TY  - CHAP
AU  - Tomić, Zoran R.
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2387
AB  - Понављање управног поступка је правни институт који пред-
ставља део тзв. чисте управне процедуре, а понављање поступка у
управном спору припада управно-судској, као сукцесивној. У српском
праву оно прво је један од „посебних случајева уклањања или мењања
решања“, а друго је ванредни правни лек. Оба понављања се могу
анализирати са становишта права странке на преиспитивање једне
већ коначне управне, односно правноснажне судске одлуке – али и
из угла самоконтроле надлежног органа управе, односно суда. Прав-
ни основи и код једног и код другог понављања су процесне каквоће
– накнадно сазнати или накнадно искрсли чињенични моменти или
грубе незаконитости почињене у првобитном поступку. Код сваког
понављања поступка кључна је правна релевантност разлога који
се у конкретном случају истичу као правни основ понављања, што
цени надлежни спроводилац понављања. Мериторан резултат спро-
веденог понављања може да буде двојак: или се првобитна одлука
уклања или мења, односно доноси нова – или прва остаје на снази.
За разлику од понављања управног поступка до којег може да дође и
по службеној дужности органа, понављање судског поступка је увек
иницирано тужбом странке.
AB  - Reopening of administrative proceeding is a kind of legal institut
that represents the part of so called pure administrative procedure and
reopening of procedure in administrative dispute belongs to administrative-
judicial procedure as successive. In Serbian law the first mentioned
is one of the “special cases of removal or changing of adiministrative
decision” while the second is an extraordinary legal remedy. Both proceedings
could be observed from the point of the right of the party to
review the final administrative decision or the final court decision, but
also from the angle of self-control of the competent administrative body
or the court. Legal basis of both reopenings are of procedural nature –
subsequently found out or subsequently emerged facts or gross illegalities
committed in the first instance proceeding. The most important item
about every single procedure of review is legal relevance of the reasons
that stand out in the specific case as the legal basis of the review. Unlike
of the reopening of administrative procedure that could be taken ex offo,
reopening of administrative-judicial procedure is always iniciated by a
lawsuit by the party. Supstancial result of reviewed procedure could be
double: the original decision is removed or changed, which means a new
decision is made or the original decision is remained in force.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Ponavljanje postupka u srpskom upravnom pravu – pretpostavke, razlozi, razgraničenje, pravna priroda
T1  - Понављање поступака у српском управном праву – претпоставке, разлози, разграничење, правна природа
EP  - 409
SP  - 393
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2387
ER  - 

@inbook{
author = "Tomić, Zoran R.",
year = "2020",
abstract = "Понављање управног поступка је правни институт који пред-
ставља део тзв. чисте управне процедуре, а понављање поступка у
управном спору припада управно-судској, као сукцесивној. У српском
праву оно прво је један од „посебних случајева уклањања или мењања
решања“, а друго је ванредни правни лек. Оба понављања се могу
анализирати са становишта права странке на преиспитивање једне
већ коначне управне, односно правноснажне судске одлуке – али и
из угла самоконтроле надлежног органа управе, односно суда. Прав-
ни основи и код једног и код другог понављања су процесне каквоће
– накнадно сазнати или накнадно искрсли чињенични моменти или
грубе незаконитости почињене у првобитном поступку. Код сваког
понављања поступка кључна је правна релевантност разлога који
се у конкретном случају истичу као правни основ понављања, што
цени надлежни спроводилац понављања. Мериторан резултат спро-
веденог понављања може да буде двојак: или се првобитна одлука
уклања или мења, односно доноси нова – или прва остаје на снази.
За разлику од понављања управног поступка до којег може да дође и
по службеној дужности органа, понављање судског поступка је увек
иницирано тужбом странке., Reopening of administrative proceeding is a kind of legal institut
that represents the part of so called pure administrative procedure and
reopening of procedure in administrative dispute belongs to administrative-
judicial procedure as successive. In Serbian law the first mentioned
is one of the “special cases of removal or changing of adiministrative
decision” while the second is an extraordinary legal remedy. Both proceedings
could be observed from the point of the right of the party to
review the final administrative decision or the final court decision, but
also from the angle of self-control of the competent administrative body
or the court. Legal basis of both reopenings are of procedural nature –
subsequently found out or subsequently emerged facts or gross illegalities
committed in the first instance proceeding. The most important item
about every single procedure of review is legal relevance of the reasons
that stand out in the specific case as the legal basis of the review. Unlike
of the reopening of administrative procedure that could be taken ex offo,
reopening of administrative-judicial procedure is always iniciated by a
lawsuit by the party. Supstancial result of reviewed procedure could be
double: the original decision is removed or changed, which means a new
decision is made or the original decision is remained in force.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Ponavljanje postupka u srpskom upravnom pravu – pretpostavke, razlozi, razgraničenje, pravna priroda, Понављање поступака у српском управном праву – претпоставке, разлози, разграничење, правна природа",
pages = "409-393",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2387"
}

Tomić, Z. R.. (2020). Ponavljanje postupka u srpskom upravnom pravu – pretpostavke, razlozi, razgraničenje, pravna priroda. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 393-409.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2387

Tomić ZR. Ponavljanje postupka u srpskom upravnom pravu – pretpostavke, razlozi, razgraničenje, pravna priroda. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:393-409.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2387 .

Tomić, Zoran R., "Ponavljanje postupka u srpskom upravnom pravu – pretpostavke, razlozi, razgraničenje, pravna priroda" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):393-409,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2387 .

TY  - CHAP
AU  - Vujičić, Novak
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2386
AB  - Почетком 2020. године Србија је приступила Маракешком
уговору за омогућавање приступа објављеним делима од стране ли-
ца која су слепа, слабовида или на други начин онемогућена да ко-
ристе штампане материјале. Маракешки уговор уређује питање
ограничења и изузетака од ауторскоправне заштите за потребе
особа са инвалидитетом. Будући да у праву Србије још од раније
постоји ограничење ауторског права за потребе особа са инвалиди-
тетом, у раду се тежи утврдити: шта то ново за Србију доноси
приступање Маракешком уговору? Рад указује да, упркос одређеним
преклапањима, постоји значајна разлика између постојећег режи-
ма ограничења ауторског права за потребе особа са инвалидите-
том у праву Србије и режима из Маракешког уговора. Два режи-
ма се ипак међусобно не искључују. Имплементација решења из
Маракешког уговора свакако предстоји Србији у наредном перио-
ду. У имплементацији, Србија као земља кандидат за чланство у
Европској унији неће пак бити сасвим слободна, него ће морати да
се држи начина на који је Маракешки уговор имплементиран у окви-
ру Европске уније.
AB  - In early 2020, Serbia acceded to the Marrakesh Treaty to Facilitate
Access to Published Works for Persons Who Are Blind, Visually Impaired,
or Otherwise Print Disabled. The Marrakesh Treaty regulates the
issue of copyright limitations and exceptions for persons with visually
impairment. Since the Serbian law already recognises a copyright limitation
for persons with disabilities, this paper tries to determine: what does
the accession to the Marrakesh Treaty bring to Serbia? The paper points
out that the existing regime of copyright limitation for persons with disabilities
in the Serbian law and the regime from the Marrakesh Treaty,
despite certain overlaps, differ significantly, but do not exclude each other.
Hence, Serbia will have to implement the provisions of the Marrakesh
Treaty in its law in the near future. In the implementation of the Marrakesh
Treaty, Serbia will not be completely free. As a candidate country
for membership in the European Union, Serbia will have to comply with
the rules based on which the implementation of the Marrakesh Treaty was
conducted within the European Union.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Ograničenje autorskog prava za potrebe osoba sa invaliditetom – osvrt na pristupanje Srbije Marakeškom ugovoru
T1  - Ограничење ауторског права за потребе особа са инвалидитетом – осврт на приступање Србије Маракешком уговору
EP  - 390
SP  - 361
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2386
ER  - 

