of the
role of bankruptcy judges and the introduction of entrepreneurs’ insolvency
and debt discharge proceedings. As a minimum harmonization directive,
it provides the Member States (and Serbia) with numerous options
to exceed the requirements when transposing Directives into national law.
The effects of the Directive’s implementation are difficult to foresee. In
this article, we review the recent academic debate and examine possible
consequences and potential solutions in the context of Serbian insolvency
and preventive restructuring framework.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
T1  - Direktiva o restrukturiranju i nesolventnosti – sve će to zakoni pozlatiti
T1  - Директива о реструктурирању и несолвентности – све ће то закони позлатити
EP  - 80
SP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2284
ER  - 

@inbook{
author = "Radulović, Branko",
year = "2019",
abstract = "Усклађивање са Директивом о реструктурирању и несолвент-
ности намеће потребу за првом свеобухватном реформом стечајног
оквира у Републици Србији након 2010. године. Неопходне измене ће
обухватати увођење неколико нових института попут наметања
плана несагласној класи, значајну промену улоге стечајних судија и
обавезу уређења стечаја предузетника и поступка ослобођења од
дуга. С обзиром да је реч о директиви минималне хармонизације,
државе чланице (и Србија) имају бројне могућности да приликом
транспозиције прилагоде захтеве који су наметнути директивом.
Ефекте директиве тешко је предвидети. У раду разматрамо диле-
ме и критике, могуће последице и потенцијална решења којима би
се српски стечајни оквир (оквир за превентивно реструктурирање)
ускладио са новом Директивом., The Directive on restructuring and insolvency requires the implementation
of the first comprehensive reform of the Serbian insolvency
framework since 2010. Required changes will include the introduction of
cross-class cramdown of dissenting classes, a fundamental shift of the
role of bankruptcy judges and the introduction of entrepreneurs’ insolvency
and debt discharge proceedings. As a minimum harmonization directive,
it provides the Member States (and Serbia) with numerous options
to exceed the requirements when transposing Directives into national law.
The effects of the Directive’s implementation are difficult to foresee. In
this article, we review the recent academic debate and examine possible
consequences and potential solutions in the context of Serbian insolvency
and preventive restructuring framework.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019",
booktitle = "Direktiva o restrukturiranju i nesolventnosti – sve će to zakoni pozlatiti, Директива о реструктурирању и несолвентности – све ће то закони позлатити",
pages = "80-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2284"
}

Radulović, B.. (2019). Direktiva o restrukturiranju i nesolventnosti – sve će to zakoni pozlatiti. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 58-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2284

Radulović B. Direktiva o restrukturiranju i nesolventnosti – sve će to zakoni pozlatiti. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019. 2019;:58-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2284 .

Radulović, Branko, "Direktiva o restrukturiranju i nesolventnosti – sve će to zakoni pozlatiti" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019 (2019):58-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2284 .

TY  - CHAP
AU  - Jevremović Petrović, Tatjana
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2282
AB  - Аутор се у раду бави правним оквиром ЕУ који је усмерен на
подршку и развој женског предузетништва. Правни оквир чине акти
и планови чији је циљ подстицање развоја предузетништва као из-
узетно важног чиниоца на унутрашњем тржишту, укључујући ту
посебно и препознавање и посебну пажњу за развој посебних врста
предузетништва. Међу њима је и женско предузетништво. ЕУ
предузима бројне кораке ради промовисања и подстицања женског
предузетништва путем стварања повољних услова за развој пред-
узетништва, посебно адекватно финансирање. Инсистира се на
повезивању и организовању жена у предузетништву. Најзад, важан
сегмент активности односи се и на награде и конкурсе у иновацијама,
ширењу знања и другим пројектима усмереним на предузетништво.
Сви акти које је усвојила ЕУ у овој области од кључног су значаја и
за Србију, која је и сама на основу њих предвидела циљеве и планове
ради подстицања женског предузетништва.
AB  - In this paper the author presents an overview of the EU legal
framework for promotion and support of female entrepreneurship, based
on Small Business Act for Europe and Entrepreneurship 2020 Action
Plan. These documents pay special attention to fostering and development
of various specific forms of entrepreneurship, including entrepreneurship
of young persons, migrants, seniors and women. The EU is taking steps
to promote and encourage women’s entrepreneurship by creating favorable
conditions for the development of entrepreneurship, in particular adequate
funding. The EU insists on connecting, networking and organizing
women in entrepreneurship. Attention is particularly focused to mentors
and business angels for women entrepreneurs. Finally, an important segment
of these activities relates to awards and competitions in innovation,
dissemination of knowledge and other projects aimed at entrepreneurship.
All the acts adopted by the EU in this area are also crucial for Serbia,
which based its goals and plans on promoting women’s entrepreneurship
on them. This promotion is particularly important in the National Strategy
for Small and Medium Size Enterprises and the National Strategy for
Gender Balance.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
T1  - Pravni okvir EU za podsticanje ženskog preduzetništva
T1  - Правни оквир ЕУ за подстицање женског предузетништва
EP  - 57
SP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2282
ER  - 

@inbook{
author = "Jevremović Petrović, Tatjana",
year = "2019",
abstract = "Аутор се у раду бави правним оквиром ЕУ који је усмерен на
подршку и развој женског предузетништва. Правни оквир чине акти
и планови чији је циљ подстицање развоја предузетништва као из-
узетно важног чиниоца на унутрашњем тржишту, укључујући ту
посебно и препознавање и посебну пажњу за развој посебних врста
предузетништва. Међу њима је и женско предузетништво. ЕУ
предузима бројне кораке ради промовисања и подстицања женског
предузетништва путем стварања повољних услова за развој пред-
узетништва, посебно адекватно финансирање. Инсистира се на
повезивању и организовању жена у предузетништву. Најзад, важан
сегмент активности односи се и на награде и конкурсе у иновацијама,
ширењу знања и другим пројектима усмереним на предузетништво.
Сви акти које је усвојила ЕУ у овој области од кључног су значаја и
за Србију, која је и сама на основу њих предвидела циљеве и планове
ради подстицања женског предузетништва., In this paper the author presents an overview of the EU legal
framework for promotion and support of female entrepreneurship, based
on Small Business Act for Europe and Entrepreneurship 2020 Action
Plan. These documents pay special attention to fostering and development
of various specific forms of entrepreneurship, including entrepreneurship
of young persons, migrants, seniors and women. The EU is taking steps
to promote and encourage women’s entrepreneurship by creating favorable
conditions for the development of entrepreneurship, in particular adequate
funding. The EU insists on connecting, networking and organizing
women in entrepreneurship. Attention is particularly focused to mentors
and business angels for women entrepreneurs. Finally, an important segment
of these activities relates to awards and competitions in innovation,
dissemination of knowledge and other projects aimed at entrepreneurship.
All the acts adopted by the EU in this area are also crucial for Serbia,
which based its goals and plans on promoting women’s entrepreneurship
on them. This promotion is particularly important in the National Strategy
for Small and Medium Size Enterprises and the National Strategy for
Gender Balance.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019",
booktitle = "Pravni okvir EU za podsticanje ženskog preduzetništva, Правни оквир ЕУ за подстицање женског предузетништва",
pages = "57-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2282"
}

Jevremović Petrović, T.. (2019). Pravni okvir EU za podsticanje ženskog preduzetništva. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 36-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2282

Jevremović Petrović T. Pravni okvir EU za podsticanje ženskog preduzetništva. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019. 2019;:36-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2282 .

Jevremović Petrović, Tatjana, "Pravni okvir EU za podsticanje ženskog preduzetništva" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019 (2019):36-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2282 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Vuk
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2281
AB  - Заједничко деловање је комплексан правни стандард, који се
примењује у више правних области. Међутим, веома често он није
јединствен, те се у једном правном систему примењује неколи-
ко различитих дефиниција заједничког деловања. На нивоу ЕУ, две
директиве садрже другачије појмове заједничког деловања, који се
разликују по свом опсегу. Последњих година је ова тема посебно до-
била на својој актуелности, јер се концепт заједничког деловања све
више посматра као регулаторна препрека за сарадњу акционара у
правцу унапређења корпоративног управљања.
У овом раду, аутор прво приказује у којој мери је појам зајед-
ничког деловања нејединствен у комунитарном праву. У том погледу
су посебно анализиране релевантне одредбе Директиве о преузимању
и Директиве о транспарентности. Након тога је указано на про-
блеме који су настали због постојања две дефиниције заједничког
деловања, као и различиту праксу држава чланица у погледу њиховог
имплементирања. У следећем делу рада су приказана три концеп-
та заједничког деловања у српском праву, садржаних у Закону о
преузимању, Закону о тржишту капитала и Закону о привредним
друтшвима. Коначно, на крају је указано на негативан утицај који
нејасан опсег појма заједничког деловања има на активизам акциона-
ра и најновије смернице које је у том погледу понудила ESMА.
AB  - Acting in concert is a complex legal standard, which is applicable
in various legal areas. However, very often it is not unified so in one
legal system different definitions of acting in concert coexist. On the EU
level, several directives contain unalike concepts of acting in concert,
which differ upon the scope. In last decade, this topic has become very
attractive, because the acting in concert has been viewed as a regulatory
barrier for shareholder cooperation in order to promote good corporate
governance.
In this paper, the author shows to what extend the meaning of acting
in concert in the EU law in ununified. In that respect, the analysis has
been focused on the relevant provisions of Takeover bids directive and
Transparency directive. In the following part, the author has identified
problems created by existence of two definitions of acting in concert, as
well as different legislative practice of EU member states. The next part
of the paper explores in more detail three concepts of acting in concert
in Serbian law, contained in Law on takeovers, Law on capital markets
and Law on business organizations. Finally, the last part shows negative
influence created by unclear scope of acting in concert on shareholder
activism and the newest public statement on acting in concert given by
ESMА.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
T1  - Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja
T1  - Нејединствен појам заједничког деловања
EP  - 35
SP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2281
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Vuk",
year = "2019",
abstract = "Заједничко деловање је комплексан правни стандард, који се
примењује у више правних области. Међутим, веома често он није
јединствен, те се у једном правном систему примењује неколи-
ко различитих дефиниција заједничког деловања. На нивоу ЕУ, две
директиве садрже другачије појмове заједничког деловања, који се
разликују по свом опсегу. Последњих година је ова тема посебно до-
била на својој актуелности, јер се концепт заједничког деловања све
више посматра као регулаторна препрека за сарадњу акционара у
правцу унапређења корпоративног управљања.
У овом раду, аутор прво приказује у којој мери је појам зајед-
ничког деловања нејединствен у комунитарном праву. У том погледу
су посебно анализиране релевантне одредбе Директиве о преузимању
и Директиве о транспарентности. Након тога је указано на про-
блеме који су настали због постојања две дефиниције заједничког
деловања, као и различиту праксу држава чланица у погледу њиховог
имплементирања. У следећем делу рада су приказана три концеп-
та заједничког деловања у српском праву, садржаних у Закону о
преузимању, Закону о тржишту капитала и Закону о привредним
друтшвима. Коначно, на крају је указано на негативан утицај који
нејасан опсег појма заједничког деловања има на активизам акциона-
ра и најновије смернице које је у том погледу понудила ESMА., Acting in concert is a complex legal standard, which is applicable
in various legal areas. However, very often it is not unified so in one
legal system different definitions of acting in concert coexist. On the EU
level, several directives contain unalike concepts of acting in concert,
which differ upon the scope. In last decade, this topic has become very
attractive, because the acting in concert has been viewed as a regulatory
barrier for shareholder cooperation in order to promote good corporate
governance.
In this paper, the author shows to what extend the meaning of acting
in concert in the EU law in ununified. In that respect, the analysis has
been focused on the relevant provisions of Takeover bids directive and
Transparency directive. In the following part, the author has identified
problems created by existence of two definitions of acting in concert, as
well as different legislative practice of EU member states. The next part
of the paper explores in more detail three concepts of acting in concert
in Serbian law, contained in Law on takeovers, Law on capital markets
and Law on business organizations. Finally, the last part shows negative
influence created by unclear scope of acting in concert on shareholder
activism and the newest public statement on acting in concert given by
ESMА.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019",
booktitle = "Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja, Нејединствен појам заједничког деловања",
pages = "35-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2281"
}

Radović, V.. (2019). Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 11-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2281

Radović V. Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019. 2019;:11-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2281 .

Radović, Vuk, "Nejedinstven pojam zajedničkog delovanja" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019 (2019):11-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2281 .

TY  - CHAP
AU  - Ilić, Nikola
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2285
AB  - На територији Косова и Метохије је од 1998. године до да-
нас узурпиран велики број непокретности, чија је процењена вред-
ност већа од 220 милијарди евра. Они који су ту имовину узурпира-
ли, на различите начине покушавају да стекну право својине како би
трајно задржали непокретности у својој државани.
У раду се анализира спор о стицању права својине одржајем,
који је покренут пред Оптинским судом у Косовској Митровици,
као и пресуда тог суда којом је у спору правоснажно одлучено. У
првом делу рада се разматра чињенично стање случаја, у складу са
чињеницама којe суд наводи у образложењу анализиране пресуде.
Након тога, у другом делу рада се разматрају институт одржаја
и услови за његову примену на територији Косова и Метохије. Ко-
начно, у трећем делу се разматрају могућности за квалификовање
утврђеног чињеничног стања у складу са меродавним правом и
указује на бројне повреде процесног и материјалног права, које је суд
учинио приликом одлучивања у анализираном случају. Следе закључна
разматрања.
AB  - Since 1998, an enormous number of real estates have been usurped
in the territory of Kosovo and Metohija, whose estimated value is more
than 220 billion euros. Those who have taken advantage of this property
are trying to obtain the property rights in various ways to permanently
retain the real estates.
This paper analyses the dispute regarding the acquisition of ownership
by adverse possession, which was submitted before the Municipal
Court in Kosovska Mitrovica, as well as the court’s judgment by which
the dispute was resolved. In the first part of the paper, in accordance with
the analysed judgment, the facts of the case are considered. Furthermore,
the second part of the paper discusses the legal institute of adverse possession,
as well as the preconditions for its application in the territory of
Kosovo and Metohija. Finally, the third part examines the possibilities for
qualifying the established factual situation in accordance with the applicable
law and emphasizes procedural and substantive law infringements
that the court made while deciding in the analysed case. The concluding
remarks will follow.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Sticanje prava svojine održajem na teritoriji Kosova i Metohije – studija slučaja
T1  - Стицање права својине одржајем на територији Косова и Метохије – студија случаја
EP  - 559
SP  - 549
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2285
ER  - 

@inbook{
author = "Ilić, Nikola",
year = "2018",
abstract = "На територији Косова и Метохије је од 1998. године до да-
нас узурпиран велики број непокретности, чија је процењена вред-
ност већа од 220 милијарди евра. Они који су ту имовину узурпира-
ли, на различите начине покушавају да стекну право својине како би
трајно задржали непокретности у својој државани.
У раду се анализира спор о стицању права својине одржајем,
који је покренут пред Оптинским судом у Косовској Митровици,
као и пресуда тог суда којом је у спору правоснажно одлучено. У
првом делу рада се разматра чињенично стање случаја, у складу са
чињеницама којe суд наводи у образложењу анализиране пресуде.
Након тога, у другом делу рада се разматрају институт одржаја
и услови за његову примену на територији Косова и Метохије. Ко-
начно, у трећем делу се разматрају могућности за квалификовање
утврђеног чињеничног стања у складу са меродавним правом и
указује на бројне повреде процесног и материјалног права, које је суд
учинио приликом одлучивања у анализираном случају. Следе закључна
разматрања., Since 1998, an enormous number of real estates have been usurped
in the territory of Kosovo and Metohija, whose estimated value is more
than 220 billion euros. Those who have taken advantage of this property
are trying to obtain the property rights in various ways to permanently
retain the real estates.
This paper analyses the dispute regarding the acquisition of ownership
by adverse possession, which was submitted before the Municipal
Court in Kosovska Mitrovica, as well as the court’s judgment by which
the dispute was resolved. In the first part of the paper, in accordance with
the analysed judgment, the facts of the case are considered. Furthermore,
the second part of the paper discusses the legal institute of adverse possession,
as well as the preconditions for its application in the territory of
Kosovo and Metohija. Finally, the third part examines the possibilities for
qualifying the established factual situation in accordance with the applicable
law and emphasizes procedural and substantive law infringements
that the court made while deciding in the analysed case. The concluding
remarks will follow.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Sticanje prava svojine održajem na teritoriji Kosova i Metohije – studija slučaja, Стицање права својине одржајем на територији Косова и Метохије – студија случаја",
pages = "559-549",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2285"
}

Ilić, N.. (2018). Sticanje prava svojine održajem na teritoriji Kosova i Metohije – studija slučaja. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 549-559.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2285

Ilić N. Sticanje prava svojine održajem na teritoriji Kosova i Metohije – studija slučaja. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:549-559.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2285 .

Ilić, Nikola, "Sticanje prava svojine održajem na teritoriji Kosova i Metohije – studija slučaja" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):549-559,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2285 .

TY  - CHAP
AU  - Dabetić, Valerija
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2283
AB  - тичком и културном нивоу утицало је на правничку професију
и тржиште рада правника у данашњем времену. Промењен струк-
турни положај, начин рада и регрутовање будућих правника намеће
питање каква је савремена друштвена улога припадника ове
професије?
Процеси економске глобализације оличени у неолибералној
идеологији, у нај већем делу света, као и у Србији, доводе у питање
монопол над стручном експертизом, као једном од основних компо-
ненти правничке професије. Либерализација образовног тржишта
кроз отварање све већег броја правних факултета који су једни
другима конкуренти на тржишту рада, резултирало је порастом
броја правника. Ова промена оријентације високог образовања ка
стицању профита третира знање као робу и образовање зарад са-
мог образовања ставља на друго место. Трансформацију правничког
образовања, трку за профитом и последице угрожавања универ-
зитета као институција одговорних за образовање будућих прав-
ника, показаћемо на примеру Србије. Иако заостаје за светским
трендовима, у смислу да Србију карактерише капитализам који још
није формиран и специфична контексту прилагођена форма неоли-
берализма, већ сада се могу уочити последице са којима се увелико
суочавају развијене земље света. Отварамо питање како ове промене у образовању правника
утичу на правничку професију и правну етику и да ли ће то довести
до реорганизације професије као такве или депрофесионализације?
Заступамо оптимистичан став да ће професија увек опстајати,
али у различитим формама прилагођеним времену у коме живимо.
AB  - Increasing international dependence and linking in economic, political
and cultural sense has affected the legal profession and the labour
market of lawyers nowadays. The changed structural position, mode of
work and recruitment of future lawyers brings up the question of the contemporary
social role of the members of this profession.
The processes of economic globalization embodied in neoliberal
ideology, in most parts of the world, as well as in Serbia, calls into question
the monopoly of professional expertise, as one of the basic components
of the legal profession. Liberalization of the education market
through the opening of more law faculties that are competitors in the labour
market, has resulted in an increased number of lawyers. Changed
orientation of a higher education to the profits, treats knowledge as a
commodity and importance of education as it itself, places on the second
place. Transformation of the legal education, a race for profit and the
consequences of endangering universities as institutions responsible for
the education of future lawyers will be shown on the example of Serbia.
Although lagging behind world trends, in the sense that capitalism in Serbia
is not yet formed and that has a specific, context-shaped neoliberalism
it is possible to notice the consequences that the developed countries
of the world face greatly. 
The question is raised – how these changes in the education of lawyers
will affect the legal profession and the legal ethics and will it lead to
the reorganization of the profession as such or deprofessionalization? We
represent an optimistic stand point of view that the profession will always
survive, but in different forms adjusted time in which we live.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Izazovi pravničke profesije u neoliberalizmu – slučaj Srbije
T1  - Изазови правничке професије у неолиберализму – случај Србије
EP  - 548
SP  - 530
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2283
ER  - 

@inbook{
author = "Dabetić, Valerija",
year = "2018",
abstract = "тичком и културном нивоу утицало је на правничку професију
и тржиште рада правника у данашњем времену. Промењен струк-
турни положај, начин рада и регрутовање будућих правника намеће
питање каква је савремена друштвена улога припадника ове
професије?
Процеси економске глобализације оличени у неолибералној
идеологији, у нај већем делу света, као и у Србији, доводе у питање
монопол над стручном експертизом, као једном од основних компо-
ненти правничке професије. Либерализација образовног тржишта
кроз отварање све већег броја правних факултета који су једни
другима конкуренти на тржишту рада, резултирало је порастом
броја правника. Ова промена оријентације високог образовања ка
стицању профита третира знање као робу и образовање зарад са-
мог образовања ставља на друго место. Трансформацију правничког
образовања, трку за профитом и последице угрожавања универ-
зитета као институција одговорних за образовање будућих прав-
ника, показаћемо на примеру Србије. Иако заостаје за светским
трендовима, у смислу да Србију карактерише капитализам који још
није формиран и специфична контексту прилагођена форма неоли-
берализма, већ сада се могу уочити последице са којима се увелико
суочавају развијене земље света. Отварамо питање како ове промене у образовању правника
утичу на правничку професију и правну етику и да ли ће то довести
до реорганизације професије као такве или депрофесионализације?
Заступамо оптимистичан став да ће професија увек опстајати,
али у различитим формама прилагођеним времену у коме живимо., Increasing international dependence and linking in economic, political
and cultural sense has affected the legal profession and the labour
market of lawyers nowadays. The changed structural position, mode of
work and recruitment of future lawyers brings up the question of the contemporary
social role of the members of this profession.
The processes of economic globalization embodied in neoliberal
ideology, in most parts of the world, as well as in Serbia, calls into question
the monopoly of professional expertise, as one of the basic components
of the legal profession. Liberalization of the education market
through the opening of more law faculties that are competitors in the labour
market, has resulted in an increased number of lawyers. Changed
orientation of a higher education to the profits, treats knowledge as a
commodity and importance of education as it itself, places on the second
place. Transformation of the legal education, a race for profit and the
consequences of endangering universities as institutions responsible for
the education of future lawyers will be shown on the example of Serbia.
Although lagging behind world trends, in the sense that capitalism in Serbia
is not yet formed and that has a specific, context-shaped neoliberalism
it is possible to notice the consequences that the developed countries
of the world face greatly. 
The question is raised – how these changes in the education of lawyers
will affect the legal profession and the legal ethics and will it lead to
the reorganization of the profession as such or deprofessionalization? We
represent an optimistic stand point of view that the profession will always
survive, but in different forms adjusted time in which we live.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Izazovi pravničke profesije u neoliberalizmu – slučaj Srbije, Изазови правничке професије у неолиберализму – случај Србије",
pages = "548-530",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2283"
}

Dabetić, V.. (2018). Izazovi pravničke profesije u neoliberalizmu – slučaj Srbije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 530-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2283

Dabetić V. Izazovi pravničke profesije u neoliberalizmu – slučaj Srbije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:530-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2283 .

Dabetić, Valerija, "Izazovi pravničke profesije u neoliberalizmu – slučaj Srbije" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):530-548,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2283 .

TY  - CHAP
AU  - Vukotić, Miloš
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2280
AB  - Задржавање права својине је посебна установа обезбеђења
потраживања са битно различитим дејством од других обезбеђујућих
права. Задржавање својине показује своје главне предности у изврш-
ном и стечајном поступку, када је оно једино обезбеђење које пру-
жа јачу заштиту од заложног права. За добављаче и друге тргов-
це, задржавање права својине је од великог значаја јер им само оно
може обезбедити извесну сигурност наспрам приоритетних и по
вредности обимних заложних права финансијских институција.
AB  - Retention of title is a special type of security with effects that are
significantly different from the effects of other security rights. Retention
of title shows its main advantages in enforcement and bankruptcy proceedings,
where it is the only security which provides stronger protection
than a right of pledge. For distributors and other traders, retention of
title is of great significance beacause it can give them an advantage over
extensive secured rights of financial institutions.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Zadržavanje prava svojine u ugovoru o prodaji
T1  - Задржавање права својине у уговору о продаји
EP  - 529
SP  - 503
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2280
ER  - 

@inbook{
author = "Vukotić, Miloš",
year = "2018",
abstract = "Задржавање права својине је посебна установа обезбеђења
потраживања са битно различитим дејством од других обезбеђујућих
права. Задржавање својине показује своје главне предности у изврш-
ном и стечајном поступку, када је оно једино обезбеђење које пру-
жа јачу заштиту од заложног права. За добављаче и друге тргов-
це, задржавање права својине је од великог значаја јер им само оно
може обезбедити извесну сигурност наспрам приоритетних и по
вредности обимних заложних права финансијских институција., Retention of title is a special type of security with effects that are
significantly different from the effects of other security rights. Retention
of title shows its main advantages in enforcement and bankruptcy proceedings,
where it is the only security which provides stronger protection
than a right of pledge. For distributors and other traders, retention of
title is of great significance beacause it can give them an advantage over
extensive secured rights of financial institutions.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Zadržavanje prava svojine u ugovoru o prodaji, Задржавање права својине у уговору о продаји",
pages = "529-503",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2280"
}

Vukotić, M.. (2018). Zadržavanje prava svojine u ugovoru o prodaji. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 503-529.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2280

Vukotić M. Zadržavanje prava svojine u ugovoru o prodaji. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:503-529.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2280 .

Vukotić, Miloš, "Zadržavanje prava svojine u ugovoru o prodaji" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):503-529,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2280 .

TY  - CHAP
AU  - Tešić, Nenad
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2275
AB  - Једно од средстава извршења ради намирења новчаног потра-
живања у нашем правном систему је упис решења о извршењу у јавне
књиге, утврђење вредности непокретности, продаја непокретности
и наплата повериоца из средстава остварених таквом продајом.
Пада у очи да ово средство извршења подразумева неколико радњи,
те да је за његово правилно разумевање неоходно разлучити при-
роду ових радњи и међусобне односе. Према Закону о извршењу и
обезбеђењу (2011) поставило се питање може ли извршни посту-
пак бити настављен све док упис забележбе решења о извршењу
у управном поступку пред органом који води јавну евиденцију не-
покретности не буде коначно, односно да ли забележба решења у
јавним књигама представља обавезну извршну радњу или је за пу-
блицитет поступка извршења довољно да је захтев за упис забе-
лежбе предат надлежном органу? Закон о извршењу и обезбеђењу
(2015) је покушао да отклони ово дилему наизглед револуционарним
нормативним решењем по коме постоји дужност органа који води
катастар непокретности да упише забележбу решења о извршењу
у року од 72 часа од пријема захтева за упис. Ову дужност ефикас-
ног поступања органа који води јавну књигу прати и одговарајућа
правна фикција која је нека врста последице „ћутања катастра“.
Ако упис забележбе решења не буде извршен у року од 72 часа од
пријема захтева за упис истеком овог рока сматраће се да је забе-
лежба уписана. Извршни поверилац уписом забележбе решења сти-
че право на намирење које подразумева право следовања (потенцијал намирења потраживања из вредности непокретности на коју се
забележба односи без обзира на промену њеног власника), право
првенства (потенцијал намирења из вредности непокретности на
који се забележба односи пре поверилаца чије решење о извршењу је
касније забележено) и разлучно право које по закону о стечају под-
разумева права повериоца на првенствено намирење из средстава
остварених продајом имовине, односно наплату потраживања из
имовине на којој су стекли то право. Од тренутка уписа забележ-
бе решења о извршењу наступа и забрана уписа својине или другог
стварног права на основу власниковог посла располагања, као и за-
брана вођења посебног извршног поступка ради намирења неког дру-
гог потраживања на истој непокретности. Укратко, упис забележ-
бе решења о извршењу у многоме преображава правну позицију из-
вршног повериоца. По свему судећи, забележбом извршења извршни
поверилац из групе обичних необезбеђених поверилаца прелази у
категорију обезбеђених поверилаца. Ако је упис забележбе извршења
од нарочите важности за извршног повериоца и дужника, али и за
потецијалне прибавиоце непокретности предмета извршења, као
и повериоце који су касније покренули извршни поступак у односу
на такву непокретност, онда је поуздано утврђење тренутка так-
вог уписа пресудно за очување принципа правне сигурности. Важ-
но је дакле да се овај моменат у времену може установити ван
сваке сумње. У овом раду, из различитих углова правнотеоријског
и практичног, аутор истражује управо тренутак уписа забележ-
бе и њен ранг наспрам других уписа, остављајући правне последице
таквог уписа за тренутак по страни, за неко касније продубљено
разматрање. Оно што аутора у научном смислу нарочито запосе-
да је посезање законодавца за фикцијом уписа, која као и у другим
случајевима у праву, када се нешто што није узима да јесте, нарочи-
то ако се тиме одступа од начела prior tempore potior iure заслужује
посебну пажњу.
AB  - According to the Law on enforcement and securing of claims
(2015), the authority that keeps the real estate cadastre is obliged to register
a writ of execution within 72 hours of receipt of the application for
writ of execution entry, otherwise it is considered that the entry was recorded
at the expiration of 72 hours from the receipt of the application
for registration.
Introduction of the legal fiction on writ of execution entry has faced
legal theory and judicial practice with several legal dilemmas. Whether
the recording of writ of execution in public real estate cadastre is only
optional or imperative action in execution procedure? Whether the inefficiency
of the administrative authority restrain enforcement agent in
handling execution procedure mainly found on the efficiency principle?
Is the efficiency of the execution procedure ultimately possible without an
efficient administrative body of the cadastre?
After a productive discussion, the author came out with the few
conclusions, in his understanding useful for the future legislation changes.
In terms of register entries, the legislator should not make the difference
between a hypothec creditor who has opted for out-of-court enforcement
and an execution creditor who demanded judicial execution.
In essence both procedures are based on the same notarized legal instruments
with the power of an executive title: agreement on hypothec
or unilateral hypothec statement and therefore those similar legal situations
have to be regulated in a similar way. There is no objective and
reasonable justification to regulate in different legislative body a public
sale entry in real estate register in out-of-court enforcement, on one side
and the writ of execution entry in real estate register in the case when the
executive title is an agreement on hypothec or unilateral hypothec statement,
on the other side. Generally speaking, the regulation of comparable
legal institutes in one “framework” law, allows better systematic interpretation of norms, as well as potential gaps filling with an appropriate
legal analogy.
The author emphasizes that, as soon as possible, legislator have to
remove foreign body from our enforcement law, the legal fiction on writ
of execution entry based on those executive titles about which third parties
may not have previously been informed from the real estate register.
Furthermore, he is deeply convinced that in legal systems aiming to be
characterized as reasonably structured, such a huge amount of legal uncertainty
is totally unacceptable.
In this legal context, the principle of proportionality in the protection
of legitimate interests of execution creditor, execution debtor, third
party and participants in the execution procedure, prevails over the principle
of effectiveness that is otherwise the governing principle in execution
procedure.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - O fikciji zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama ili koliko „rupa“ u nekom zakonu je potrebno da bi se isti smatrao jednom „velikom crnom rupom“
T1  - О фикцији забележбе решења о извршењу у јавним књигама или колико „рупа“ у неком закону је потребно да би се исти сматрао једном „великом црном рупом“
EP  - 468
SP  - 434
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2275
ER  - 