@inbook{
author = "Vujičić, Novak",
year = "2020",
abstract = "Почетком 2020. године Србија је приступила Маракешком
уговору за омогућавање приступа објављеним делима од стране ли-
ца која су слепа, слабовида или на други начин онемогућена да ко-
ристе штампане материјале. Маракешки уговор уређује питање
ограничења и изузетака од ауторскоправне заштите за потребе
особа са инвалидитетом. Будући да у праву Србије још од раније
постоји ограничење ауторског права за потребе особа са инвалиди-
тетом, у раду се тежи утврдити: шта то ново за Србију доноси
приступање Маракешком уговору? Рад указује да, упркос одређеним
преклапањима, постоји значајна разлика између постојећег режи-
ма ограничења ауторског права за потребе особа са инвалидите-
том у праву Србије и режима из Маракешког уговора. Два режи-
ма се ипак међусобно не искључују. Имплементација решења из
Маракешког уговора свакако предстоји Србији у наредном перио-
ду. У имплементацији, Србија као земља кандидат за чланство у
Европској унији неће пак бити сасвим слободна, него ће морати да
се држи начина на који је Маракешки уговор имплементиран у окви-
ру Европске уније., In early 2020, Serbia acceded to the Marrakesh Treaty to Facilitate
Access to Published Works for Persons Who Are Blind, Visually Impaired,
or Otherwise Print Disabled. The Marrakesh Treaty regulates the
issue of copyright limitations and exceptions for persons with visually
impairment. Since the Serbian law already recognises a copyright limitation
for persons with disabilities, this paper tries to determine: what does
the accession to the Marrakesh Treaty bring to Serbia? The paper points
out that the existing regime of copyright limitation for persons with disabilities
in the Serbian law and the regime from the Marrakesh Treaty,
despite certain overlaps, differ significantly, but do not exclude each other.
Hence, Serbia will have to implement the provisions of the Marrakesh
Treaty in its law in the near future. In the implementation of the Marrakesh
Treaty, Serbia will not be completely free. As a candidate country
for membership in the European Union, Serbia will have to comply with
the rules based on which the implementation of the Marrakesh Treaty was
conducted within the European Union.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Ograničenje autorskog prava za potrebe osoba sa invaliditetom – osvrt na pristupanje Srbije Marakeškom ugovoru, Ограничење ауторског права за потребе особа са инвалидитетом – осврт на приступање Србије Маракешком уговору",
pages = "390-361",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2386"
}

Vujičić, N.. (2020). Ograničenje autorskog prava za potrebe osoba sa invaliditetom – osvrt na pristupanje Srbije Marakeškom ugovoru. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 361-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2386

Vujičić N. Ograničenje autorskog prava za potrebe osoba sa invaliditetom – osvrt na pristupanje Srbije Marakeškom ugovoru. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:361-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2386 .

Vujičić, Novak, "Ograničenje autorskog prava za potrebe osoba sa invaliditetom – osvrt na pristupanje Srbije Marakeškom ugovoru" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):361-390,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2386 .

TY  - CHAP
AU  - Ilić-Popov, Gordana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2377
AB  - Предмет рада је порески третман расхода у пословању по-
реског обвезника у српском систему пореза на додату вредност,
који настаје при манипулацији добрима, као последица природних
утицаја, технолошких процеса и других разлога. Расход се може
јавити у форми кала, растура, квара и лома. Порески обвезник нема
обавезу да обрачунава и плаћа ПДВ на настали расход, уколико су
испуњени прописани услови, који су у раду детаљно анализирани.
Ауторка наводи различите разлоге због којих може да дође до рас-
хода (виша сила, истек рока трајања добара и др.). Мишљења је да
расход треба да се, када год околности то омогућавају, утврђује
непосредно пошто је настао, како би се обезбедила већа транспа-
рентност пословања обвезника и смањио простор за евазију ПДВ-а.
Она од расхода разграничава ситуације када код пореског обвезника
долази до сопствене потрошњеза непословне сврхе, која представља
опорезиву трансакцију, јер се изједначава са прометом добара уз
накнаду. Анализирају се и други случајеви мањка добара који, под
одређеним условима, у Србији не подлежу опорезивању ПДВ-ом.
AB  - This paper deals with the treatment of expenditures incurredin doing
business of the VAT taxpayer in Serbia, which arise from the manipulation
of goods as a consequence of the natural influences, technological
processes and other reasons. The expenditure shall appear as ullage,
wastage, defect or breakage. The taxpayer has no obligation to calculate
and pay the VAT on such expenditure provided that certain conditions are
fulfilled.These conditions are in detail analyzed in the paper. The author
cites various reasons why the expenditure may occur (force majeure, expiry
of the duration of the good, etc.). To her opinion, the expenditure
should be determined immediately after i ts occurrence, whenever the circumstances
allow to do so. In this way, the transparency of the taxpayer’s
business will be greater and the evasion of the VAT shall be minimized.
In addition, the paper deals with the so-called own consumption for nonbusiness
purposes which is a taxable transaction in the Serbian VAT system,
because it is considered as supply of goods with compensation. The
shortage of goods which is in certain cases not subject to the Serbian VAT
is also analyzed.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Poreski tretman rashoda u poslovanju obveznika poreza na dodatu vrednost
T1  - Порески третман расхода у пословању обвезника пореза на додату вредност
EP  - 429
SP  - 410
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2377
ER  - 

@inbook{
author = "Ilić-Popov, Gordana",
year = "2020",
abstract = "Предмет рада је порески третман расхода у пословању по-
реског обвезника у српском систему пореза на додату вредност,
који настаје при манипулацији добрима, као последица природних
утицаја, технолошких процеса и других разлога. Расход се може
јавити у форми кала, растура, квара и лома. Порески обвезник нема
обавезу да обрачунава и плаћа ПДВ на настали расход, уколико су
испуњени прописани услови, који су у раду детаљно анализирани.
Ауторка наводи различите разлоге због којих може да дође до рас-
хода (виша сила, истек рока трајања добара и др.). Мишљења је да
расход треба да се, када год околности то омогућавају, утврђује
непосредно пошто је настао, како би се обезбедила већа транспа-
рентност пословања обвезника и смањио простор за евазију ПДВ-а.
Она од расхода разграничава ситуације када код пореског обвезника
долази до сопствене потрошњеза непословне сврхе, која представља
опорезиву трансакцију, јер се изједначава са прометом добара уз
накнаду. Анализирају се и други случајеви мањка добара који, под
одређеним условима, у Србији не подлежу опорезивању ПДВ-ом., This paper deals with the treatment of expenditures incurredin doing
business of the VAT taxpayer in Serbia, which arise from the manipulation
of goods as a consequence of the natural influences, technological
processes and other reasons. The expenditure shall appear as ullage,
wastage, defect or breakage. The taxpayer has no obligation to calculate
and pay the VAT on such expenditure provided that certain conditions are
fulfilled.These conditions are in detail analyzed in the paper. The author
cites various reasons why the expenditure may occur (force majeure, expiry
of the duration of the good, etc.). To her opinion, the expenditure
should be determined immediately after i ts occurrence, whenever the circumstances
allow to do so. In this way, the transparency of the taxpayer’s
business will be greater and the evasion of the VAT shall be minimized.
In addition, the paper deals with the so-called own consumption for nonbusiness
purposes which is a taxable transaction in the Serbian VAT system,
because it is considered as supply of goods with compensation. The
shortage of goods which is in certain cases not subject to the Serbian VAT
is also analyzed.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Poreski tretman rashoda u poslovanju obveznika poreza na dodatu vrednost, Порески третман расхода у пословању обвезника пореза на додату вредност",
pages = "429-410",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2377"
}

Ilić-Popov, G.. (2020). Poreski tretman rashoda u poslovanju obveznika poreza na dodatu vrednost. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 410-429.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2377

Ilić-Popov G. Poreski tretman rashoda u poslovanju obveznika poreza na dodatu vrednost. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:410-429.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2377 .

Ilić-Popov, Gordana, "Poreski tretman rashoda u poslovanju obveznika poreza na dodatu vrednost" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):410-429,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2377 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Milena
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2367
AB  - Арбитражна одлука донета у унутрашњој или међународној
арбитражи у Републици Србији је по слову Закона о арбитра-
жи изједначена са правоснажном судском одлуком и не може се
побијати жалбом или ревизијом. Једини облик судске контроле до-
маће арбитражне одлуке који наш Закон познаје јесте поступак за
поништај арбитражне одлуке. Истовремено је број разлога због
којих се одлука може поништити мали и формулисан по узору на
Модел-закон УНЦИТРАЛ-а. Имајући у виду да је велики број држа-
ва своје арбитражно законодавство обликовало према Модел-закону
УНЦИТРАЛ-а, то су и искуства из судске праксе ових земаља дра-
гоцена за судије у Србији приликом тумачења и примене Закона о
арбитражи.
У овом раду аутор разматра, на основу судске праксе обу-
хваћене Извештајем ИБА о поништају арбитражних одлука из
2018. године, на које све процесне неправилности може указива-
ти странка у поступку за поништај арбитражне одлуке и које су
могуће последице таквих пропуста. Аутор најпре даје сажети пре-
глед релевантног правног оквира за арбитражу у Србији, а затим
кроз два поглавља рада детаљно разматра страну судску праксу
која се тиче неправилности које утичу на могућности странака
да изнесу своје ставове и неправилности које се тичу извођења до-
каза. Истовремено, аутор указује и на релевантне ставове правне
доктрине на поменута питања и даје смернице за поступање како
арбитара у арбитражном поступку у Србији, тако и судова у по-
ступку за поништај арбитражне одлуке.
AB  - An arbitral award rendered in arbitration proceedings in the Republic
of Serbia produces the same effects as final and binding decision
of state court and cannot be appealed. The only venue for exercise of
court control over domestic arbitral award recognized by the Arbitration
Act is in the procedure for the setting-aside of the award, whereas
the number of grounds for setting aside is limited and formulated on the
basis of UNCITRAL Model Law. Having in mind that the majority of jurisdictions
world-wide have tailored their arbitration laws in line with
the Model Law, foreign case law from those jurisdictions may serve as
a useful guide in interpretation and application of the Arbitration Act in
Serbia.
In this paper the author examines, based on the case-law covered
by the 2018 IBA Report on annulment of arbitral awards by state court,
which procedural irregularities can serve as a basis for a request for annulment
of the award, and what are the consequences of such irregularities.
The author starts by summary overview of the legal framework for
arbitration in Serbia, and continues with detailed analyses of said caselaw
in two chapters, covering violations of parties’ due process rights
in different stages of arbitral proceedings. At the same time, the author
points out the relevant opinions on the said topics from legal doctrine and
provides guidance both to the arbitrators and to the judges in Serbia on
what is to be considered proper conduct of arbitral proceedings.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Procesne nepravilnosti kao razlog za poništaj arbitražne odluke – pouke iz uporedne sudske prakse
T1  - Процесне неправилности као разлог за поништај арбитражне одлуке – поуке из упоредне судске праксе
EP  - 360
SP  - 333
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2367
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Milena",
year = "2020",
abstract = "Арбитражна одлука донета у унутрашњој или међународној
арбитражи у Републици Србији је по слову Закона о арбитра-
жи изједначена са правоснажном судском одлуком и не може се
побијати жалбом или ревизијом. Једини облик судске контроле до-
маће арбитражне одлуке који наш Закон познаје јесте поступак за
поништај арбитражне одлуке. Истовремено је број разлога због
којих се одлука може поништити мали и формулисан по узору на
Модел-закон УНЦИТРАЛ-а. Имајући у виду да је велики број држа-
ва своје арбитражно законодавство обликовало према Модел-закону
УНЦИТРАЛ-а, то су и искуства из судске праксе ових земаља дра-
гоцена за судије у Србији приликом тумачења и примене Закона о
арбитражи.
У овом раду аутор разматра, на основу судске праксе обу-
хваћене Извештајем ИБА о поништају арбитражних одлука из
2018. године, на које све процесне неправилности може указива-
ти странка у поступку за поништај арбитражне одлуке и које су
могуће последице таквих пропуста. Аутор најпре даје сажети пре-
глед релевантног правног оквира за арбитражу у Србији, а затим
кроз два поглавља рада детаљно разматра страну судску праксу
која се тиче неправилности које утичу на могућности странака
да изнесу своје ставове и неправилности које се тичу извођења до-
каза. Истовремено, аутор указује и на релевантне ставове правне
доктрине на поменута питања и даје смернице за поступање како
арбитара у арбитражном поступку у Србији, тако и судова у по-
ступку за поништај арбитражне одлуке., An arbitral award rendered in arbitration proceedings in the Republic
of Serbia produces the same effects as final and binding decision
of state court and cannot be appealed. The only venue for exercise of
court control over domestic arbitral award recognized by the Arbitration
Act is in the procedure for the setting-aside of the award, whereas
the number of grounds for setting aside is limited and formulated on the
basis of UNCITRAL Model Law. Having in mind that the majority of jurisdictions
world-wide have tailored their arbitration laws in line with
the Model Law, foreign case law from those jurisdictions may serve as
a useful guide in interpretation and application of the Arbitration Act in
Serbia.
In this paper the author examines, based on the case-law covered
by the 2018 IBA Report on annulment of arbitral awards by state court,
which procedural irregularities can serve as a basis for a request for annulment
of the award, and what are the consequences of such irregularities.
The author starts by summary overview of the legal framework for
arbitration in Serbia, and continues with detailed analyses of said caselaw
in two chapters, covering violations of parties’ due process rights
in different stages of arbitral proceedings. At the same time, the author
points out the relevant opinions on the said topics from legal doctrine and
provides guidance both to the arbitrators and to the judges in Serbia on
what is to be considered proper conduct of arbitral proceedings.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Procesne nepravilnosti kao razlog za poništaj arbitražne odluke – pouke iz uporedne sudske prakse, Процесне неправилности као разлог за поништај арбитражне одлуке – поуке из упоредне судске праксе",
pages = "360-333",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2367"
}