@inbook{
author = "Tešić, Nenad",
year = "2018",
abstract = "Једно од средстава извршења ради намирења новчаног потра-
живања у нашем правном систему је упис решења о извршењу у јавне
књиге, утврђење вредности непокретности, продаја непокретности
и наплата повериоца из средстава остварених таквом продајом.
Пада у очи да ово средство извршења подразумева неколико радњи,
те да је за његово правилно разумевање неоходно разлучити при-
роду ових радњи и међусобне односе. Према Закону о извршењу и
обезбеђењу (2011) поставило се питање може ли извршни посту-
пак бити настављен све док упис забележбе решења о извршењу
у управном поступку пред органом који води јавну евиденцију не-
покретности не буде коначно, односно да ли забележба решења у
јавним књигама представља обавезну извршну радњу или је за пу-
блицитет поступка извршења довољно да је захтев за упис забе-
лежбе предат надлежном органу? Закон о извршењу и обезбеђењу
(2015) је покушао да отклони ово дилему наизглед револуционарним
нормативним решењем по коме постоји дужност органа који води
катастар непокретности да упише забележбу решења о извршењу
у року од 72 часа од пријема захтева за упис. Ову дужност ефикас-
ног поступања органа који води јавну књигу прати и одговарајућа
правна фикција која је нека врста последице „ћутања катастра“.
Ако упис забележбе решења не буде извршен у року од 72 часа од
пријема захтева за упис истеком овог рока сматраће се да је забе-
лежба уписана. Извршни поверилац уписом забележбе решења сти-
че право на намирење које подразумева право следовања (потенцијал намирења потраживања из вредности непокретности на коју се
забележба односи без обзира на промену њеног власника), право
првенства (потенцијал намирења из вредности непокретности на
који се забележба односи пре поверилаца чије решење о извршењу је
касније забележено) и разлучно право које по закону о стечају под-
разумева права повериоца на првенствено намирење из средстава
остварених продајом имовине, односно наплату потраживања из
имовине на којој су стекли то право. Од тренутка уписа забележ-
бе решења о извршењу наступа и забрана уписа својине или другог
стварног права на основу власниковог посла располагања, као и за-
брана вођења посебног извршног поступка ради намирења неког дру-
гог потраживања на истој непокретности. Укратко, упис забележ-
бе решења о извршењу у многоме преображава правну позицију из-
вршног повериоца. По свему судећи, забележбом извршења извршни
поверилац из групе обичних необезбеђених поверилаца прелази у
категорију обезбеђених поверилаца. Ако је упис забележбе извршења
од нарочите важности за извршног повериоца и дужника, али и за
потецијалне прибавиоце непокретности предмета извршења, као
и повериоце који су касније покренули извршни поступак у односу
на такву непокретност, онда је поуздано утврђење тренутка так-
вог уписа пресудно за очување принципа правне сигурности. Важ-
но је дакле да се овај моменат у времену може установити ван
сваке сумње. У овом раду, из различитих углова правнотеоријског
и практичног, аутор истражује управо тренутак уписа забележ-
бе и њен ранг наспрам других уписа, остављајући правне последице
таквог уписа за тренутак по страни, за неко касније продубљено
разматрање. Оно што аутора у научном смислу нарочито запосе-
да је посезање законодавца за фикцијом уписа, која као и у другим
случајевима у праву, када се нешто што није узима да јесте, нарочи-
то ако се тиме одступа од начела prior tempore potior iure заслужује
посебну пажњу., According to the Law on enforcement and securing of claims
(2015), the authority that keeps the real estate cadastre is obliged to register
a writ of execution within 72 hours of receipt of the application for
writ of execution entry, otherwise it is considered that the entry was recorded
at the expiration of 72 hours from the receipt of the application
for registration.
Introduction of the legal fiction on writ of execution entry has faced
legal theory and judicial practice with several legal dilemmas. Whether
the recording of writ of execution in public real estate cadastre is only
optional or imperative action in execution procedure? Whether the inefficiency
of the administrative authority restrain enforcement agent in
handling execution procedure mainly found on the efficiency principle?
Is the efficiency of the execution procedure ultimately possible without an
efficient administrative body of the cadastre?
After a productive discussion, the author came out with the few
conclusions, in his understanding useful for the future legislation changes.
In terms of register entries, the legislator should not make the difference
between a hypothec creditor who has opted for out-of-court enforcement
and an execution creditor who demanded judicial execution.
In essence both procedures are based on the same notarized legal instruments
with the power of an executive title: agreement on hypothec
or unilateral hypothec statement and therefore those similar legal situations
have to be regulated in a similar way. There is no objective and
reasonable justification to regulate in different legislative body a public
sale entry in real estate register in out-of-court enforcement, on one side
and the writ of execution entry in real estate register in the case when the
executive title is an agreement on hypothec or unilateral hypothec statement,
on the other side. Generally speaking, the regulation of comparable
legal institutes in one “framework” law, allows better systematic interpretation of norms, as well as potential gaps filling with an appropriate
legal analogy.
The author emphasizes that, as soon as possible, legislator have to
remove foreign body from our enforcement law, the legal fiction on writ
of execution entry based on those executive titles about which third parties
may not have previously been informed from the real estate register.
Furthermore, he is deeply convinced that in legal systems aiming to be
characterized as reasonably structured, such a huge amount of legal uncertainty
is totally unacceptable.
In this legal context, the principle of proportionality in the protection
of legitimate interests of execution creditor, execution debtor, third
party and participants in the execution procedure, prevails over the principle
of effectiveness that is otherwise the governing principle in execution
procedure.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "O fikciji zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama ili koliko „rupa“ u nekom zakonu je potrebno da bi se isti smatrao jednom „velikom crnom rupom“, О фикцији забележбе решења о извршењу у јавним књигама или колико „рупа“ у неком закону је потребно да би се исти сматрао једном „великом црном рупом“",
pages = "468-434",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2275"
}

Tešić, N.. (2018). O fikciji zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama ili koliko „rupa“ u nekom zakonu je potrebno da bi se isti smatrao jednom „velikom crnom rupom“. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 434-468.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2275

Tešić N. O fikciji zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama ili koliko „rupa“ u nekom zakonu je potrebno da bi se isti smatrao jednom „velikom crnom rupom“. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:434-468.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2275 .

Tešić, Nenad, "O fikciji zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama ili koliko „rupa“ u nekom zakonu je potrebno da bi se isti smatrao jednom „velikom crnom rupom“" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):434-468,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2275 .

TY  - CHAP
AU  - Dabić, Snežana
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2277
AB  - У пракси се често јављају случајеви чије су околности так-
ве да се с правом отвара питање која правна средства стоје на
располагању правним субјектима у заштити њихових права. Један
је од таквих и случај када купац открије да на купљеној ствари
постоји скривена мана. Ако је та скривена мана постојала још
у тренутку закључења уговора, али ју је купац открио тек након
пријема, да ли он може захтевати поништење уговора због за-
блуде о битним својствима ствари или су му доступна само сред-
ства предвиђена правилима о одговорности продавца за скривене
мане како би се заштитио? Проблем односа ових двеју установа је
у упоредноправној судској пракси нарочито долазио до изражаја у
случајевима када је купац преклудиран у праву које му припада према
правилима о одговорности за недостатке. Остаје ли он тада без
заштите или може прибегнути правилима о заблуди како би успео
да напусти нежељени уговорни однос?
AB  - The solution according to which the buyer is entitled to choose which
set of remedies to pursue in case of a hidden deffect, has undoubtedly its
disadvantages: the buyer’s interests seem to be overprotected. Even when
his claim for breach of warranty of quality is time-barred, he may still
be able to find his way out of the contract, by avoiding it on the grounds
of mistake. Yet, however reprochable, it seems more difficult to explain
and support other solutions suggested in comparative court practice.
The idea supported by the Cour de Cassaton in the middle of the last
century, that time constraints set by the rules on guarantee for hidden
defects should also be applied on the claims for avoidance for mistake,
should undoubtedly be rejected since it has no legal grounds in the law.
On the other hand, even though it is more understandable, there seems
to be no reason convincing enough to completely deprive the aggrieved
party of the right to avoid the contract when the object bought proves to
be deffective: firstly, the legislator has neither expressly nor implicitly
prioritize one legal institute over the other; secondly, this solution cannot
be adequately explained through the maxim lex specialis derogat legi
generali, without changing its nature and scope; thirdly, providing for
the rules on mistake, the legislator has in a general manner ensured the
protection of the (presumed) will of all contracting parties: why should
such a protection be denied to the buyers?; finally, if one were to accept
the aforementioned restricted approach, it would significantly narrow the
domain of application of the rules on mistake and make this legal institute
almost incidental in court practice.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Shvatanja o odnosu zablude i odgovornosti za nedostatke u uporednopravnoj sudskoj praksi
T1  - Схватања о односу заблуде и одговорности за недостатке у упоредноправној судској пракси
EP  - 502
SP  - 486
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2277
ER  - 

@inbook{
author = "Dabić, Snežana",
year = "2018",
abstract = "У пракси се често јављају случајеви чије су околности так-
ве да се с правом отвара питање која правна средства стоје на
располагању правним субјектима у заштити њихових права. Један
је од таквих и случај када купац открије да на купљеној ствари
постоји скривена мана. Ако је та скривена мана постојала још
у тренутку закључења уговора, али ју је купац открио тек након
пријема, да ли он може захтевати поништење уговора због за-
блуде о битним својствима ствари или су му доступна само сред-
ства предвиђена правилима о одговорности продавца за скривене
мане како би се заштитио? Проблем односа ових двеју установа је
у упоредноправној судској пракси нарочито долазио до изражаја у
случајевима када је купац преклудиран у праву које му припада према
правилима о одговорности за недостатке. Остаје ли он тада без
заштите или може прибегнути правилима о заблуди како би успео
да напусти нежељени уговорни однос?, The solution according to which the buyer is entitled to choose which
set of remedies to pursue in case of a hidden deffect, has undoubtedly its
disadvantages: the buyer’s interests seem to be overprotected. Even when
his claim for breach of warranty of quality is time-barred, he may still
be able to find his way out of the contract, by avoiding it on the grounds
of mistake. Yet, however reprochable, it seems more difficult to explain
and support other solutions suggested in comparative court practice.
The idea supported by the Cour de Cassaton in the middle of the last
century, that time constraints set by the rules on guarantee for hidden
defects should also be applied on the claims for avoidance for mistake,
should undoubtedly be rejected since it has no legal grounds in the law.
On the other hand, even though it is more understandable, there seems
to be no reason convincing enough to completely deprive the aggrieved
party of the right to avoid the contract when the object bought proves to
be deffective: firstly, the legislator has neither expressly nor implicitly
prioritize one legal institute over the other; secondly, this solution cannot
be adequately explained through the maxim lex specialis derogat legi
generali, without changing its nature and scope; thirdly, providing for
the rules on mistake, the legislator has in a general manner ensured the
protection of the (presumed) will of all contracting parties: why should
such a protection be denied to the buyers?; finally, if one were to accept
the aforementioned restricted approach, it would significantly narrow the
domain of application of the rules on mistake and make this legal institute
almost incidental in court practice.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Shvatanja o odnosu zablude i odgovornosti za nedostatke u uporednopravnoj sudskoj praksi, Схватања о односу заблуде и одговорности за недостатке у упоредноправној судској пракси",
pages = "502-486",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2277"
}

Dabić, S.. (2018). Shvatanja o odnosu zablude i odgovornosti za nedostatke u uporednopravnoj sudskoj praksi. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 486-502.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2277

Dabić S. Shvatanja o odnosu zablude i odgovornosti za nedostatke u uporednopravnoj sudskoj praksi. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:486-502.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2277 .

Dabić, Snežana, "Shvatanja o odnosu zablude i odgovornosti za nedostatke u uporednopravnoj sudskoj praksi" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):486-502,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2277 .

TY  - CHAP
AU  - Kostić, Svetislav V.
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2276
AB  - Препознавши потребу да се реши проблем злоупотребе уго-
вора о делу, односно ангажовања, од стране српских IT компанија,
особља као самосталних предузетника како би се прикрио суштин-
ски радни однос и избегли пратећи порез и доприноси за обавезно
социјално осигурање, аутор указује да у случају да постоје озбиљне
разлике између паушалних основица за опорезивање предузетни-
ка и накнада која се нуде у оквиру IT сектора, прилике за пореско
планирање су практично понуђене неадекватним законским оквири-
ма. Имајући у виду значај IT сектора за српску привреду и узимајући
у обзир горући проблем „одлива мозгова“ из Србије у овом раду се
предлаже да процес решавања уочених злоупотреба буде обухваћен
у склопу подстицајних мера за развој IT сектора. Међутим, аутор
објашњава шта приморава српског законодавца да наведене мере
предвиди у оквиру ширих пореских подстицаја који би били усмерени
на читаву индустрију знања, односно због чега он нема могућност
да уводи подстицаје који би били пружени само одређеним секто-
рима привреде. Коначно, у раду се детаљно анализирају три могућа
облика подстицаја чије се увођење предлаже у домену опорезивања
добити правних лица.
AB  - Recognizing the need to solve the problem of abusing service contracts,
whereby Serbian IT companies engage staff who pose as independent
entrepreneurs to disguise what are essentially employment relationships
thus avoiding corresponding taxes and mandatory social security
contributions, the author emphasizes that in the case that there are serious
discrepancies between lump sum taxation bases and remunerations
offered within the IT sector, tax planning opportunities are essentially offered
by an inadequate legal framework. Bearing in mind the relevance of
the IT sector for the Serbian economy and taking into account the burning
“brain drain” issue, in this article it is proposed that the process of
solving the detected problem of abuse be encompassed within a set corresponding
incentives targeted at the IT sector. However, the author explains
what is forcing the Serbian legislator to draft such measures within
broader tax incentives which should be focused at the entire knowledge
based economy, and not at just some industry sectors. Finally, the article
contains a detailed analysis of three possible incentives whose introduction
is proposed at the level of corporate income taxation.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Poreski podsticaj za industriju znanja u Srbiji
T1  - Порески подстицаји за индустрију знања у Србији
EP  - 485
SP  - 469
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2276
ER  - 

@inbook{
author = "Kostić, Svetislav V.",
year = "2018",
abstract = "Препознавши потребу да се реши проблем злоупотребе уго-
вора о делу, односно ангажовања, од стране српских IT компанија,
особља као самосталних предузетника како би се прикрио суштин-
ски радни однос и избегли пратећи порез и доприноси за обавезно
социјално осигурање, аутор указује да у случају да постоје озбиљне
разлике између паушалних основица за опорезивање предузетни-
ка и накнада која се нуде у оквиру IT сектора, прилике за пореско
планирање су практично понуђене неадекватним законским оквири-
ма. Имајући у виду значај IT сектора за српску привреду и узимајући
у обзир горући проблем „одлива мозгова“ из Србије у овом раду се
предлаже да процес решавања уочених злоупотреба буде обухваћен
у склопу подстицајних мера за развој IT сектора. Међутим, аутор
објашњава шта приморава српског законодавца да наведене мере
предвиди у оквиру ширих пореских подстицаја који би били усмерени
на читаву индустрију знања, односно због чега он нема могућност
да уводи подстицаје који би били пружени само одређеним секто-
рима привреде. Коначно, у раду се детаљно анализирају три могућа
облика подстицаја чије се увођење предлаже у домену опорезивања
добити правних лица., Recognizing the need to solve the problem of abusing service contracts,
whereby Serbian IT companies engage staff who pose as independent
entrepreneurs to disguise what are essentially employment relationships
thus avoiding corresponding taxes and mandatory social security
contributions, the author emphasizes that in the case that there are serious
discrepancies between lump sum taxation bases and remunerations
offered within the IT sector, tax planning opportunities are essentially offered
by an inadequate legal framework. Bearing in mind the relevance of
the IT sector for the Serbian economy and taking into account the burning
“brain drain” issue, in this article it is proposed that the process of
solving the detected problem of abuse be encompassed within a set corresponding
incentives targeted at the IT sector. However, the author explains
what is forcing the Serbian legislator to draft such measures within
broader tax incentives which should be focused at the entire knowledge
based economy, and not at just some industry sectors. Finally, the article
contains a detailed analysis of three possible incentives whose introduction
is proposed at the level of corporate income taxation.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Poreski podsticaj za industriju znanja u Srbiji, Порески подстицаји за индустрију знања у Србији",
pages = "485-469",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2276"
}

Kostić, S. V.. (2018). Poreski podsticaj za industriju znanja u Srbiji. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 469-485.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2276

Kostić SV. Poreski podsticaj za industriju znanja u Srbiji. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:469-485.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2276 .

Kostić, Svetislav V., "Poreski podsticaj za industriju znanja u Srbiji" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):469-485,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2276 .

TY  - CHAP
AU  - Petrović Tomić, Nataša
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2274
AB  - 16 година од усвајања Директиве о посредовању у осигурању,
Европска комисија је представила један од најамбициознијих
пројеката након Директиве Solvency II. Директива о дистрибуцији
осигурања, чија имплементација је за сада одложена до 1. ок-
тобра 2018. године, доноси низ радикалних измена за дистрибу-
тере осигурања. Ауторка се бави новоустановљеном обавезом
саветовања заснованом на концепту адекватности, какав до сада
није постојао у Европској унији. С обзиром на то да се измењени
регулаторни оквир односи на све форме дистрибуције осигурања –
укључујући и осигураваче који директно продају осигурање – очекује
се далекосежни утицај на пружање услуга осигурања. Сама Ди-
ректива о дистрибуцији осигурања прецизно дефинише опсег дуж-
ности информисања, субјекте на које се односи, као и начин на
који треба да се изврши. Посебан аспект дужности информисања
представљају правила која се односе на саветовање. Савет треба
да буде правичан и заснован на персонализованој анализи и да сад-
ржи персонализовану препоруку потрошачу. Ауторка потенцира да
је за заштиту потрошача услуга осигурања кључно да се сви дис-
трибутери придржавају резулата теста захтева и потреба, у циљу
гарантовања транспарентности као примарног циља Директиве о
дистрибуцији осигурања. То ће омогућити да сви потрошачи услуга
осигурања уживају исти степен заштите, без обзира на различите
канале дистрибуције осигурања.
AB  - 16 years after adoption of Insurance Mediation Directive, European
Commission has presented one of the most ambitious projects after
Solvency II Directive. Insurance Distribution Directive, whose implementation
is postponed until October 1 2018, brings a number of key changes
for distributers of insurance. Author is dealing with newly established
duty to advice based on the concept of suitability that has not existed
until now in the European Union. Having in mind that new regulatory framework will apply not only to insurance intermediation services but
also covers all forms of insurance distribution – including direct sales
carried out by insurers – it is expected its significantly influence on the
process of providing insurance services. Insurance Distribution Directive
very precisely defines the scope of information duties; entities to oblige
to perform these duties as well as the manner in which information duties
must be performed. The rules on advice are the special aspect of information
duties. Advice should be provided on the basis of a fair and personalized
analysis. If advice is provided, a consumer must be provided with
a personalized recommendation. Author points out that all distributers
of insurance should meet the consumer “demands and needs test” in order
to guarantee transparency as a primary goal of consumer protection
under the Insurance Distribution Directive. In that way consumers will
benefit from the same level of protection despite the differences between
the distribution channels.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Direktiva o distribuciji osiguranja i personalizovano savetovanje potrošača – sa osvrtom na koncept procene adekvatnosti
T1  - Директива о дистрибуцији осигурања и персонализовано саветовање потрошача – са освртом на концепт процене адекватности
EP  - 433
SP  - 413
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2274
ER  - 

@inbook{
author = "Petrović Tomić, Nataša",
year = "2018",
abstract = "16 година од усвајања Директиве о посредовању у осигурању,
Европска комисија је представила један од најамбициознијих
пројеката након Директиве Solvency II. Директива о дистрибуцији
осигурања, чија имплементација је за сада одложена до 1. ок-
тобра 2018. године, доноси низ радикалних измена за дистрибу-
тере осигурања. Ауторка се бави новоустановљеном обавезом
саветовања заснованом на концепту адекватности, какав до сада
није постојао у Европској унији. С обзиром на то да се измењени
регулаторни оквир односи на све форме дистрибуције осигурања –
укључујући и осигураваче који директно продају осигурање – очекује
се далекосежни утицај на пружање услуга осигурања. Сама Ди-
ректива о дистрибуцији осигурања прецизно дефинише опсег дуж-
ности информисања, субјекте на које се односи, као и начин на
који треба да се изврши. Посебан аспект дужности информисања
представљају правила која се односе на саветовање. Савет треба
да буде правичан и заснован на персонализованој анализи и да сад-
ржи персонализовану препоруку потрошачу. Ауторка потенцира да
је за заштиту потрошача услуга осигурања кључно да се сви дис-
трибутери придржавају резулата теста захтева и потреба, у циљу
гарантовања транспарентности као примарног циља Директиве о
дистрибуцији осигурања. То ће омогућити да сви потрошачи услуга
осигурања уживају исти степен заштите, без обзира на различите
канале дистрибуције осигурања., 16 years after adoption of Insurance Mediation Directive, European
Commission has presented one of the most ambitious projects after
Solvency II Directive. Insurance Distribution Directive, whose implementation
is postponed until October 1 2018, brings a number of key changes
for distributers of insurance. Author is dealing with newly established
duty to advice based on the concept of suitability that has not existed
until now in the European Union. Having in mind that new regulatory framework will apply not only to insurance intermediation services but
also covers all forms of insurance distribution – including direct sales
carried out by insurers – it is expected its significantly influence on the
process of providing insurance services. Insurance Distribution Directive
very precisely defines the scope of information duties; entities to oblige
to perform these duties as well as the manner in which information duties
must be performed. The rules on advice are the special aspect of information
duties. Advice should be provided on the basis of a fair and personalized
analysis. If advice is provided, a consumer must be provided with
a personalized recommendation. Author points out that all distributers
of insurance should meet the consumer “demands and needs test” in order
to guarantee transparency as a primary goal of consumer protection
under the Insurance Distribution Directive. In that way consumers will
benefit from the same level of protection despite the differences between
the distribution channels.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Direktiva o distribuciji osiguranja i personalizovano savetovanje potrošača – sa osvrtom na koncept procene adekvatnosti, Директива о дистрибуцији осигурања и персонализовано саветовање потрошача – са освртом на концепт процене адекватности",
pages = "433-413",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2274"
}

Petrović Tomić, N.. (2018). Direktiva o distribuciji osiguranja i personalizovano savetovanje potrošača – sa osvrtom na koncept procene adekvatnosti. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 413-433.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2274

Petrović Tomić N. Direktiva o distribuciji osiguranja i personalizovano savetovanje potrošača – sa osvrtom na koncept procene adekvatnosti. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:413-433.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2274 .

Petrović Tomić, Nataša, "Direktiva o distribuciji osiguranja i personalizovano savetovanje potrošača – sa osvrtom na koncept procene adekvatnosti" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):413-433,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2274 .

TY  - CHAP
AU  - Radulović, Branko
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2273
AB  - Регулаторне реформе у Европској унији и земљама чланица-
ма током последње две деценије усмерене су ка коришћењу разли-
читих инструмената у циљу побољшања квалитета регулативе.
Овај тренд присутан је и у Републици Србији која је оквир за ана-
лизу ефеката прописа усвојила још 2004. године. Користећи неко-
лико скоро развијених методологија рад детаљно приказује кључне
догађаје у примени анализе ефеката и разматра да ли је дошло до
квалитативног помака. Рад наводи неадекватан оквир и ограниче-
ну улогу надзорног тела као кључне препреке за унапређење окви-
ра анализе ефеката. На основу резултата добијених коришћењем
ОЕЦД методологије формиран је регулаторни индикатор за Србију.
Добијени резултати указују да је Србија напредовала у примени ана-
лизе ефеката током последњих петнаест година, али да постоје
бројни и отклоњиви недостаци. Рад указује на потенцијалне
ефекте новог Закона о планском систему Републике Србије услед
бољег уређење процеса анализе ефеката и унапређења постојеће
методологије.
AB  - Regulatory reforms in European Union and member states in the
last two decades have focused on various tools that would improve ‘regulatory
quality’. This trend was also followed by Serbia where regulatory
impact assessment (RIA) was institutionalized on a formal level in 2004.
Although the practice of performing RIAs has continuously been gaining
in importance, RIA is far from reaching its full potential. Reflecting
and borrowing from several recently developed methodologies, the article
provides an in-depth review of the most important developments and
discusses whether any qualitative improvements can be observed in practice.
We argue that the lack of high quality RIA is inevitability stemming
from the shortcomings of the current Serbian framework and oversight
mechanism with limited powers. Based on the results obtained using the
OECD Regulatory Indicators Survey methodology, the article shows that,
although Serbia has come a long way in improving regulatory quality
over the past fifteen years, there is still plenty of room for improvement.
The article also shows that the new Law on Planning System will provide
significant qualitative improvement due to the standardization of RIA process
and enhanced methodologies.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina
T1  - Анализа ефеката прописа у Републици Србији – првих петнаест година
EP  - 412
SP  - 387
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273
ER  - 

@inbook{
author = "Radulović, Branko",
year = "2018",
abstract = "Регулаторне реформе у Европској унији и земљама чланица-
ма током последње две деценије усмерене су ка коришћењу разли-
читих инструмената у циљу побољшања квалитета регулативе.
Овај тренд присутан је и у Републици Србији која је оквир за ана-
лизу ефеката прописа усвојила још 2004. године. Користећи неко-
лико скоро развијених методологија рад детаљно приказује кључне
догађаје у примени анализе ефеката и разматра да ли је дошло до
квалитативног помака. Рад наводи неадекватан оквир и ограниче-
ну улогу надзорног тела као кључне препреке за унапређење окви-
ра анализе ефеката. На основу резултата добијених коришћењем
ОЕЦД методологије формиран је регулаторни индикатор за Србију.
Добијени резултати указују да је Србија напредовала у примени ана-
лизе ефеката током последњих петнаест година, али да постоје
бројни и отклоњиви недостаци. Рад указује на потенцијалне
ефекте новог Закона о планском систему Републике Србије услед
бољег уређење процеса анализе ефеката и унапређења постојеће
методологије., Regulatory reforms in European Union and member states in the
last two decades have focused on various tools that would improve ‘regulatory
quality’. This trend was also followed by Serbia where regulatory
impact assessment (RIA) was institutionalized on a formal level in 2004.
Although the practice of performing RIAs has continuously been gaining
in importance, RIA is far from reaching its full potential. Reflecting
and borrowing from several recently developed methodologies, the article
provides an in-depth review of the most important developments and
discusses whether any qualitative improvements can be observed in practice.
We argue that the lack of high quality RIA is inevitability stemming
from the shortcomings of the current Serbian framework and oversight
mechanism with limited powers. Based on the results obtained using the
OECD Regulatory Indicators Survey methodology, the article shows that,
although Serbia has come a long way in improving regulatory quality
over the past fifteen years, there is still plenty of room for improvement.
The article also shows that the new Law on Planning System will provide
significant qualitative improvement due to the standardization of RIA process
and enhanced methodologies.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina, Анализа ефеката прописа у Републици Србији – првих петнаест година",
pages = "412-387",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273"
}

Radulović, B.. (2018). Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 387-412.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273

Radulović B. Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:387-412.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273 .

Radulović, Branko, "Analiza efekta propisa u Republici Srbiji – prvih petnaest godina" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):387-412,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2273 .

TY  - CHAP
AU  - Đurđević, Marko
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2272
AB  - У овом раду аутор упоредно проучава неизвршење уговора на
основу одредаба Закона о облигационим односима и реформисаног
француског Грађанског законика. До реформе од 2016. године фран-
цуски Грађански законик је прописивао различите правне санкције за
разне видове неиспуњења обавезе из облигационих односа који извиру
из уговора. Тај принцип регулисања правних последица неизвршења
уговора усвојио је и Закон о облигационим односима. Реформа је
увела нови систем презентације санкција у француско право. Тако
је створена једна од тачака дивергенције са српским правом. На
другој страни, реформа је увела у француски Грађански законик нове
одредбе о правним последицама неизвршења уговора. Аутор се бави
анализом приговора неиспуњења и раскида уговора због неиспуњења
и проучава их упоредно са одговарајућим правилима ЗОО. На ос-
нову те анализе закључује да нове одредбе представљају тачке
конвергенције српског и француског права.
AB  - In this paper the author studies the non-performance of a contract
based on the provisions of the Obligations Act and the Reformed French
Civil Code. Until the 2016 reform, the French Civil Code prescribed different
legal sanctions for various types of defaults arising from the contract
obligations. This principle of regulating the legal consequences of
the contract non-performance was also adopted by the Obligations Act.
The reform introduced a new system of presenting sanctions to French
law. Consequently, one of the points of divergence with the Serbian law
was created. On the other hand, the reform introduced new provisions on
the legal consequences of non-performance of the contract to the French
Civil Code. The author analyses and compares the objection of non-performance
and termination of contracts in the case of non-performance
in relation to the relevant provisions of the Obligations Act. Based on
this analysis, the author concludes that the new provisions represent the
points of convergence of the Serbian and French law.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Neizvršenje ugovora – uporedno proučavanje na osnovu reformisanog francuskog Građanskog zakonika i Zakona o obligacionim odnosima
T1  - Неизвршење уговора – упоредно проучавање на основу реформисаног француског Грађанског законика и Закона о облигационим односима
EP  - 386
SP  - 369
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2272
ER  - 

@inbook{
author = "Đurđević, Marko",
year = "2018",
abstract = "У овом раду аутор упоредно проучава неизвршење уговора на
основу одредаба Закона о облигационим односима и реформисаног
француског Грађанског законика. До реформе од 2016. године фран-
цуски Грађански законик је прописивао различите правне санкције за
разне видове неиспуњења обавезе из облигационих односа који извиру
из уговора. Тај принцип регулисања правних последица неизвршења
уговора усвојио је и Закон о облигационим односима. Реформа је
увела нови систем презентације санкција у француско право. Тако
је створена једна од тачака дивергенције са српским правом. На
другој страни, реформа је увела у француски Грађански законик нове
одредбе о правним последицама неизвршења уговора. Аутор се бави
анализом приговора неиспуњења и раскида уговора због неиспуњења
и проучава их упоредно са одговарајућим правилима ЗОО. На ос-
нову те анализе закључује да нове одредбе представљају тачке
конвергенције српског и француског права., In this paper the author studies the non-performance of a contract
based on the provisions of the Obligations Act and the Reformed French
Civil Code. Until the 2016 reform, the French Civil Code prescribed different
legal sanctions for various types of defaults arising from the contract
obligations. This principle of regulating the legal consequences of
the contract non-performance was also adopted by the Obligations Act.
The reform introduced a new system of presenting sanctions to French
law. Consequently, one of the points of divergence with the Serbian law
was created. On the other hand, the reform introduced new provisions on
the legal consequences of non-performance of the contract to the French
Civil Code. The author analyses and compares the objection of non-performance
and termination of contracts in the case of non-performance
in relation to the relevant provisions of the Obligations Act. Based on
this analysis, the author concludes that the new provisions represent the
points of convergence of the Serbian and French law.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Neizvršenje ugovora – uporedno proučavanje na osnovu reformisanog francuskog Građanskog zakonika i Zakona o obligacionim odnosima, Неизвршење уговора – упоредно проучавање на основу реформисаног француског Грађанског законика и Закона о облигационим односима",
pages = "386-369",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2272"
}

Đurđević, M.. (2018). Neizvršenje ugovora – uporedno proučavanje na osnovu reformisanog francuskog Građanskog zakonika i Zakona o obligacionim odnosima. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 369-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2272

Đurđević M. Neizvršenje ugovora – uporedno proučavanje na osnovu reformisanog francuskog Građanskog zakonika i Zakona o obligacionim odnosima. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:369-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2272 .

Đurđević, Marko, "Neizvršenje ugovora – uporedno proučavanje na osnovu reformisanog francuskog Građanskog zakonika i Zakona o obligacionim odnosima" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):369-386,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2272 .

TY  - CHAP
AU  - Ilić-Popov, Gordana
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2269
AB  - Постојање значајне финансијске контроле између повезаних
правних лица ствара основ за пореску привилегију, која се огледа у
могућности групног опорезивања матичног и зависних друштава.
Да би право на пореско консолидовање могло да се оствари, морају
да се испуне законом прописани услови, које ауторка у раду детаљно
анализира, са акцентом на српски порески систем. Главна хипотеза
се заснива на томе да ли третман групе повезаних правних лица као
једног пореског обвезника има своје предности, као и какви су ефек-
ти пореског консолидовања. Анализи се, такође, подвргавају и разли-
чити ванредни догађаји у пословном животу привредних друштава
(статусне промене, ликвидација, стечај), са становишта њиховог
утицаја на губитак права на пореско консолидовање.
AB  - The existence of the significant financial control between affiliated
legal entities provides for the possibility of the establishing a consolidated
tax group. In order to achieve the tax privilege due to the group taxation
of a parent company and its subsidiaries, certain legal conditions
must be met. The author analyzes them in detail, given emphasis to the
Serbian corporate tax system. The main hypothesis is based on whether
the treatment of a group of related legal entities as the one taxpayer has
its advantages, and what are the effects of the tax consolidation. Certain
extraordinary events within the business life of the companies, such as the statutory changes, the liquidation process and bankruptcy have been also
analyzed, with regard to their impact on the termination of the right to
the tax consolidation.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Poreska konsolidacija – poreska pogodnost u srpskom sistemu poreza na dobit
T1  - Пореска консолидација – пореска погодност у српском систему пореза на добит
EP  - 355
SP  - 334
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2269
ER  - 

@inbook{
author = "Ilić-Popov, Gordana",
year = "2018",
abstract = "Постојање значајне финансијске контроле између повезаних
правних лица ствара основ за пореску привилегију, која се огледа у
могућности групног опорезивања матичног и зависних друштава.
Да би право на пореско консолидовање могло да се оствари, морају
да се испуне законом прописани услови, које ауторка у раду детаљно
анализира, са акцентом на српски порески систем. Главна хипотеза
се заснива на томе да ли третман групе повезаних правних лица као
једног пореског обвезника има своје предности, као и какви су ефек-
ти пореског консолидовања. Анализи се, такође, подвргавају и разли-
чити ванредни догађаји у пословном животу привредних друштава
(статусне промене, ликвидација, стечај), са становишта њиховог
утицаја на губитак права на пореско консолидовање., The existence of the significant financial control between affiliated
legal entities provides for the possibility of the establishing a consolidated
tax group. In order to achieve the tax privilege due to the group taxation
of a parent company and its subsidiaries, certain legal conditions
must be met. The author analyzes them in detail, given emphasis to the
Serbian corporate tax system. The main hypothesis is based on whether
the treatment of a group of related legal entities as the one taxpayer has
its advantages, and what are the effects of the tax consolidation. Certain
extraordinary events within the business life of the companies, such as the statutory changes, the liquidation process and bankruptcy have been also
analyzed, with regard to their impact on the termination of the right to
the tax consolidation.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Poreska konsolidacija – poreska pogodnost u srpskom sistemu poreza na dobit, Пореска консолидација – пореска погодност у српском систему пореза на добит",
pages = "355-334",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2269"
}

Ilić-Popov, G.. (2018). Poreska konsolidacija – poreska pogodnost u srpskom sistemu poreza na dobit. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 334-355.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2269

Ilić-Popov G. Poreska konsolidacija – poreska pogodnost u srpskom sistemu poreza na dobit. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:334-355.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2269 .

Ilić-Popov, Gordana, "Poreska konsolidacija – poreska pogodnost u srpskom sistemu poreza na dobit" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):334-355,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2269 .