Đorđević, M.. (2020). Procesne nepravilnosti kao razlog za poništaj arbitražne odluke – pouke iz uporedne sudske prakse. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 333-360.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2367

Đorđević M. Procesne nepravilnosti kao razlog za poništaj arbitražne odluke – pouke iz uporedne sudske prakse. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:333-360.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2367 .

Đorđević, Milena, "Procesne nepravilnosti kao razlog za poništaj arbitražne odluke – pouke iz uporedne sudske prakse" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):333-360,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2367 .

TY  - CHAP
AU  - Mišković, Maša
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2352
AB  - Ауторка у овом раду разматра утицај пандемије COVID-19
на извршење уговорних обавеза, с обзиром на то да се постепено
појављује литература о овој теми, а највеће адвокатске канцеларије
широм света увелико објављују обавештења и упутства својим
клијентима у погледу утицаја пандемије COVID-19 на извршење
уговорних обавеза, предвиђајући велики број судских и арбитражних
спорова због неизвршења или неуредног извршења уговорних обаве-
за узрокованих пандемијом COVID-19 и пратећим мерама државних
органа. Циљ рада је да размотри да ли се дужник може позивати
на вишу силу, немогућност испуњења или промењене околности,
ако уговорну обавезу није извршио услед пандемије COVID-19 и/или
пратећих мера државних органа. Поред анализе одредаба српског
Закона о облигационим односима, разматрају се и одредбе Бечке
конвенције о уговорима о међународној продаји робе и UNIDROIT На-
чела за међународне трговинске уговоре, имајући у виду да питање
неизвршења уговорних обавеза услед пандемије COVID-19 посеб-
но долази до изражаја код уговора о међународној продаји робе. У
међународној пракси се у уговорима често предвиђа модел клаузула
о вишој сили и промењеним околностима Међународне трговинске
коморе (International Chamber of Commerce – ICC) како би се пре-
вазишле разлике које у овим институтима постоје у различитим
националним правима. С обзиром на то да је Међународна трговин-
ска комора током пандемије COVID-19 променила модел клаузулу о
вишој сили и промењеним околностима, у раду се наводе основне но-
вине у односу на претходну верзију модел клаузуле из 2003. године.
AB  - The author considers the impact of the COVID-19 pandemic on
the performance of contractual obligations, given the fact that the literature
on this topic has been gradually published, and the largest law firms
around the world have already published initial client alerts anticipating
a large number of court and arbitration proceedings in future due
to non-performance or improper performance of contractual obligations
during the COVID-19 pandemic. The aim of this paper is to consider
whether the obligor is entitled to invoke institute of force majeure, impossibility
or changed circumstances (hardship), if he did not perform his
contractual obligations due to the COVID-19 pandemic. In addition to
the analysis of the provisions of the Serbian Obligations Relationships
Act (Law on Obligations), the author also considers provisions of the Vienna
Convention on Contracts for the International Sale of Goods and
the UNIDROIT Principles of International Commercial Contracts, bearing
in mind that the issue of non-performance of contractual obligations
due to the COVID-19 pandemics particularly relevant in case of international
sale of goods. In international practice, contracts often provide for
a force majeure and hardship model clauses of the International Chamber
of Commerce (ICC) in order to overcome the differences that exist in
these institutes in national legal systems. Given the fact that during the
COVID-19 pandemic the International Chamber of Commerce amended
the force majeure and hardship model clause, this paper considers main
amendments in the new 2020 version compared with the previous 2003
version of ICC force majeure and hardship model clause.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - (Ne)izvršenje ugovornih obaveza usled pandemije koronavirusa COVID-19
T1  - (Не)извршење уговорних обавеза услед пандемије коронавируса COVID-19
EP  - 619
SP  - 587
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2352
ER  - 