TY  - CHAP
AU  - Tomić, Zoran R.
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2266
AB  - Извршење у миљеу управно-процесног права је претварање
донете правне норме у стварност, правног акта у следствена
факта – у одговарајућој процедури. А извршност је процесно стање
једног управног чина да у погледу њега поступак извршења може
отпочети, бити спроведен. Речју, правне норме и постоје да би се
поштовале а то значи преточиле у живот, делом га обликујући,
дајући му и правну ноту. Нормативност и фактицитет, акт
и његoво извршење – две су сукцесивне правне појаве. Спаја их
законитост и неопходност кохезије правног поретка. При томе,
прописи уређују и управно и судско извршења управних одлука. С
друге стране, скопчаност извршења управних одлука и извршења
судских одлука донетих у споровима о законитости поступања у
управним стварима – логична је и нужна.
Правни институт извршности управних активности, посебно
управног акта је израз правне сигурности и процесног реда. Јер,
предузимање управних активности, затим њихова правна контрола
– управна контрола правилности у управном поступку, али и
одговарајућа судска контрола у управном спору – и извршење како
управних аката, тако и оних судских, служе истоме циљу: пуном
остварењу и делотворној заштити како објективне законитости,
тако и субјективних правних ситуација грађана и правних лица.
AB  - Execution in the field of administrative procedural law is a kind of
transformation of legal norm into reality as well as of a legal act into the
fact in an appropriate procedure. Enforceability represents procedural
state of administrative act in which regard the procedure of execution can
start. In one word, legal norms exist in order to be respected i.e. to be
converted into life. Normativity and facticity, act and its execution make
two successive phenomenons. Legality and the necessity of cohesion of
legal order make them connected. Besides, regulations arrange administrative
as well as judicial execution of administrative decisions. On the
other side, interconnection of execution of administrative decisions and
execution of judicial decisions made in disputes on the legality of conduct
in administrative matters is logic and unavoidable.
Legal institute of enforceability of administrative activities,
spеcially of administrative acts, is an expression of legal certainty and
procedural order of things. Undertaking of administrative activities, its
legal control – which covers not only administrative controle of regularity
in administrative procedure, but also judicial control in administrative
dispute – and execution of administrative and juducial acts serve
the same goal: realisation and efficient protection of objective legality as
well as subjective legal situations of citizens and legal persons.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Izvršenje i izvršnost u upravno-procesnom pravu Srbije
T1  - Извршење и извршност у управно-процесном праву Србије
EP  - 333
SP  - 315
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2266
ER  - 

@inbook{
author = "Tomić, Zoran R.",
year = "2018",
abstract = "Извршење у миљеу управно-процесног права је претварање
донете правне норме у стварност, правног акта у следствена
факта – у одговарајућој процедури. А извршност је процесно стање
једног управног чина да у погледу њега поступак извршења може
отпочети, бити спроведен. Речју, правне норме и постоје да би се
поштовале а то значи преточиле у живот, делом га обликујући,
дајући му и правну ноту. Нормативност и фактицитет, акт
и његoво извршење – две су сукцесивне правне појаве. Спаја их
законитост и неопходност кохезије правног поретка. При томе,
прописи уређују и управно и судско извршења управних одлука. С
друге стране, скопчаност извршења управних одлука и извршења
судских одлука донетих у споровима о законитости поступања у
управним стварима – логична је и нужна.
Правни институт извршности управних активности, посебно
управног акта је израз правне сигурности и процесног реда. Јер,
предузимање управних активности, затим њихова правна контрола
– управна контрола правилности у управном поступку, али и
одговарајућа судска контрола у управном спору – и извршење како
управних аката, тако и оних судских, служе истоме циљу: пуном
остварењу и делотворној заштити како објективне законитости,
тако и субјективних правних ситуација грађана и правних лица., Execution in the field of administrative procedural law is a kind of
transformation of legal norm into reality as well as of a legal act into the
fact in an appropriate procedure. Enforceability represents procedural
state of administrative act in which regard the procedure of execution can
start. In one word, legal norms exist in order to be respected i.e. to be
converted into life. Normativity and facticity, act and its execution make
two successive phenomenons. Legality and the necessity of cohesion of
legal order make them connected. Besides, regulations arrange administrative
as well as judicial execution of administrative decisions. On the
other side, interconnection of execution of administrative decisions and
execution of judicial decisions made in disputes on the legality of conduct
in administrative matters is logic and unavoidable.
Legal institute of enforceability of administrative activities,
spеcially of administrative acts, is an expression of legal certainty and
procedural order of things. Undertaking of administrative activities, its
legal control – which covers not only administrative controle of regularity
in administrative procedure, but also judicial control in administrative
dispute – and execution of administrative and juducial acts serve
the same goal: realisation and efficient protection of objective legality as
well as subjective legal situations of citizens and legal persons.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Izvršenje i izvršnost u upravno-procesnom pravu Srbije, Извршење и извршност у управно-процесном праву Србије",
pages = "333-315",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2266"
}

Tomić, Z. R.. (2018). Izvršenje i izvršnost u upravno-procesnom pravu Srbije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 315-333.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2266

Tomić ZR. Izvršenje i izvršnost u upravno-procesnom pravu Srbije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:315-333.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2266 .

Tomić, Zoran R., "Izvršenje i izvršnost u upravno-procesnom pravu Srbije" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):315-333,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2266 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Vuk
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2257
AB  - Компанијскоправна регулатива статусних промена се значај-
ним делом своди на заштиту чланова учествујућих друштава, и то
у виду гарантовања бројних индивидуалних права. Према времену
када се остварују, сва права чланова у случају статусних промена се
деле на ex ante и ex post права, те се у том смислу може говорити
о претходној и накнадној заштити чланова. Претходна заштита је
интегрисана у поступак спровођења статусне промене и обухвата
разноврсне правне механизме којима се штите чланови учествујућих
друштава пре спровођења статусне промене. У основи она се своди
на информисање чланова и доношење одлуке од стране скупштине.
Накнадна заштита чланова обухвата права која се гарантују чла-
новима учествујућих друштава након спровођења статусне проме-
не. У српском праву се члановима гарантују четири права: право на
излазак из друштва, право на доплату, право на побијање скупштин-
ске одлуке и право на директну тужбу против чланова управе за на-
кнаду штете.
Регулатива статусних промена у Републици Србији је највећим
делом пратила развој права Европске уније у овој области. Овим ра-
дом аутор жели посебно да укаже на неке неусаглашености српског
права са комунитарним правом. Премда те неусаглашености нису
фундаменталне, оне ипак нарушавају кохерентност прихваћеног си-
стема статусних промена, те их у будућности треба отклонити.
AB  - Company law regulations concerning mergers and divisions predominantly
boil down to protecting the members of participating companies
via guaranteeing number of individual rights. The division of member
rights based on the time when they are being exercised is considered
central today. According to this criterion, in case of merger or division all
member rights may be divided into ex ante and ex post rights, and in that
respect, it is possible to speak of prior and subsequent protection of members.
Prior protection is integrated into the merger or division procedure,
and encompasses diverse legal mechanisms designed to protect members
of the participating companies prior to the merger or division. The ex
ante protection of members is rather diffused, but essentially encompasses
two main issues: keeping members informed and decision-making by the
general meeting. Subsequent member protection encompasses all rights
rendered to members of the participating companies after the merger or
division has been carried out. According to Serbian law, members are
guaranteed four rights: the right to exit the company, the right to additional
payment, the right to avoid the decision of the general meeting and
the right to take legal action against members of the board for damages.
European Union regulations have had the greatest impact on Serbian
solutions in this field, primarily its Third Directive on Mergers and
Sixth Directive on Divisions. With this paper the author emphasizes certain
discrepancies between Serbian and EU law. Although these discrepancies
are not fundamental, they still impair the coherency of regulation
of mergers and divisions.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Prava članova u slučaju statusnih promena sa posebnim osvrtom na neke neusaglašenosti srpskog prava sa pravom EU
T1  - Права чланова у случају статусних промена са посебним освртом на неке неусаглашености српског права са правом ЕУ
EP  - 60
SP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2257
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Vuk",
year = "2018",
abstract = "Компанијскоправна регулатива статусних промена се значај-
ним делом своди на заштиту чланова учествујућих друштава, и то
у виду гарантовања бројних индивидуалних права. Према времену
када се остварују, сва права чланова у случају статусних промена се
деле на ex ante и ex post права, те се у том смислу може говорити
о претходној и накнадној заштити чланова. Претходна заштита је
интегрисана у поступак спровођења статусне промене и обухвата
разноврсне правне механизме којима се штите чланови учествујућих
друштава пре спровођења статусне промене. У основи она се своди
на информисање чланова и доношење одлуке од стране скупштине.
Накнадна заштита чланова обухвата права која се гарантују чла-
новима учествујућих друштава након спровођења статусне проме-
не. У српском праву се члановима гарантују четири права: право на
излазак из друштва, право на доплату, право на побијање скупштин-
ске одлуке и право на директну тужбу против чланова управе за на-
кнаду штете.
Регулатива статусних промена у Републици Србији је највећим
делом пратила развој права Европске уније у овој области. Овим ра-
дом аутор жели посебно да укаже на неке неусаглашености српског
права са комунитарним правом. Премда те неусаглашености нису
фундаменталне, оне ипак нарушавају кохерентност прихваћеног си-
стема статусних промена, те их у будућности треба отклонити., Company law regulations concerning mergers and divisions predominantly
boil down to protecting the members of participating companies
via guaranteeing number of individual rights. The division of member
rights based on the time when they are being exercised is considered
central today. According to this criterion, in case of merger or division all
member rights may be divided into ex ante and ex post rights, and in that
respect, it is possible to speak of prior and subsequent protection of members.
Prior protection is integrated into the merger or division procedure,
and encompasses diverse legal mechanisms designed to protect members
of the participating companies prior to the merger or division. The ex
ante protection of members is rather diffused, but essentially encompasses
two main issues: keeping members informed and decision-making by the
general meeting. Subsequent member protection encompasses all rights
rendered to members of the participating companies after the merger or
division has been carried out. According to Serbian law, members are
guaranteed four rights: the right to exit the company, the right to additional
payment, the right to avoid the decision of the general meeting and
the right to take legal action against members of the board for damages.
European Union regulations have had the greatest impact on Serbian
solutions in this field, primarily its Third Directive on Mergers and
Sixth Directive on Divisions. With this paper the author emphasizes certain
discrepancies between Serbian and EU law. Although these discrepancies
are not fundamental, they still impair the coherency of regulation
of mergers and divisions.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Prava članova u slučaju statusnih promena sa posebnim osvrtom na neke neusaglašenosti srpskog prava sa pravom EU, Права чланова у случају статусних промена са посебним освртом на неке неусаглашености српског права са правом ЕУ",
pages = "60-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2257"
}

Radović, V.. (2018). Prava članova u slučaju statusnih promena sa posebnim osvrtom na neke neusaglašenosti srpskog prava sa pravom EU. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 27-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2257

Radović V. Prava članova u slučaju statusnih promena sa posebnim osvrtom na neke neusaglašenosti srpskog prava sa pravom EU. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:27-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2257 .

Radović, Vuk, "Prava članova u slučaju statusnih promena sa posebnim osvrtom na neke neusaglašenosti srpskog prava sa pravom EU" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):27-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2257 .

TY  - CHAP
AU  - Vujičić, Novak
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2267
AB  - Током процеса приступања Европској унији (ЕУ) Република
Србија (РС) би требало да усвоји и спроведе правне тековине ЕУ у
области заштите права интелектуалне својине генерално, па тако
и у области колективног остваривања ауторског права и сродних
права (КОП). У складу са тим, предмет рада је анализа три питања
– решења из области КОП у РС и њихове усклађености са правом
ЕУ и то: 1) монопола организација за КОП у областима њихових
специјализација гарантованог Законом о ауторском и сродним пра-
вима (ЗАСП); 2) правила ЗАСП о обавези носилаца права да уступе
организацијама за КОП овлашћења за сва своја ауторска дела, одно-
сно предмете сродних права у оквиру специјализације организација и
3) ослобођења занатских радњи од обавезе плаћања накнаде за јавно
саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма (посебно
узимајући у обзир измене предметног ограничења ауторског права
и сродних права прописане у Нацрту Закона о изменама и допунама
ЗАСП из 2016. године). Анализа показује да посматрана три решења
у праву РС нису усклађена са правом ЕУ, те указује на потенцијалне
правце њихове даље промене/развоја.
AB  - In the course of accession to the European Union (EU), the Republic
of Serbia (RS) should adopt and enforce the EU acquis in the field
of intellectual property protection in general, as well as in the field of
collective management of copyright and related rights (CMR). Having
that in mind, this paper analyses three issues – rules in the field of the
CMR in the RS and the level of their harmonization with EU law. The
following issues are analysed: 1) the monopoly of the organizations for
CMR in the areas of their specialization granted by the Law on Copyright
and Related Rights (LCRR); 2) the rule, envisaged in the LCRR, on the
obligation of right holders to delegate to the organisations for CMR therights within the specialization of organizations; and 3) the relief of craft
businesses from the obligation to pay a remuneration for publicly communicating
musical works, interpretations and phonograms (especially
taking into account the amendments of this limitation of copyright and
related rights foreseen by the Draft Law on Amendments and Addenda
to the LCRR of 2016). The analysis shows that the three examined issues
are not in line with EU law, and indicates the potential directions of their
further change/development.
management of right for all their copyrighted works or subjects of related
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Usklađivanje pravila o kolektivnom ostvarivanju autorskog prava i srodnih prava u Republici Srbiji sa pravom Evropske unije: bar tri sporne tačke
T1  - Усклађивање правила о колективном остваривању ауторског права и сродних права у Републици Србији са правом Европске уније: бар три спорне тачке
EP  - 311
SP  - 286
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2267
ER  - 

@inbook{
author = "Vujičić, Novak",
year = "2018",
abstract = "Током процеса приступања Европској унији (ЕУ) Република
Србија (РС) би требало да усвоји и спроведе правне тековине ЕУ у
области заштите права интелектуалне својине генерално, па тако
и у области колективног остваривања ауторског права и сродних
права (КОП). У складу са тим, предмет рада је анализа три питања
– решења из области КОП у РС и њихове усклађености са правом
ЕУ и то: 1) монопола организација за КОП у областима њихових
специјализација гарантованог Законом о ауторском и сродним пра-
вима (ЗАСП); 2) правила ЗАСП о обавези носилаца права да уступе
организацијама за КОП овлашћења за сва своја ауторска дела, одно-
сно предмете сродних права у оквиру специјализације организација и
3) ослобођења занатских радњи од обавезе плаћања накнаде за јавно
саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма (посебно
узимајући у обзир измене предметног ограничења ауторског права
и сродних права прописане у Нацрту Закона о изменама и допунама
ЗАСП из 2016. године). Анализа показује да посматрана три решења
у праву РС нису усклађена са правом ЕУ, те указује на потенцијалне
правце њихове даље промене/развоја., In the course of accession to the European Union (EU), the Republic
of Serbia (RS) should adopt and enforce the EU acquis in the field
of intellectual property protection in general, as well as in the field of
collective management of copyright and related rights (CMR). Having
that in mind, this paper analyses three issues – rules in the field of the
CMR in the RS and the level of their harmonization with EU law. The
following issues are analysed: 1) the monopoly of the organizations for
CMR in the areas of their specialization granted by the Law on Copyright
and Related Rights (LCRR); 2) the rule, envisaged in the LCRR, on the
obligation of right holders to delegate to the organisations for CMR therights within the specialization of organizations; and 3) the relief of craft
businesses from the obligation to pay a remuneration for publicly communicating
musical works, interpretations and phonograms (especially
taking into account the amendments of this limitation of copyright and
related rights foreseen by the Draft Law on Amendments and Addenda
to the LCRR of 2016). The analysis shows that the three examined issues
are not in line with EU law, and indicates the potential directions of their
further change/development.
management of right for all their copyrighted works or subjects of related",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Usklađivanje pravila o kolektivnom ostvarivanju autorskog prava i srodnih prava u Republici Srbiji sa pravom Evropske unije: bar tri sporne tačke, Усклађивање правила о колективном остваривању ауторског права и сродних права у Републици Србији са правом Европске уније: бар три спорне тачке",
pages = "311-286",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2267"
}

Vujičić, N.. (2018). Usklađivanje pravila o kolektivnom ostvarivanju autorskog prava i srodnih prava u Republici Srbiji sa pravom Evropske unije: bar tri sporne tačke. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 286-311.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2267

Vujičić N. Usklađivanje pravila o kolektivnom ostvarivanju autorskog prava i srodnih prava u Republici Srbiji sa pravom Evropske unije: bar tri sporne tačke. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:286-311.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2267 .