@inbook{
author = "Mišković, Maša",
year = "2020",
abstract = "Ауторка у овом раду разматра утицај пандемије COVID-19
на извршење уговорних обавеза, с обзиром на то да се постепено
појављује литература о овој теми, а највеће адвокатске канцеларије
широм света увелико објављују обавештења и упутства својим
клијентима у погледу утицаја пандемије COVID-19 на извршење
уговорних обавеза, предвиђајући велики број судских и арбитражних
спорова због неизвршења или неуредног извршења уговорних обаве-
за узрокованих пандемијом COVID-19 и пратећим мерама државних
органа. Циљ рада је да размотри да ли се дужник може позивати
на вишу силу, немогућност испуњења или промењене околности,
ако уговорну обавезу није извршио услед пандемије COVID-19 и/или
пратећих мера државних органа. Поред анализе одредаба српског
Закона о облигационим односима, разматрају се и одредбе Бечке
конвенције о уговорима о међународној продаји робе и UNIDROIT На-
чела за међународне трговинске уговоре, имајући у виду да питање
неизвршења уговорних обавеза услед пандемије COVID-19 посеб-
но долази до изражаја код уговора о међународној продаји робе. У
међународној пракси се у уговорима често предвиђа модел клаузула
о вишој сили и промењеним околностима Међународне трговинске
коморе (International Chamber of Commerce – ICC) како би се пре-
вазишле разлике које у овим институтима постоје у различитим
националним правима. С обзиром на то да је Међународна трговин-
ска комора током пандемије COVID-19 променила модел клаузулу о
вишој сили и промењеним околностима, у раду се наводе основне но-
вине у односу на претходну верзију модел клаузуле из 2003. године., The author considers the impact of the COVID-19 pandemic on
the performance of contractual obligations, given the fact that the literature
on this topic has been gradually published, and the largest law firms
around the world have already published initial client alerts anticipating
a large number of court and arbitration proceedings in future due
to non-performance or improper performance of contractual obligations
during the COVID-19 pandemic. The aim of this paper is to consider
whether the obligor is entitled to invoke institute of force majeure, impossibility
or changed circumstances (hardship), if he did not perform his
contractual obligations due to the COVID-19 pandemic. In addition to
the analysis of the provisions of the Serbian Obligations Relationships
Act (Law on Obligations), the author also considers provisions of the Vienna
Convention on Contracts for the International Sale of Goods and
the UNIDROIT Principles of International Commercial Contracts, bearing
in mind that the issue of non-performance of contractual obligations
due to the COVID-19 pandemics particularly relevant in case of international
sale of goods. In international practice, contracts often provide for
a force majeure and hardship model clauses of the International Chamber
of Commerce (ICC) in order to overcome the differences that exist in
these institutes in national legal systems. Given the fact that during the
COVID-19 pandemic the International Chamber of Commerce amended
the force majeure and hardship model clause, this paper considers main
amendments in the new 2020 version compared with the previous 2003
version of ICC force majeure and hardship model clause.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "(Ne)izvršenje ugovornih obaveza usled pandemije koronavirusa COVID-19, (Не)извршење уговорних обавеза услед пандемије коронавируса COVID-19",
pages = "619-587",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2352"
}

Mišković, M.. (2020). (Ne)izvršenje ugovornih obaveza usled pandemije koronavirusa COVID-19. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 587-619.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2352

Mišković M. (Ne)izvršenje ugovornih obaveza usled pandemije koronavirusa COVID-19. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:587-619.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2352 .

Mišković, Maša, "(Ne)izvršenje ugovornih obaveza usled pandemije koronavirusa COVID-19" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):587-619,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2352 .

TY  - CHAP
AU  - Tešić, Nenad
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2351
AB  - Економску и политичку транзицију у региону југоисточне
Евро пе пратила је и реформа права обезбеђења потраживања. Репу-
блика Србија у овом погледу није остала изузетак. Као доминантни
инструменти обезбеђења потраживања у актуелној пракси јављују
се извршна хипотека и извршна залога који након доспелости, без
било каквих знакова приоритета (beneficium ordinis) омогућавају
обезбеђеном повериоцу слободан избор између судског и вансудског
принудног намирења.
Некадашњи систем обавезног судског извршења заснован на
начелу официјелности у принудном остварењу залоге модификован
је не само кроз могућност реализације залоге кроз дозвољену само-
помоћ изван суда, већ и увођењем нових субјеката у поступак
принудног намирења. У новоствореном судско – извршитељском по-
ступку принудног намирења, извод из регистра залога који издаје
Агенција за привредне регистре представља извршну исправу на
основу које суд доноси решење о извршењу (фазе одређивања извр -
шења). Донето решење доставља се на спровођење јавним извр-
шитељима као лицима којима је држава у овој области поверила
јавноправна овлашћења (фаза спровођења извршења). Наведене
„тектонске промене“ у сфери обезбеђења и принудног намирења
тражбине изазвале су бројне недоумице у тумачењу и примени
права. Чланак који следи представља још један покушај да се по-
следице спроведених законодавних реформи додатно разјасне и
ако је то могуће, укаже на будуће правце развоја стварноправног
обезбеђења чија је улога у савременом друштву изузетно сложена.
С једне стране, задатак је права обезбеђења да у интеракцији са
процесним нормама извршног поступка омогући ефикасност у остварењу примарног интереса заложних поверилаца (принудно
намирење обезбеђеног потраживања), а с друге стране, дужност
је права обезбеђења да не занемари интересе заложних дужника, и
то нарочито оних из групе потрошача и нарочито у сфери очувања
њиховог достојанства и минимума егзистенције. Само на тај начин
тржиште обезбеђених кредита може да опстане и да се развија на
добробит заложних поверилаца и заложних дужника, али и у јавном
интересу друштва као целине.
AB  - The purpose of real security right in the modern market is extremely
complex and demanding. On the one hand, the main function of
the security right is to interact with the enforcement procedure norms
to empower efficient realization of the secured creditor primary interest
(enabling forced collection of claims), and on the other hand, not to neglect
the interests of consumer security provider, especially in preserving
their human dignity and minimum existence. Only in described way,
„the market of secured loans can survive and develop for the benefit of
secured creditors and security providers, but also in the public interest of
the society as a unity“.
Principally guided by these seemingly contradictory concerns, author
conducted an analysis of the relevant laws in Serbia, identified numerous
inconsistencies and finally suggested the way to eliminate weaknesses
through a consistent and systematic legislative approach.
1) If according to the general rules of public notary law, the agreement
can be made in the form of an execution title, and if in
the case of a hypothec such a way of creating an enforceable record in front of public notary is well accepted in business and
legal practice, than there is no justifiable reason not to act in
the same way in the field of registered pledge.
2) If according to the Law on Enforcement and Security, the excerpt
from the register of pledges is an executive title eligible
for a motion for execution, there is no reason to require the execution
creditor to meet any additional conditions imposed by
Law on registered pledge.
3) If the notion of the consumer has been transposed from EU acquis
to Serbian national law and if its content has been well –
defined by legal scholars and in the practice of ECJ, there is no
reason to keep the legal phrase „natural person who does not
perform economic activity“ with more or less identical meaning,
in the Law on Registered Pledge. In this context, similar
protection against a secured creditor should be guaranteed to
entrepreneurs, individual farmers and micro-enterprises (according
to Serbian Law up to € 700,000 of annual operating
income and around 10 employees).
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga
T1  - О извршности извода из Регистра залога
EP  - 541
SP  - 513
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351
ER  - 

@inbook{
author = "Tešić, Nenad",
year = "2020",
abstract = "Економску и политичку транзицију у региону југоисточне
Евро пе пратила је и реформа права обезбеђења потраживања. Репу-
блика Србија у овом погледу није остала изузетак. Као доминантни
инструменти обезбеђења потраживања у актуелној пракси јављују
се извршна хипотека и извршна залога који након доспелости, без
било каквих знакова приоритета (beneficium ordinis) омогућавају
обезбеђеном повериоцу слободан избор између судског и вансудског
принудног намирења.
Некадашњи систем обавезног судског извршења заснован на
начелу официјелности у принудном остварењу залоге модификован
је не само кроз могућност реализације залоге кроз дозвољену само-
помоћ изван суда, већ и увођењем нових субјеката у поступак
принудног намирења. У новоствореном судско – извршитељском по-
ступку принудног намирења, извод из регистра залога који издаје
Агенција за привредне регистре представља извршну исправу на
основу које суд доноси решење о извршењу (фазе одређивања извр -
шења). Донето решење доставља се на спровођење јавним извр-
шитељима као лицима којима је држава у овој области поверила
јавноправна овлашћења (фаза спровођења извршења). Наведене
„тектонске промене“ у сфери обезбеђења и принудног намирења
тражбине изазвале су бројне недоумице у тумачењу и примени
права. Чланак који следи представља још један покушај да се по-
следице спроведених законодавних реформи додатно разјасне и
ако је то могуће, укаже на будуће правце развоја стварноправног
обезбеђења чија је улога у савременом друштву изузетно сложена.
С једне стране, задатак је права обезбеђења да у интеракцији са
процесним нормама извршног поступка омогући ефикасност у остварењу примарног интереса заложних поверилаца (принудно
намирење обезбеђеног потраживања), а с друге стране, дужност
је права обезбеђења да не занемари интересе заложних дужника, и
то нарочито оних из групе потрошача и нарочито у сфери очувања
њиховог достојанства и минимума егзистенције. Само на тај начин
тржиште обезбеђених кредита може да опстане и да се развија на
добробит заложних поверилаца и заложних дужника, али и у јавном
интересу друштва као целине., The purpose of real security right in the modern market is extremely
complex and demanding. On the one hand, the main function of
the security right is to interact with the enforcement procedure norms
to empower efficient realization of the secured creditor primary interest
(enabling forced collection of claims), and on the other hand, not to neglect
the interests of consumer security provider, especially in preserving
their human dignity and minimum existence. Only in described way,
„the market of secured loans can survive and develop for the benefit of
secured creditors and security providers, but also in the public interest of
the society as a unity“.
Principally guided by these seemingly contradictory concerns, author
conducted an analysis of the relevant laws in Serbia, identified numerous
inconsistencies and finally suggested the way to eliminate weaknesses
through a consistent and systematic legislative approach.
1) If according to the general rules of public notary law, the agreement
can be made in the form of an execution title, and if in
the case of a hypothec such a way of creating an enforceable record in front of public notary is well accepted in business and
legal practice, than there is no justifiable reason not to act in
the same way in the field of registered pledge.
2) If according to the Law on Enforcement and Security, the excerpt
from the register of pledges is an executive title eligible
for a motion for execution, there is no reason to require the execution
creditor to meet any additional conditions imposed by
Law on registered pledge.
3) If the notion of the consumer has been transposed from EU acquis
to Serbian national law and if its content has been well –
defined by legal scholars and in the practice of ECJ, there is no
reason to keep the legal phrase „natural person who does not
perform economic activity“ with more or less identical meaning,
in the Law on Registered Pledge. In this context, similar
protection against a secured creditor should be guaranteed to
entrepreneurs, individual farmers and micro-enterprises (according
to Serbian Law up to € 700,000 of annual operating
income and around 10 employees).",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga, О извршности извода из Регистра залога",
pages = "541-513",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351"
}

Tešić, N.. (2020). O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 513-541.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351

Tešić N. O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:513-541.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351 .

Tešić, Nenad, "O izvršnosti izvoda iz Registra zaloga" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):513-541,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2351 .

TY  - CHAP
AU  - Dabić, Snežana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2350
AB  - Предмет овог рада представља анализа схватања која се
јављају у једном делу наше судске праксе, нарочито у споровима у
вези са прометом непокретностима. Наиме, често се може наићи
на схватање да је уговор којим се располаже туђом ствари ништав,
било зато што је основ по коме је продавац стекао право својине
ништав или поништен, било зато што је продавац самостално
располагао стварју која није у његовој искључивој својини. Иста
схватања срећу се и у споровима поводом вишеструког отуђења
исте ствари, где се ништавим сматрају сва каснија располагања
које је продавац вршио. Тежња је да се у раду покаже да таква
схватања не би требало сматрати исправним. Она нису у духу на-
шег права, што произлази било из норми закона којима се непосред-
но уређује одређено питање на супротан начин, било зато што су-
протан став законодавца произлази посредно се из других законских
одредаба.
AB  - This paper examines the position taken in one part of our case law,
with respect to the validity of the contract of sale by a non-owner and in
cases of multiple transfer of ownership. Namely, courts often rule that
the contract of sale by a non-owner is null and void, either because the
contract upon which the seller acquired the ownership is null and void
or has been annulled, or because the seller sold an object that has not
been in his exclusive ownership. The same conclusions have often been
found in disputes regarding the multiple transfer of ownership, where all
subsequent contracts made by the same seller are considered null and
void. The aim of this paper is to show that such conclusions should not
be considered as correct, since they are not in accordance with our law.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - O punovažnosti ugovora kod otuđenja tuđe stvari i višestrukog otuđenja stvari
T1  - О пуноважности уговора код оту ђења туђе ствари и вишеструког отуђења ствари
EP  - 568
SP  - 542
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2350
ER  - 

@inbook{
author = "Dabić, Snežana",
year = "2020",
abstract = "Предмет овог рада представља анализа схватања која се
јављају у једном делу наше судске праксе, нарочито у споровима у
вези са прометом непокретностима. Наиме, често се може наићи
на схватање да је уговор којим се располаже туђом ствари ништав,
било зато што је основ по коме је продавац стекао право својине
ништав или поништен, било зато што је продавац самостално
располагао стварју која није у његовој искључивој својини. Иста
схватања срећу се и у споровима поводом вишеструког отуђења
исте ствари, где се ништавим сматрају сва каснија располагања
које је продавац вршио. Тежња је да се у раду покаже да таква
схватања не би требало сматрати исправним. Она нису у духу на-
шег права, што произлази било из норми закона којима се непосред-
но уређује одређено питање на супротан начин, било зато што су-
протан став законодавца произлази посредно се из других законских
одредаба., This paper examines the position taken in one part of our case law,
with respect to the validity of the contract of sale by a non-owner and in
cases of multiple transfer of ownership. Namely, courts often rule that
the contract of sale by a non-owner is null and void, either because the
contract upon which the seller acquired the ownership is null and void
or has been annulled, or because the seller sold an object that has not
been in his exclusive ownership. The same conclusions have often been
found in disputes regarding the multiple transfer of ownership, where all
subsequent contracts made by the same seller are considered null and
void. The aim of this paper is to show that such conclusions should not
be considered as correct, since they are not in accordance with our law.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "O punovažnosti ugovora kod otuđenja tuđe stvari i višestrukog otuđenja stvari, О пуноважности уговора код оту ђења туђе ствари и вишеструког отуђења ствари",
pages = "568-542",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2350"
}

Dabić, S.. (2020). O punovažnosti ugovora kod otuđenja tuđe stvari i višestrukog otuđenja stvari. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 542-568.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2350

Dabić S. O punovažnosti ugovora kod otuđenja tuđe stvari i višestrukog otuđenja stvari. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:542-568.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2350 .