Vujičić, Novak, "Usklađivanje pravila o kolektivnom ostvarivanju autorskog prava i srodnih prava u Republici Srbiji sa pravom Evropske unije: bar tri sporne tačke" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):286-311,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2267 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanović, Aleksandra
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2256
AB  - Рад се бави концептуалним оквиром за истраживање понаша-
ња савремених предузећа/корпорација (њихове циљне функције и кор-
поративног управљања) у контексту повезивања са политичком моћи
предузећа. Економска теорија политичку моћ фирме/корпорације
нужно интегрише у концептуални оквир за истраживање економских
и политичких ризика које глобализоване корпорације потенцијално
носе. Неблагонаклоност према модерним корпорацијама извире из ан-
тилибералних позиција без увиђања важних позитивних ефеката које
корпорација као форма привредног друштва има. Економска анализа
политичке моћи предузећа/корпорације указује на могуће негативне
економске и социјалне ефекте деловања корпорације што не може
бити изговор за антилиберални поредак искључивања тржишта.
Искључивање тржишта само јача политичку спрегу државе/поли-
тичара и компанијских менаџера/директора и олакшава овладавање
државом. Глобализацијски процеси снажења корпоративне моћи
траже одговор на питање како економски моћне корпорације одвра-
тити од утицаја на политику којим себи обезбеђују конкурентску
предност, тржишну моћ и профите. Рад реактуелизује неке кон-
цепте (нео)институционалне економске теорије и теорије јавног
избора важне за објашњење понашања корпорације у контексту по-
литичке моћи предузећа. У истом контексту је и питање утицаја
политичке моћи корпорације на обликовање њене циљне функције.
Циљна функција се модификује зато што политичка моћ фирме
укључује жељу корпорације за стицањем позиције којом ће изван
тржишта увећати своје профите и друге елементе свог богатства
и благостања. Поново се покреће питање да ли се максимизира профит, богатство или благостање власника/акционара, односно како
ће се исказати менаџерска дискреција и како ће се организовати
корпоративно управљање и са којим циљем. Рад, такође, разматра
и питања корпоративног управљања с обзиром на политичку моћ
предузећa.
AB  - The paper deals with the conceptual framework for analysis of the
aim function and corporate governance behaviour of contemporary firm/
corporation in relation to the corporate political power. Political power
of the corporation is necessarily integrated into the conceptual economic framework for investigating the economic and political risk that potentially
characterizes the behaviour of the corporation. Dislike for modern
corporations comes from anti-liberal attitudes that don’t take into consideration
important positive effects that characterize corporation as a form
of business organization. Economic analysis of corporate political power
points to the potential negative economic and social effects of corporate
behaviour. These negative effects could not serve as a pretext for antiliberal
market suspension because suspension of market just reaffirms the
political coupling between the politicians and corporate managers and
alleviates the state capture.
Strengthening of the corporate power in the globalization processes
demands a solution how to divert powerful corporations from getting
competitive advantages, market power and profits by pressure imposed
on legislators and regulators. The paper revives a number of concepts
of the (neo)institutional economic theory and the public choice theory
with explanatory significance for the behaviour of the corporation in the
context of its political power. The aim function of the firm is analysed in
the same context. The aim function is to be modified because corporate
political power includes the corporate aim to enlarge profits and other
components of its wealth and welfare irrespective of the market. The paper
also deals with the issues of whether profit or shareholder wealth
or shareholder welfare is maximized, how managerial discretion will be
demonstrated and corporate governance organized. Corporate governance
is taken into account in regard to political power of the firm.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније - 2018
T1  - Ekonomska teorija i politička moć korporacije
T1  - Економска теорија и политичка моћ корпорације
EP  - 26
SP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2256
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanović, Aleksandra",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави концептуалним оквиром за истраживање понаша-
ња савремених предузећа/корпорација (њихове циљне функције и кор-
поративног управљања) у контексту повезивања са политичком моћи
предузећа. Економска теорија политичку моћ фирме/корпорације
нужно интегрише у концептуални оквир за истраживање економских
и политичких ризика које глобализоване корпорације потенцијално
носе. Неблагонаклоност према модерним корпорацијама извире из ан-
тилибералних позиција без увиђања важних позитивних ефеката које
корпорација као форма привредног друштва има. Економска анализа
политичке моћи предузећа/корпорације указује на могуће негативне
економске и социјалне ефекте деловања корпорације што не може
бити изговор за антилиберални поредак искључивања тржишта.
Искључивање тржишта само јача политичку спрегу државе/поли-
тичара и компанијских менаџера/директора и олакшава овладавање
државом. Глобализацијски процеси снажења корпоративне моћи
траже одговор на питање како економски моћне корпорације одвра-
тити од утицаја на политику којим себи обезбеђују конкурентску
предност, тржишну моћ и профите. Рад реактуелизује неке кон-
цепте (нео)институционалне економске теорије и теорије јавног
избора важне за објашњење понашања корпорације у контексту по-
литичке моћи предузећа. У истом контексту је и питање утицаја
политичке моћи корпорације на обликовање њене циљне функције.
Циљна функција се модификује зато што политичка моћ фирме
укључује жељу корпорације за стицањем позиције којом ће изван
тржишта увећати своје профите и друге елементе свог богатства
и благостања. Поново се покреће питање да ли се максимизира профит, богатство или благостање власника/акционара, односно како
ће се исказати менаџерска дискреција и како ће се организовати
корпоративно управљање и са којим циљем. Рад, такође, разматра
и питања корпоративног управљања с обзиром на политичку моћ
предузећa., The paper deals with the conceptual framework for analysis of the
aim function and corporate governance behaviour of contemporary firm/
corporation in relation to the corporate political power. Political power
of the corporation is necessarily integrated into the conceptual economic framework for investigating the economic and political risk that potentially
characterizes the behaviour of the corporation. Dislike for modern
corporations comes from anti-liberal attitudes that don’t take into consideration
important positive effects that characterize corporation as a form
of business organization. Economic analysis of corporate political power
points to the potential negative economic and social effects of corporate
behaviour. These negative effects could not serve as a pretext for antiliberal
market suspension because suspension of market just reaffirms the
political coupling between the politicians and corporate managers and
alleviates the state capture.
Strengthening of the corporate power in the globalization processes
demands a solution how to divert powerful corporations from getting
competitive advantages, market power and profits by pressure imposed
on legislators and regulators. The paper revives a number of concepts
of the (neo)institutional economic theory and the public choice theory
with explanatory significance for the behaviour of the corporation in the
context of its political power. The aim function of the firm is analysed in
the same context. The aim function is to be modified because corporate
political power includes the corporate aim to enlarge profits and other
components of its wealth and welfare irrespective of the market. The paper
also deals with the issues of whether profit or shareholder wealth
or shareholder welfare is maximized, how managerial discretion will be
demonstrated and corporate governance organized. Corporate governance
is taken into account in regard to political power of the firm.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније - 2018",
booktitle = "Ekonomska teorija i politička moć korporacije, Економска теорија и политичка моћ корпорације",
pages = "26-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2256"
}

Jovanović, A.. (2018). Ekonomska teorija i politička moć korporacije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније - 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 11-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2256

Jovanović A. Ekonomska teorija i politička moć korporacije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније - 2018. 2018;:11-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2256 .

Jovanović, Aleksandra, "Ekonomska teorija i politička moć korporacije" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније - 2018 (2018):11-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2256 .

TY  - CHAP
AU  - Popović, Dušan V.
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2265
AB  - Пошто дигитализација примерака ауторских дела подразу-
мева вршење радње умножавања дела, јасно је да је за њено
предузимање потребна сагласност носилаца ауторског права,
будући да је овлашћење на умножавање дела једно од њихових
искључивих имовинскоправних овлашћења. Дигитализација се, по
правилу, предузима како би се дигитализовани примерак дела учинио
доступним јавности путем интернета, чиме се, поред овлашћења на
умножавање, врши и овлашћење на интерактивно чињење доступ-
ним примерака ауторских дела. У раду се процес дигитализације са-
гледава из угла заинтересованог корисника који ове радње предузи-
ма без сагласности носиоца ауторског или сродног права, најчешће
због тога што је носилац права непознат или недоступан. Најпре
се анализирају ограничења ауторског права у позитивном праву
Србије релевантна за поступак дигитализације, да би потом биле
анализиране одредбе Директиве ЕУ о „делима сирочади“, са којом
домаћи Закон о ауторском праву и сродним правима још увек није
усклађен. У наставку рада разматрају се одредбе Предлога дирек-
тиве ЕУ о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту.
С тим у вези, анализира се ограничење права у сврху претраживања
текста и података („рударење текста“), ограничење права у
сврху дигитализације дела од стране институција које се старају
о културној баштини, као и правни режим дигитализације тзв.
дела која нису у промету. У закључку се пружају одређене смерни-
це домаћем законодавцу, како би се домаћи ауторскоправни оквир у
потпуности ускладио са правом Европске уније.
AB  - The process of digitisation of copyrighted works and subject-matter
of related rights implies the act of reproduction, which may be undertaken
only with the consent of the copyright holder. As a rule, digitisation is
carried out in order to make the digitised copies of the work available online, which corresponds to the exercise of the right of communication to
the public, another exclusive right of the copyright holder. In the present
paper, the process of digitisation is being analysed from the perspective
of a party interested in digitising copyrighted works without the consent
of the copyright holder, usually because the latter is not known or cannot
be located. The paper begins with the analysis of the copyright exceptions
and limitations laid down by the Serbian Copyright Act. In the following
chapter, the author analyses the EU Directive on orphan works, and
emphasizes that the Serbian Copyright Act has not yet been harmonised
with the provisions of the said Directive. The subsequent chapter deals
with the Proposal for a Directive on copyright in the digital single market,
and especially with the use of out-of-commerce works, the copyright
exceptions and limitations related to text and data mining, as well as the
exceptions and limitations related to the preservation of cultural heritage.
In the final chapter, the author formulates several guidelines to the Serbian
legislator aiming at achieving the full harmonization of the Serbian
Copyright Act with EU law.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Pravni režim digitalizacije primeraka autorskih dela u pravu Srbije i pravu Evropske unije
T1  - Правни режим дигитализације примерака ауторских дела у праву Србије и праву Европске уније
EP  - 260
SP  - 243
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2265
ER  - 

@inbook{
author = "Popović, Dušan V.",
year = "2018",
abstract = "Пошто дигитализација примерака ауторских дела подразу-
мева вршење радње умножавања дела, јасно је да је за њено
предузимање потребна сагласност носилаца ауторског права,
будући да је овлашћење на умножавање дела једно од њихових
искључивих имовинскоправних овлашћења. Дигитализација се, по
правилу, предузима како би се дигитализовани примерак дела учинио
доступним јавности путем интернета, чиме се, поред овлашћења на
умножавање, врши и овлашћење на интерактивно чињење доступ-
ним примерака ауторских дела. У раду се процес дигитализације са-
гледава из угла заинтересованог корисника који ове радње предузи-
ма без сагласности носиоца ауторског или сродног права, најчешће
због тога што је носилац права непознат или недоступан. Најпре
се анализирају ограничења ауторског права у позитивном праву
Србије релевантна за поступак дигитализације, да би потом биле
анализиране одредбе Директиве ЕУ о „делима сирочади“, са којом
домаћи Закон о ауторском праву и сродним правима још увек није
усклађен. У наставку рада разматрају се одредбе Предлога дирек-
тиве ЕУ о ауторском праву на јединственом дигиталном тржишту.
С тим у вези, анализира се ограничење права у сврху претраживања
текста и података („рударење текста“), ограничење права у
сврху дигитализације дела од стране институција које се старају
о културној баштини, као и правни режим дигитализације тзв.
дела која нису у промету. У закључку се пружају одређене смерни-
це домаћем законодавцу, како би се домаћи ауторскоправни оквир у
потпуности ускладио са правом Европске уније., The process of digitisation of copyrighted works and subject-matter
of related rights implies the act of reproduction, which may be undertaken
only with the consent of the copyright holder. As a rule, digitisation is
carried out in order to make the digitised copies of the work available online, which corresponds to the exercise of the right of communication to
the public, another exclusive right of the copyright holder. In the present
paper, the process of digitisation is being analysed from the perspective
of a party interested in digitising copyrighted works without the consent
of the copyright holder, usually because the latter is not known or cannot
be located. The paper begins with the analysis of the copyright exceptions
and limitations laid down by the Serbian Copyright Act. In the following
chapter, the author analyses the EU Directive on orphan works, and
emphasizes that the Serbian Copyright Act has not yet been harmonised
with the provisions of the said Directive. The subsequent chapter deals
with the Proposal for a Directive on copyright in the digital single market,
and especially with the use of out-of-commerce works, the copyright
exceptions and limitations related to text and data mining, as well as the
exceptions and limitations related to the preservation of cultural heritage.
In the final chapter, the author formulates several guidelines to the Serbian
legislator aiming at achieving the full harmonization of the Serbian
Copyright Act with EU law.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Pravni režim digitalizacije primeraka autorskih dela u pravu Srbije i pravu Evropske unije, Правни режим дигитализације примерака ауторских дела у праву Србије и праву Европске уније",
pages = "260-243",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2265"
}

Popović, D. V.. (2018). Pravni režim digitalizacije primeraka autorskih dela u pravu Srbije i pravu Evropske unije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 243-260.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2265

Popović DV. Pravni režim digitalizacije primeraka autorskih dela u pravu Srbije i pravu Evropske unije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:243-260.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2265 .

Popović, Dušan V., "Pravni režim digitalizacije primeraka autorskih dela u pravu Srbije i pravu Evropske unije" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):243-260,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2265 .

TY  - CHAP
AU  - Jevremović Petrović, Tatjana
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2250
AB  - Суд ЕУ је недавно донео још једну одлуку која се односи на
право на настањивање привредних друштава. У случају Полбуд
најважније правно питање односило се на могућност промене реги-
строваног али не и стварног седишта друштва уз очување правног
идентитета у другу земљу чланицу ЕУ. То је још једном била прили-
ка да Суд расправи да ли такав поступак – који као најважнију по-
следицу подразумева промену меродавног права, може да се подведе
под право на настањивање, и да ли и у којој мери може да се огра-
ничи. Такође, прекогранична промена правне форме или тзв. преко-
гранична конверзија је отворила питање изигравања закона и адек-
ватне заштите интереса појединих лица у случају спровођења тог
поступка. То је био повод да аутор у овом раду представи основне
закључке Суда и укаже на последице које доношење такве пресу-
де има на разумевање садржаја и домашаја права на настањивање.
Такође су размотрени даљи кораци који се очекују на нивоу ЕУ након
доношења ове одлуке и нарочито су усмерени на будућу законодавну
активност у овој области.
AB  - European Court of Justice once again had an opportunity to discuss
and further clarify the scope and content of the right of establishment
in Polbud case. The main legal dispute considered the right to change
registered seat and applicable law of the company without any change of
its real seat. After deciding that cross-border conversion is covered by the
right of establishment, decision in Polbud case provoked varied reactions
in legal literature.
This paper presents the most important conclusions of the decision
in the Polbud case, in order to show possible consequences of its
adoption. Focus is on possible circumvention of laws and necessity of
adequate protection of minority shareholders, creditors and employees.
The author argues that further legislative action within EU law would be
most welcome in order to provide legal certainty and ensure protection of
as many interests as possible.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Prekogranična promena registrovanog sedišta društva uz promenu merodavnog prava: slučaj Polbud
T1  - Прекогранична промена регистрованог седишта друштва уз промену меродавног права: случај Полбуд
EP  - 85
SP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2250
ER  - 

@inbook{
author = "Jevremović Petrović, Tatjana",
year = "2018",
abstract = "Суд ЕУ је недавно донео још једну одлуку која се односи на
право на настањивање привредних друштава. У случају Полбуд
најважније правно питање односило се на могућност промене реги-
строваног али не и стварног седишта друштва уз очување правног
идентитета у другу земљу чланицу ЕУ. То је још једном била прили-
ка да Суд расправи да ли такав поступак – који као најважнију по-
следицу подразумева промену меродавног права, може да се подведе
под право на настањивање, и да ли и у којој мери може да се огра-
ничи. Такође, прекогранична промена правне форме или тзв. преко-
гранична конверзија је отворила питање изигравања закона и адек-
ватне заштите интереса појединих лица у случају спровођења тог
поступка. То је био повод да аутор у овом раду представи основне
закључке Суда и укаже на последице које доношење такве пресу-
де има на разумевање садржаја и домашаја права на настањивање.
Такође су размотрени даљи кораци који се очекују на нивоу ЕУ након
доношења ове одлуке и нарочито су усмерени на будућу законодавну
активност у овој области., European Court of Justice once again had an opportunity to discuss
and further clarify the scope and content of the right of establishment
in Polbud case. The main legal dispute considered the right to change
registered seat and applicable law of the company without any change of
its real seat. After deciding that cross-border conversion is covered by the
right of establishment, decision in Polbud case provoked varied reactions
in legal literature.
This paper presents the most important conclusions of the decision
in the Polbud case, in order to show possible consequences of its
adoption. Focus is on possible circumvention of laws and necessity of
adequate protection of minority shareholders, creditors and employees.
The author argues that further legislative action within EU law would be
most welcome in order to provide legal certainty and ensure protection of
as many interests as possible.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Prekogranična promena registrovanog sedišta društva uz promenu merodavnog prava: slučaj Polbud, Прекогранична промена регистрованог седишта друштва уз промену меродавног права: случај Полбуд",
pages = "85-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2250"
}

Jevremović Petrović, T.. (2018). Prekogranična promena registrovanog sedišta društva uz promenu merodavnog prava: slučaj Polbud. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 61-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2250

Jevremović Petrović T. Prekogranična promena registrovanog sedišta društva uz promenu merodavnog prava: slučaj Polbud. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:61-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2250 .