Dabić, Snežana, "O punovažnosti ugovora kod otuđenja tuđe stvari i višestrukog otuđenja stvari" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):542-568,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2350 .

TY  - CHAP
AU  - Dabetić, Valerija
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2349
AB  - У раду ћемо анализирати вишедимензионалан и комплексан од-
нос између три друштвена актера – судија чија је дужност да неза-
висно и непристрасно пресуђују, медија који својим обавештавањем
јавности могу повредити правo на правично суђење и претпостав-
ку невиности, и критичке способности јавности да анализира по-
руке које се емитују. Конкретно, испитаћемо да ли између Уставом
подједнако заштићених слобода мишљења и изражавања (члан 46),
слобода медија (члан 50), права на обавештеност (члан 51) и пра-
ва на правично суђење (члан 32) постоји хармоничан однос или на-
петост? Покушаћемо да одговоримо да ли је могуће повући јасну
границу између слободног извештавања и повреде права на пра-
вично суђење и шта у ситуацији када се она прекорачи? Тежиш-
те рада чини улога медија као најчешће коришћеног механизма у
обавештавању јавности о раду судова, процесима који трају и од-
говорности за коментарисање њихових исхода. Закључујемо да ре-
лативно пасиван однос правосудних институција према медијима
са једне стране, и прилично активно (понекад и агресивно) делање медија са друге стране, није добар modus operandi за унапређење
њихове сарадње и истинито и правовремено информисања јавности
као заједничког циља.
AB  - In this paper, we will analyze the multidimensional and complex
relationship between three social actors – judges whose duty is to judge
independently and impartially, media that by informing the public can
violate the right to a fair trial and the presumption of innocence and
critical ability of the public to analyze messages that have been sent. In
particular, we will examine whether there is a harmonious relationship
or tension between the freedom of opinion and expression (Article 46),
freedom of the media (Article 50), the right to information (Article 51)
and the right to a fair trial (Article 32)? We will try to answer whether it
is possible to draw a line between free reporting and the violation of the
right to a fair trial, and what in the situation when it is exceeded? The
focus of the paper is the role of the media as the most commonly used
mechanism in informing the public about the work of the courts, ongoing
processes and responsibilities for commenting on their outcomes. We conclude
that the relatively passive attitude of judicial institutions towards
the media on the one hand, and the rather active (sometimes aggressive)
work of the media on the other, is not a good modus operandi for improving
their cooperation and providnig accurate and true information to the
public as a common goal.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Mediji kao treća stranka sudskog postupka – uloga „sedme sile“ u obaveštavanju javnosti
T1  - Медији као трећа странка судског поступка – улога „седме силе“ у обавештавању јавности
EP  - 586
SP  - 569
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2349
ER  - 

@inbook{
author = "Dabetić, Valerija",
year = "2020",
abstract = "У раду ћемо анализирати вишедимензионалан и комплексан од-
нос између три друштвена актера – судија чија је дужност да неза-
висно и непристрасно пресуђују, медија који својим обавештавањем
јавности могу повредити правo на правично суђење и претпостав-
ку невиности, и критичке способности јавности да анализира по-
руке које се емитују. Конкретно, испитаћемо да ли између Уставом
подједнако заштићених слобода мишљења и изражавања (члан 46),
слобода медија (члан 50), права на обавештеност (члан 51) и пра-
ва на правично суђење (члан 32) постоји хармоничан однос или на-
петост? Покушаћемо да одговоримо да ли је могуће повући јасну
границу између слободног извештавања и повреде права на пра-
вично суђење и шта у ситуацији када се она прекорачи? Тежиш-
те рада чини улога медија као најчешће коришћеног механизма у
обавештавању јавности о раду судова, процесима који трају и од-
говорности за коментарисање њихових исхода. Закључујемо да ре-
лативно пасиван однос правосудних институција према медијима
са једне стране, и прилично активно (понекад и агресивно) делање медија са друге стране, није добар modus operandi за унапређење
њихове сарадње и истинито и правовремено информисања јавности
као заједничког циља., In this paper, we will analyze the multidimensional and complex
relationship between three social actors – judges whose duty is to judge
independently and impartially, media that by informing the public can
violate the right to a fair trial and the presumption of innocence and
critical ability of the public to analyze messages that have been sent. In
particular, we will examine whether there is a harmonious relationship
or tension between the freedom of opinion and expression (Article 46),
freedom of the media (Article 50), the right to information (Article 51)
and the right to a fair trial (Article 32)? We will try to answer whether it
is possible to draw a line between free reporting and the violation of the
right to a fair trial, and what in the situation when it is exceeded? The
focus of the paper is the role of the media as the most commonly used
mechanism in informing the public about the work of the courts, ongoing
processes and responsibilities for commenting on their outcomes. We conclude
that the relatively passive attitude of judicial institutions towards
the media on the one hand, and the rather active (sometimes aggressive)
work of the media on the other, is not a good modus operandi for improving
their cooperation and providnig accurate and true information to the
public as a common goal.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Mediji kao treća stranka sudskog postupka – uloga „sedme sile“ u obaveštavanju javnosti, Медији као трећа странка судског поступка – улога „седме силе“ у обавештавању јавности",
pages = "586-569",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2349"
}

Dabetić, V.. (2020). Mediji kao treća stranka sudskog postupka – uloga „sedme sile“ u obaveštavanju javnosti. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 569-586.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2349

Dabetić V. Mediji kao treća stranka sudskog postupka – uloga „sedme sile“ u obaveštavanju javnosti. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:569-586.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2349 .

Dabetić, Valerija, "Mediji kao treća stranka sudskog postupka – uloga „sedme sile“ u obaveštavanju javnosti" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):569-586,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2349 .