Jevremović Petrović, Tatjana, "Prekogranična promena registrovanog sedišta društva uz promenu merodavnog prava: slučaj Polbud" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):61-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2250 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Jovanović, Marko
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2264
AB  - У овом раду аутори приказују правни режим санитарних и
фитосанитарних мера у међународној трговини, и то пре свега из
перспективе права Светске трговинске организације, будући да су
регионални и национални прописи у овој области изведени из Спо-
разума о санитарним и фитосанитарним мерама, или се на њега
експлицитно позивају. Нарочита пажња је посвећена општим прин-
ципима правног уређења санитарних и фитосанитарних мера, као и
основним обавезама у погледу ове врсте мера: процени и управљању
ризицима, изједначавању прописа, прилагођавању регионалним ус-
ловима, усклађености поступака контроле, инспекције и издавања
дозвола, транспарентности и техничкој помоћи. За крај, уместо
закључка, аутори преносе тзв. „десет заповести“ за исправну при-
мену прописа о санитарним и фитосанитарним мерама, а које могу
да буду од изузетног практичног значаја и за Републику Србију, у
контексту њених напора ка придруживању Светској трговинској
организацији и Европској унији и хармонизацији њених пропи-
са о спољнотрговинском пословању са правним тековинама ових
организација.
AB  - The paper focuses on the legal treatment of sanitary and phytosanitary
measures in international trade, from the perspective of the rules
adopted within the World Trade Organization. The WTO law is taken as
a point of reference since regional and national rules on sanitary and
phytosanitary measures derive from or explicitly point to the WTO rules.
A special attention is given to the basic principles that govern the legal
treatment of the aforementioned measures, as well as to the basic obligations
related to them: risk assessment and risk management, equivalence,
adaptation to regional conditions, control, inspection and approval procedures,
transparency and technical assistance. In the end, instead of a
conclusion, the authors present to so-called “Ten Commandments of the
SPS Agreement”, a set of instructions for proper application of the SPS
Agreement which may prove to be useful to the Republic of Serbia as
well, especially in light of its efforts to join the World Trade Organization
and the European Union and harmonize its law with the acquis of those
organizations.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Pravni režim sanitarnih i fitosanitarnih mera u međunarodnoj trgovini
T1  - Правни режим санитарних и фитосанитарних мера у међународној трговини
EP  - 285
SP  - 261
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2264
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Milena and Jovanović, Marko",
year = "2018",
abstract = "У овом раду аутори приказују правни режим санитарних и
фитосанитарних мера у међународној трговини, и то пре свега из
перспективе права Светске трговинске организације, будући да су
регионални и национални прописи у овој области изведени из Спо-
разума о санитарним и фитосанитарним мерама, или се на њега
експлицитно позивају. Нарочита пажња је посвећена општим прин-
ципима правног уређења санитарних и фитосанитарних мера, као и
основним обавезама у погледу ове врсте мера: процени и управљању
ризицима, изједначавању прописа, прилагођавању регионалним ус-
ловима, усклађености поступака контроле, инспекције и издавања
дозвола, транспарентности и техничкој помоћи. За крај, уместо
закључка, аутори преносе тзв. „десет заповести“ за исправну при-
мену прописа о санитарним и фитосанитарним мерама, а које могу
да буду од изузетног практичног значаја и за Републику Србију, у
контексту њених напора ка придруживању Светској трговинској
организацији и Европској унији и хармонизацији њених пропи-
са о спољнотрговинском пословању са правним тековинама ових
организација., The paper focuses on the legal treatment of sanitary and phytosanitary
measures in international trade, from the perspective of the rules
adopted within the World Trade Organization. The WTO law is taken as
a point of reference since regional and national rules on sanitary and
phytosanitary measures derive from or explicitly point to the WTO rules.
A special attention is given to the basic principles that govern the legal
treatment of the aforementioned measures, as well as to the basic obligations
related to them: risk assessment and risk management, equivalence,
adaptation to regional conditions, control, inspection and approval procedures,
transparency and technical assistance. In the end, instead of a
conclusion, the authors present to so-called “Ten Commandments of the
SPS Agreement”, a set of instructions for proper application of the SPS
Agreement which may prove to be useful to the Republic of Serbia as
well, especially in light of its efforts to join the World Trade Organization
and the European Union and harmonize its law with the acquis of those
organizations.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Pravni režim sanitarnih i fitosanitarnih mera u međunarodnoj trgovini, Правни режим санитарних и фитосанитарних мера у међународној трговини",
pages = "285-261",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2264"
}

Đorđević, M.,& Jovanović, M.. (2018). Pravni režim sanitarnih i fitosanitarnih mera u međunarodnoj trgovini. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 261-285.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2264

Đorđević M, Jovanović M. Pravni režim sanitarnih i fitosanitarnih mera u međunarodnoj trgovini. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:261-285.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2264 .

Đorđević, Milena, Jovanović, Marko, "Pravni režim sanitarnih i fitosanitarnih mera u međunarodnoj trgovini" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):261-285,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2264 .

TY  - CHAP
AU  - Mišković, Maša
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2263
AB  - У овом раду аутор разматра право корисника кредита, одно-
сно корисника финансијских услуга на превремену отплату креди-
та. Анализирају се норме Закона о облигационим односима, с об-
зиром на то да је уговор о кредиту био регулисан једино тим за-
коном све до доношења Закона о заштити корисника финансијских
услуга (ЗЗКФУ), када је Закон о облигационим односима постао lex
generalis за ту материју. Детаљно се анализирају одредбе ЗЗКФУ,
које регулишу превремену отплату кредита и посебно, право банке
на накнаду за превремену отплату кредита – под којим условима, уз
која ограничења и у којој висини банка има право на такву накнаду.
Одредбе ЗЗКФУ се пореде са одредбама Директиве ЕУ о уговорима
о потрошачким кредитима из 2008. године, како би се увидело до
које мере су одредбе Директиве ЕУ имплементиране у српско право.
Указује се на основне неусклађености ЗЗКФУ у односу на Директиву
ЕУ, које би требало отклонити, имајући у виду да немају никакво
оправдање, осим заштите интереса банака на штету оправданих
интереса корисника финансијских услуга. У раду се наводе и ос-
новна решења Директиве 2014/17/ЕУ о потрошачком стамбеном
кредитирању. Поводом одређених питања која су се појавила у
пракси као спорна, аутор наводи одговоре Народне банке Србије, и
скреће пажњу на њихове недостатке или предлаже одређени начин
њиховог тумачења.
AB  - In this paper, the author analyzes the right of the borrower, i.e.
the user of financial services to early repayment of credit. The provisions
of the Law on Obligations are analyzed, since the credit agreement was
regulated only by that Law until the adoption of the Law on Protection
of Financial Services Users (the LPFSU), when the Law on Obligations
became the lex generalis in this area. The provisions of the Law on Protection
of Financial Services Users, regulating the early repayment of
credits, and in particular, the right of bank to compensation for early
repayment of credit, are analyzed in detail – under what conditions, with
which limits and in what amount the bank is entitled to such compensation.
The provisions of the LPFSU are compared with the provisions of
the Directive 2008/48/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2008 on credit agreements for consumers in order to see to
what extent the provisions of this Directive are implemented in Serbian
law. The author points out the main inconsistencies of the Serbian law
in regard to the Directive that should be removed, bearing in mind that
those inconsistences have no justification, except for the protection of
banks’ interests contrary to the justified interests of financial services users.
The paper also presents the main ideas of the Directive 2014/17/EU
of the European Parliament and of the Council of 4 February 2014 on
credit agreements for consumers relating to residential immovable property.
Regarding certain issues that have appeared in business practice as
controversial, the author quotes the answers of the National Bank of Serbia,
but draws attention to the drawbacks of these responses or suggests
a certain way of their interpretation.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Prevremena otplata kredita
T1  - Превремена отплата кредита
EP  - 239
SP  - 219
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2263
ER  - 

@inbook{
author = "Mišković, Maša",
year = "2018",
abstract = "У овом раду аутор разматра право корисника кредита, одно-
сно корисника финансијских услуга на превремену отплату креди-
та. Анализирају се норме Закона о облигационим односима, с об-
зиром на то да је уговор о кредиту био регулисан једино тим за-
коном све до доношења Закона о заштити корисника финансијских
услуга (ЗЗКФУ), када је Закон о облигационим односима постао lex
generalis за ту материју. Детаљно се анализирају одредбе ЗЗКФУ,
које регулишу превремену отплату кредита и посебно, право банке
на накнаду за превремену отплату кредита – под којим условима, уз
која ограничења и у којој висини банка има право на такву накнаду.
Одредбе ЗЗКФУ се пореде са одредбама Директиве ЕУ о уговорима
о потрошачким кредитима из 2008. године, како би се увидело до
које мере су одредбе Директиве ЕУ имплементиране у српско право.
Указује се на основне неусклађености ЗЗКФУ у односу на Директиву
ЕУ, које би требало отклонити, имајући у виду да немају никакво
оправдање, осим заштите интереса банака на штету оправданих
интереса корисника финансијских услуга. У раду се наводе и ос-
новна решења Директиве 2014/17/ЕУ о потрошачком стамбеном
кредитирању. Поводом одређених питања која су се појавила у
пракси као спорна, аутор наводи одговоре Народне банке Србије, и
скреће пажњу на њихове недостатке или предлаже одређени начин
њиховог тумачења., In this paper, the author analyzes the right of the borrower, i.e.
the user of financial services to early repayment of credit. The provisions
of the Law on Obligations are analyzed, since the credit agreement was
regulated only by that Law until the adoption of the Law on Protection
of Financial Services Users (the LPFSU), when the Law on Obligations
became the lex generalis in this area. The provisions of the Law on Protection
of Financial Services Users, regulating the early repayment of
credits, and in particular, the right of bank to compensation for early
repayment of credit, are analyzed in detail – under what conditions, with
which limits and in what amount the bank is entitled to such compensation.
The provisions of the LPFSU are compared with the provisions of
the Directive 2008/48/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2008 on credit agreements for consumers in order to see to
what extent the provisions of this Directive are implemented in Serbian
law. The author points out the main inconsistencies of the Serbian law
in regard to the Directive that should be removed, bearing in mind that
those inconsistences have no justification, except for the protection of
banks’ interests contrary to the justified interests of financial services users.
The paper also presents the main ideas of the Directive 2014/17/EU
of the European Parliament and of the Council of 4 February 2014 on
credit agreements for consumers relating to residential immovable property.
Regarding certain issues that have appeared in business practice as
controversial, the author quotes the answers of the National Bank of Serbia,
but draws attention to the drawbacks of these responses or suggests
a certain way of their interpretation.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Prevremena otplata kredita, Превремена отплата кредита",
pages = "239-219",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2263"
}

Mišković, M.. (2018). Prevremena otplata kredita. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 219-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2263

Mišković M. Prevremena otplata kredita. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:219-239.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2263 .

Mišković, Maša, "Prevremena otplata kredita" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):219-239,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2263 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Mirjana
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2262
AB  - Почетком јуна 2018. године усвојене су прве измене и допу-
не Закона о платним услугама, којима се у српско законодавство
имплементирају решења Директиве 2014/92/ЕУ о платним рачуни-
ма. У првом делу рада је изложен процес постепене хармонизације
српског права платних услуга са правом ЕУ, који је започет 2011.
године, а крунисан је усвајањем Закона о платним услугама крајем
2014. године. Потом су анализирани основни непосредни и посредни
разлози за актуелне законске измене из 2018. године. Централни део
рада је посвећен приказу и образложењу најважнијих новина, које се
тичу: 1. транспарентности и упоредивости накнада за услуге преко
платног рачуна; 2. промене платног рачуна; 3. платног рачуна са
основним услугама; 4. износа ограничене одговорности платиоца у
случају злоупотребе платне картице; и 5. права платиоца у случају
нетачне јединствене идентификационе ознаке. На крају, уместо
закључка, аутор даје оцену достигнутог степена усклађености
српског права са правом ЕУ, истичући да додатне законске измене
тек предстоје, имајући у виду да још увек нисмо хармонизовани са
важећом Директивом (ЕУ) 2015/2366 о платним услугама, која је у
међувремену почела да се примењује у ЕУ.
AB  - The first amendments to the Serbian Law on Payment Services
were adopted at the beginning of June 2018, with a view to implementing
provisions of the Payment Accounts Directive (2014/92/EU) into Serbian
law. In the introductory part of the paper the author presents the step-bystep
process of harmonization of the Serbian law of payment services with
the EU law. This process started in 2011 and culminated in the adoption
of the Law on Payment Services in 2014. Thereafter, the main direct as
well as indirect reasons for current legal amendments were analyzed. The
central part of the paper is dedicated to more in-depth explanation of the most significant novelties, which deal with: 1. comparability of fees
related to payment accounts, 2. payment account switching, 3. payment
accounts with basic features, 4. payer’s limited liability for misuse of a
payment instrument, and 4. incorrect unique identifiers. Finally, instead
of conclusion, the author evaluates the achieved level of harmonization of
Serbian law with the EU law, and emphasizes in particular that our law is
still not fully in accordance with the current Directive (EU) 2015/2366 on
payment services, which already had to be transposed across the Union.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Izmene Zakona o platnim uslugama u pravcu dalje harmonizacije sa pravom Evropske unije
T1  - Измене Закона о платним услугама у правцу даље хармонизације сa правом Европске уније
EP  - 218
SP  - 200
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2262
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Mirjana",
year = "2018",
abstract = "Почетком јуна 2018. године усвојене су прве измене и допу-
не Закона о платним услугама, којима се у српско законодавство
имплементирају решења Директиве 2014/92/ЕУ о платним рачуни-
ма. У првом делу рада је изложен процес постепене хармонизације
српског права платних услуга са правом ЕУ, који је започет 2011.
године, а крунисан је усвајањем Закона о платним услугама крајем
2014. године. Потом су анализирани основни непосредни и посредни
разлози за актуелне законске измене из 2018. године. Централни део
рада је посвећен приказу и образложењу најважнијих новина, које се
тичу: 1. транспарентности и упоредивости накнада за услуге преко
платног рачуна; 2. промене платног рачуна; 3. платног рачуна са
основним услугама; 4. износа ограничене одговорности платиоца у
случају злоупотребе платне картице; и 5. права платиоца у случају
нетачне јединствене идентификационе ознаке. На крају, уместо
закључка, аутор даје оцену достигнутог степена усклађености
српског права са правом ЕУ, истичући да додатне законске измене
тек предстоје, имајући у виду да још увек нисмо хармонизовани са
важећом Директивом (ЕУ) 2015/2366 о платним услугама, која је у
међувремену почела да се примењује у ЕУ., The first amendments to the Serbian Law on Payment Services
were adopted at the beginning of June 2018, with a view to implementing
provisions of the Payment Accounts Directive (2014/92/EU) into Serbian
law. In the introductory part of the paper the author presents the step-bystep
process of harmonization of the Serbian law of payment services with
the EU law. This process started in 2011 and culminated in the adoption
of the Law on Payment Services in 2014. Thereafter, the main direct as
well as indirect reasons for current legal amendments were analyzed. The
central part of the paper is dedicated to more in-depth explanation of the most significant novelties, which deal with: 1. comparability of fees
related to payment accounts, 2. payment account switching, 3. payment
accounts with basic features, 4. payer’s limited liability for misuse of a
payment instrument, and 4. incorrect unique identifiers. Finally, instead
of conclusion, the author evaluates the achieved level of harmonization of
Serbian law with the EU law, and emphasizes in particular that our law is
still not fully in accordance with the current Directive (EU) 2015/2366 on
payment services, which already had to be transposed across the Union.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Izmene Zakona o platnim uslugama u pravcu dalje harmonizacije sa pravom Evropske unije, Измене Закона о платним услугама у правцу даље хармонизације сa правом Европске уније",
pages = "218-200",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2262"
}

Radović, M.. (2018). Izmene Zakona o platnim uslugama u pravcu dalje harmonizacije sa pravom Evropske unije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 200-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2262

Radović M. Izmene Zakona o platnim uslugama u pravcu dalje harmonizacije sa pravom Evropske unije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:200-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2262 .

Radović, Mirjana, "Izmene Zakona o platnim uslugama u pravcu dalje harmonizacije sa pravom Evropske unije" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):200-218,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2262 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanić, Tatjana
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2261
AB  - У Европској унији процес либерализације јавног сектора при-
вреде детерминисан је општим правилима оснивачких уговора, сек-
торском регулацијом појединих мрежних делатности, као и општим,
хоризонталним, правилима о заштити конкуренције, укључујући и
правила о државној помоћи. Предмет истраживања у овом раду
је правни режим јавних и тзв. привилегованих предузећа, односно
тржишних субјеката којима су дата посебна или искључива права и
која су у одређеним аспектима свог пословања подвргнута изузетку
од општих правила заштите конкуренције због постојање неке мере
органа јавне власти којом се настоји обезбедити задовољење спец-
ифичних задатака јавне службе привредног карактера.
Циљ овог рада је да се, поред основног захтева из члана 106
УФЕУ, прикажу и други извори, а нарочито пракса Суда правде који
је у протекле три деценије формулисао низ критеријума и мерила за
оцену конкурентног понашања државе у пословању јавног сектора
привреде. Овај оквир је релевантан и за земље кандидате за пријем,
обзиром да се у приступним преговорима, као и примени Споразума
о стабилизацији и придруживању, очекује потпуна хармонизација и
сходна примена како прописа у области либерализованих делатно-
сти и државне помоћи, тако и начела која су дефинисана судском
праксом, обзиром да се од њих очекује да обезбеде да држава својим
мерама не нарушава конкуренцију на тржишту.
AB  - In the European Union, the process of liberalization of the public
sector of the economy is determined by the general rules of the founding
treaties, sector specific regulation of network industries, as well as the
general, horizontal, rules on the protection of competition, including the
rules on state aid. The focus of this paper is the regulatory regime of
public and privileged undertakings, those which are granted special or
exclusive rights and in certain aspects of their operations are exempted
from the application of general rules on anti-competitive conduct due to
the existence of state measures aiming to ensure that specific tasks of the
public service is satisfied.
The aim of this paper is to present, in addition to the basic requirements
set out in Article 106 TFEU, other relevant sources, in particular
the reasoning of the Court of Justice which, in the course of past three
decades, has formulated a set of criteria and measures for the assessment
of the state’s competitive behavior in the public sector. This framework is
also relevant for the candidate countries, since in the accession negotiations,
as well as the implementation of the Stabilization and Association
Agreement, full harmonization is expected and the application of both
rules in the field of liberalized services and state aid, as well as the principles
defined by the Court, since they are expected to ensure that the
state measures will not impair competition.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Kriterijumi za ocenu  uticaja državnih mera prema subjektima u javnom sektoru privrede na konkurenciju u pravu EU
T1  - Критеријуми за оцену утицаја државних мера према субјектима у јавном сектору привреде на конкуренцију у праву ЕУ
EP  - 199
SP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2261
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanić, Tatjana",
year = "2018",
abstract = "У Европској унији процес либерализације јавног сектора при-
вреде детерминисан је општим правилима оснивачких уговора, сек-
торском регулацијом појединих мрежних делатности, као и општим,
хоризонталним, правилима о заштити конкуренције, укључујући и
правила о државној помоћи. Предмет истраживања у овом раду
је правни режим јавних и тзв. привилегованих предузећа, односно
тржишних субјеката којима су дата посебна или искључива права и
која су у одређеним аспектима свог пословања подвргнута изузетку
од општих правила заштите конкуренције због постојање неке мере
органа јавне власти којом се настоји обезбедити задовољење спец-
ифичних задатака јавне службе привредног карактера.
Циљ овог рада је да се, поред основног захтева из члана 106
УФЕУ, прикажу и други извори, а нарочито пракса Суда правде који
је у протекле три деценије формулисао низ критеријума и мерила за
оцену конкурентног понашања државе у пословању јавног сектора
привреде. Овај оквир је релевантан и за земље кандидате за пријем,
обзиром да се у приступним преговорима, као и примени Споразума
о стабилизацији и придруживању, очекује потпуна хармонизација и
сходна примена како прописа у области либерализованих делатно-
сти и државне помоћи, тако и начела која су дефинисана судском
праксом, обзиром да се од њих очекује да обезбеде да држава својим
мерама не нарушава конкуренцију на тржишту., In the European Union, the process of liberalization of the public
sector of the economy is determined by the general rules of the founding
treaties, sector specific regulation of network industries, as well as the
general, horizontal, rules on the protection of competition, including the
rules on state aid. The focus of this paper is the regulatory regime of
public and privileged undertakings, those which are granted special or
exclusive rights and in certain aspects of their operations are exempted
from the application of general rules on anti-competitive conduct due to
the existence of state measures aiming to ensure that specific tasks of the
public service is satisfied.
The aim of this paper is to present, in addition to the basic requirements
set out in Article 106 TFEU, other relevant sources, in particular
the reasoning of the Court of Justice which, in the course of past three
decades, has formulated a set of criteria and measures for the assessment
of the state’s competitive behavior in the public sector. This framework is
also relevant for the candidate countries, since in the accession negotiations,
as well as the implementation of the Stabilization and Association
Agreement, full harmonization is expected and the application of both
rules in the field of liberalized services and state aid, as well as the principles
defined by the Court, since they are expected to ensure that the
state measures will not impair competition.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Kriterijumi za ocenu  uticaja državnih mera prema subjektima u javnom sektoru privrede na konkurenciju u pravu EU, Критеријуми за оцену утицаја државних мера према субјектима у јавном сектору привреде на конкуренцију у праву ЕУ",
pages = "199-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2261"
}

Jovanić, T.. (2018). Kriterijumi za ocenu  uticaja državnih mera prema subjektima u javnom sektoru privrede na konkurenciju u pravu EU. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 163-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2261

Jovanić T. Kriterijumi za ocenu  uticaja državnih mera prema subjektima u javnom sektoru privrede na konkurenciju u pravu EU. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:163-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2261 .

Jovanić, Tatjana, "Kriterijumi za ocenu  uticaja državnih mera prema subjektima u javnom sektoru privrede na konkurenciju u pravu EU" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):163-199,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2261 .

TY  - CHAP
AU  - Pavić, Vladimir
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2270
AB  - У д омаћој арбитражној пракси странке мање вичне арби-
траж ном решавању спорова често покушавају да институт ак-
торске кауције аналогно примене према страним тужиоцима који
започињу арбитражни поступак са седиштем у Србији. Рад раз-
матра погрешност таквог присуства, полазећи од сасвим друга-
чијих циљева и претпоставки којима се руководе институти ак-
торске кауције у српском праву и међународној пракси. Рад анали-
зира изузетност института полагања обезбеђења трошкова у ме-
ђународном контексту и неке од главних разлога за које се сматра
да оправдавају одређивање кауције.
AB  - Serbian arbitral practice often features parties who are not familiar
with the particuliarties of arbitration. Occassionally, they invoke cautio
iudicatum solvi against foreign claimants and argue for analogous application
of this litigation mechanism in the context of arbitration having
seat in Serbia. This paper analyzes the fallacy of such approach, and first
maps out the completely different considerations and hypotheses which
warrant security for costs in arbitration in international practice and
cautio iudicatum solvi under present Serbian legislation. Furthermore,
the paper signes out the exceptional character of the circumstances which
lead to ordering of the security for costs in arbitration and the currently
prevailing criteria for ordering it in relevant practice.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Polaganje obezbeđenja arbitražnih troškova – „aktorska kaucija“ u arbitražnom okruženju
T1  - Полагање обезбеђења арбитражних трошкова – „акторска кауција“ у арбитражном окружењу
EP  - 368
SP  - 356
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2270
ER  - 

@inbook{
author = "Pavić, Vladimir",
year = "2018",
abstract = "У д омаћој арбитражној пракси странке мање вичне арби-
траж ном решавању спорова често покушавају да институт ак-
торске кауције аналогно примене према страним тужиоцима који
започињу арбитражни поступак са седиштем у Србији. Рад раз-
матра погрешност таквог присуства, полазећи од сасвим друга-
чијих циљева и претпоставки којима се руководе институти ак-
торске кауције у српском праву и међународној пракси. Рад анали-
зира изузетност института полагања обезбеђења трошкова у ме-
ђународном контексту и неке од главних разлога за које се сматра
да оправдавају одређивање кауције., Serbian arbitral practice often features parties who are not familiar
with the particuliarties of arbitration. Occassionally, they invoke cautio
iudicatum solvi against foreign claimants and argue for analogous application
of this litigation mechanism in the context of arbitration having
seat in Serbia. This paper analyzes the fallacy of such approach, and first
maps out the completely different considerations and hypotheses which
warrant security for costs in arbitration in international practice and
cautio iudicatum solvi under present Serbian legislation. Furthermore,
the paper signes out the exceptional character of the circumstances which
lead to ordering of the security for costs in arbitration and the currently
prevailing criteria for ordering it in relevant practice.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Polaganje obezbeđenja arbitražnih troškova – „aktorska kaucija“ u arbitražnom okruženju, Полагање обезбеђења арбитражних трошкова – „акторска кауција“ у арбитражном окружењу",
pages = "368-356",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2270"
}

Pavić, V.. (2018). Polaganje obezbeđenja arbitražnih troškova – „aktorska kaucija“ u arbitražnom okruženju. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 356-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2270

Pavić V. Polaganje obezbeđenja arbitražnih troškova – „aktorska kaucija“ u arbitražnom okruženju. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:356-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2270 .

Pavić, Vladimir, "Polaganje obezbeđenja arbitražnih troškova – „aktorska kaucija“ u arbitražnom okruženju" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):356-368,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2270 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Dobrosav
PY  - 2018
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2254
AB  - У целини посматрано, Србија је направила значајан корак ка
побољшању регулаторног и институционалног оквира јавних набав-
ки у последњих неколико година. Процес усклађивања са законодав-
ством ЕУ је у току и још увек има неколико аспеката који нису у
потпуности усклађени са релевантним директивама ЕУ. Уочено је
неколико значајних одступања између законских одредаба и њихове
примене, која спречавају Србију да има ефикасан систем јавних
набавки. На том плану неопходне су мере и активности, не само
кроз даље унапређење прописа, већ и кроз улагања у активности
изградње капацитета и ефикаснијих процеса надзора. Потребна је
потпуна контрола и ефикаснији систем примене прописа, како би
се створило поверење у систем између јавног и приватног сектора,
што је од суштинског значаја за добро функционисање националног
система набавки.
Истраживање показује колико је оптимално управљање јавним
набавкама повезано са изградњом капацитета и професионализ-
мом. При недостатку компетенција, дискрециона овлашћења могу
бити опасна за институцију, јер стварају плодно тло за корупцију;
без дискреционих овлашћења, компетенције се не могу свакодневно
примењивати, што доводи до фрустрације и грешака.
Само ако службеници и стручњаци за јавне набавке развију
правилан скуп вештина и способности за професионално обављање
њиховог рада, може се постићи поуздана употреба јавног новца. Ово
наглашава потребу улагања у редовне програме обуке о свим аспек-
тима јавних набавки (укључујући и ревизију) и развој одговарајућих скупова подршке службеницима за јавне набавке (нпр. приручници,
смернице).
Тренутно у Србији приоритетне активности на оператив-
ном нивоу обухватају модернизацију система јавних набавки у смис-
лу степена дигитализације; подстицање консултовања стања на
тржишту у иницијалној фази процеса набавке; уклањање свих ло-
калних преференција; чешће усвајање конкурентних метода набав-
ке (нпр. отворени тендер) и најбољи однос цене и квалитета као
критеријум за доделу (нпр. МЕАТ).
Поред компетентности и дискреционих овлашћења, други ва-
жан стуб управљања јавним набавкама је одговорност. Службени-
ци за јавне набавке увек би требало да буду одговорни за радње и
одлуке током поступка набавке. Ово је важно како би се обезбедило
служење јавном интересу, без икаквих сметњи или утицаја личних
или преференција породице, пријатеља и сарадника.
AB  - Overall, Serbia made significant step forward toward the improvement
of its public procurement regulatory and institutional framework over the last few years. Its process of harmonization with EU legislation
is ongoing and there are still few aspects not fully compliant with the relevant
EU Directives. There are several important gaps between the legal
requirements and their implementation. These gaps are preventing Serbia
from having an efficient procurement system and need to be reduced not
only through further regulations, but also through investments in capacity
building activities and more effective monitoring processes. A more thorough
control and a more effective enforcement system is necessary also
to generate trust in the system among the public and private sector, which
is essential for the well-functioning of the national procurement system.
The research shows how much optimal procurement management
is linked to capacity building and professionalism. Without competences,
discretionality may be dangerous for the institution as it can create a
fertile ground for corruption; without discretionality, competences cannot
be applied on a daily basis, leading to frustration and mistakes. Only
if public procurement officials and practitioners develop the right set of
skills and capabilities to perform their work professionally, a sound use
of public money can be achieved. This highlights the need of investments
in regular training programmes on every aspects of public procurement
(including audit) and of development of proper sets of supporting tools
for procurement officers (e.g. manuals, guidelines).
As of now, in Serbia priority actions at the operational level include
the modernization of the public procurement system in terms of its
degree of digitalization; incentives to carry out market consultations in
the initial phase of the procurement process; removal of any local preferences;
more frequent adoption of competitive procurement methods (e.g.
open tender) and best price-quality ratio as award criterion (i.e. MEAT).
Another importa nt pillar of procurement management is accountability.
Procurement officers should always be held responsible for the
actions and decisions taken throughout the procurement process. This is
important to ensure that the public interest is served without any interference
or influence of personal preferences, or those of family, friends and
associates.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
T1  - Stanje i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji
T1  - Стање и препоруке за унапређење система јавних набавки у Србији
EP  - 162
SP  - 127
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2254
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Dobrosav",
year = "2018",
abstract = "У целини посматрано, Србија је направила значајан корак ка
побољшању регулаторног и институционалног оквира јавних набав-
ки у последњих неколико година. Процес усклађивања са законодав-
ством ЕУ је у току и још увек има неколико аспеката који нису у
потпуности усклађени са релевантним директивама ЕУ. Уочено је
неколико значајних одступања између законских одредаба и њихове
примене, која спречавају Србију да има ефикасан систем јавних
набавки. На том плану неопходне су мере и активности, не само
кроз даље унапређење прописа, већ и кроз улагања у активности
изградње капацитета и ефикаснијих процеса надзора. Потребна је
потпуна контрола и ефикаснији систем примене прописа, како би
се створило поверење у систем између јавног и приватног сектора,
што је од суштинског значаја за добро функционисање националног
система набавки.
Истраживање показује колико је оптимално управљање јавним
набавкама повезано са изградњом капацитета и професионализ-
мом. При недостатку компетенција, дискрециона овлашћења могу
бити опасна за институцију, јер стварају плодно тло за корупцију;
без дискреционих овлашћења, компетенције се не могу свакодневно
примењивати, што доводи до фрустрације и грешака.
Само ако службеници и стручњаци за јавне набавке развију
правилан скуп вештина и способности за професионално обављање
њиховог рада, може се постићи поуздана употреба јавног новца. Ово
наглашава потребу улагања у редовне програме обуке о свим аспек-
тима јавних набавки (укључујући и ревизију) и развој одговарајућих скупова подршке службеницима за јавне набавке (нпр. приручници,
смернице).
Тренутно у Србији приоритетне активности на оператив-
ном нивоу обухватају модернизацију система јавних набавки у смис-
лу степена дигитализације; подстицање консултовања стања на
тржишту у иницијалној фази процеса набавке; уклањање свих ло-
калних преференција; чешће усвајање конкурентних метода набав-
ке (нпр. отворени тендер) и најбољи однос цене и квалитета као
критеријум за доделу (нпр. МЕАТ).
Поред компетентности и дискреционих овлашћења, други ва-
жан стуб управљања јавним набавкама је одговорност. Службени-
ци за јавне набавке увек би требало да буду одговорни за радње и
одлуке током поступка набавке. Ово је важно како би се обезбедило
служење јавном интересу, без икаквих сметњи или утицаја личних
или преференција породице, пријатеља и сарадника., Overall, Serbia made significant step forward toward the improvement
of its public procurement regulatory and institutional framework over the last few years. Its process of harmonization with EU legislation
is ongoing and there are still few aspects not fully compliant with the relevant
EU Directives. There are several important gaps between the legal
requirements and their implementation. These gaps are preventing Serbia
from having an efficient procurement system and need to be reduced not
only through further regulations, but also through investments in capacity
building activities and more effective monitoring processes. A more thorough
control and a more effective enforcement system is necessary also
to generate trust in the system among the public and private sector, which
is essential for the well-functioning of the national procurement system.
The research shows how much optimal procurement management
is linked to capacity building and professionalism. Without competences,
discretionality may be dangerous for the institution as it can create a
fertile ground for corruption; without discretionality, competences cannot
be applied on a daily basis, leading to frustration and mistakes. Only
if public procurement officials and practitioners develop the right set of
skills and capabilities to perform their work professionally, a sound use
of public money can be achieved. This highlights the need of investments
in regular training programmes on every aspects of public procurement
(including audit) and of development of proper sets of supporting tools
for procurement officers (e.g. manuals, guidelines).
As of now, in Serbia priority actions at the operational level include
the modernization of the public procurement system in terms of its
degree of digitalization; incentives to carry out market consultations in
the initial phase of the procurement process; removal of any local preferences;
more frequent adoption of competitive procurement methods (e.g.
open tender) and best price-quality ratio as award criterion (i.e. MEAT).
Another importa nt pillar of procurement management is accountability.
Procurement officers should always be held responsible for the
actions and decisions taken throughout the procurement process. This is
important to ensure that the public interest is served without any interference
or influence of personal preferences, or those of family, friends and
associates.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018",
booktitle = "Stanje i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji, Стање и препоруке за унапређење система јавних набавки у Србији",
pages = "162-127",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2254"
}

Milovanović, D.. (2018). Stanje i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 127-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2254

Milovanović D. Stanje i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018. 2018;:127-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2254 .

Milovanović, Dobrosav, "Stanje i preporuke za unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2018 (2018):127-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2254 .