TY  - CHAP
AU  - Kostić, Svetislav V.
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2348
AB  - У овом раду се анализирају мере за опорезивање нове дигитал-
не економије које су биле садржане у неусвојеном предлогу Европске
комисије из 2018. године који је носио назив Правично опорезивање
дигиталне економије (енгл. Fair Taxation of the Digital Economy). У
њему је Европска комисија предлагала увођење правила која ће опо-
резиво пословно присуство, односно опорезиво обављање пословне
делатности нерезидентног обвезника, препознавати и у случају не
само физичког, већ и значајног дигиталног присуства тог обвезни-
ка на територији неке друге јурисдикције, као и увођење посебног
посредног пореза на испоруку дигиталних услуга. Посматрано из
српске перспективе, првенствено оне малог тржишта које није део
Европске уније, њима се даје негативна оцена и упозорава се српски
законодавац да не усваја ова решења, као што је то случај са једним
бројем земаља чланица Европске уније, у наше домаће пореско за-
конодавство.
AB  - This paper analyses the measures for the taxation of the new digital
economy which were contained in the rejected 2018 proposal of the European
Commission entitled Fair Taxation of the Digital Economy. In it the
European Commission proposed the introduction of rules which would
recognize a taxable business presence, i.e. a taxable carrying on of a
business, in case of not only a physical performance of business activities
in the territory of a particular jurisdiction, but also when it takes form of
a notable digital presence. The second part of the proposal envisaged a
digital services tax. From a Serbian perspective, one of a small market
which is not a part of the European Union, these measures are given a
negative assessment, while the author warns the Serbian legislator from
introducing them unilaterally, as a number of European Union member
states have done so far, in our domestic legislation.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Uvođenje poreza na isporuku digitalnih usluga u srpsko poresko zakonodavstvo
T1  - Увођење пореза на испоруку дигиталних услуга у српско пореско законодавство
EP  - 512
SP  - 499
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2348
ER  - 

@inbook{
author = "Kostić, Svetislav V.",
year = "2020",
abstract = "У овом раду се анализирају мере за опорезивање нове дигитал-
не економије које су биле садржане у неусвојеном предлогу Европске
комисије из 2018. године који је носио назив Правично опорезивање
дигиталне економије (енгл. Fair Taxation of the Digital Economy). У
њему је Европска комисија предлагала увођење правила која ће опо-
резиво пословно присуство, односно опорезиво обављање пословне
делатности нерезидентног обвезника, препознавати и у случају не
само физичког, већ и значајног дигиталног присуства тог обвезни-
ка на територији неке друге јурисдикције, као и увођење посебног
посредног пореза на испоруку дигиталних услуга. Посматрано из
српске перспективе, првенствено оне малог тржишта које није део
Европске уније, њима се даје негативна оцена и упозорава се српски
законодавац да не усваја ова решења, као што је то случај са једним
бројем земаља чланица Европске уније, у наше домаће пореско за-
конодавство., This paper analyses the measures for the taxation of the new digital
economy which were contained in the rejected 2018 proposal of the European
Commission entitled Fair Taxation of the Digital Economy. In it the
European Commission proposed the introduction of rules which would
recognize a taxable business presence, i.e. a taxable carrying on of a
business, in case of not only a physical performance of business activities
in the territory of a particular jurisdiction, but also when it takes form of
a notable digital presence. The second part of the proposal envisaged a
digital services tax. From a Serbian perspective, one of a small market
which is not a part of the European Union, these measures are given a
negative assessment, while the author warns the Serbian legislator from
introducing them unilaterally, as a number of European Union member
states have done so far, in our domestic legislation.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Uvođenje poreza na isporuku digitalnih usluga u srpsko poresko zakonodavstvo, Увођење пореза на испоруку дигиталних услуга у српско пореско законодавство",
pages = "512-499",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2348"
}

Kostić, S. V.. (2020). Uvođenje poreza na isporuku digitalnih usluga u srpsko poresko zakonodavstvo. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 499-512.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2348

Kostić SV. Uvođenje poreza na isporuku digitalnih usluga u srpsko poresko zakonodavstvo. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:499-512.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2348 .

Kostić, Svetislav V., "Uvođenje poreza na isporuku digitalnih usluga u srpsko poresko zakonodavstvo" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):499-512,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2348 .

TY  - CHAP
AU  - Petrović Tomić, Nataša
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2347
AB  - Чланак се бави посредовањем као формом алтернативног ре-
шавања потрошачких спорова по Нацрту Закона о заштити по-
трошача. Једна од кључних новина Нацрта је управо придавање
носеће улоге посредовању у решавању потрошачких спорова. По-
шавши од Директиве о алтернативном решавању спорова са по-
трошачима ауторка оцењује степен усаглашености нашег будућег
права са тенденцијама права Европске уније. По њеном мишљењу
посредовање јесте полуга важећег система вансудског решавања
спорова, а по свему судећи то ће остати и ако се усвоје предлози из
Нацрта. У чланку се такође указује и на елементе неусаглашености
Закона о посредовању у решавању спорова и Нацрта, који би могли
постати тачке спотицања новог регулаторног оквира заштите по-
трошача. Фундирани систем алтернативног решавања спорова зах-
тева комбинацију адјудикативних и неадјудикативних метода. Сто-
га је мишљење ауторке да не може бити говора о фаворабилном ре-
гулаторном оквиру ако се Нацрт не допуни детаљнијим одредбама о
потрошачкој арбитражи.
AB  - The paper analyses the use of mediation as a form of alternative
dispute resolution of consumer disputes according to the Draft of Law
on Consumer Protection. The main aim of the research is to answer the
question whether it is opportune to assign a leading role to mediation in
resolution of consumer disputes. Having in mind Directive on alternative
dispute resolution for consumer disputes author evaluates the level of
conformity of the future Serbian law with the tendencies of the European
Union law. According to her opinion, mediation represent the backbone
of the existing system of ADR and it is obvious that it will remain the
same in the future. Paper also aims at discussing elements of non-compliance
of the Law on mediation and the Draft that has shown potential to
become stumbling blocks of the new regulatory framework of consumer
protection. Furthermore, it’s notorious that well balanced system of ADR
require the combination of adjudicative and non-adjudicative methods. In
this respect author is of the opinion that the Draft should be completed by
the provisions regarding consumer arbitration if Serbia has intention to
create favorable regulatory framework.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Medijacija po nacrtu Zakona o zaštiti potrošača
EP  - 498
SP  - 476
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2347
ER  - 

@inbook{
author = "Petrović Tomić, Nataša",
year = "2020",
abstract = "Чланак се бави посредовањем као формом алтернативног ре-
шавања потрошачких спорова по Нацрту Закона о заштити по-
трошача. Једна од кључних новина Нацрта је управо придавање
носеће улоге посредовању у решавању потрошачких спорова. По-
шавши од Директиве о алтернативном решавању спорова са по-
трошачима ауторка оцењује степен усаглашености нашег будућег
права са тенденцијама права Европске уније. По њеном мишљењу
посредовање јесте полуга важећег система вансудског решавања
спорова, а по свему судећи то ће остати и ако се усвоје предлози из
Нацрта. У чланку се такође указује и на елементе неусаглашености
Закона о посредовању у решавању спорова и Нацрта, који би могли
постати тачке спотицања новог регулаторног оквира заштите по-
трошача. Фундирани систем алтернативног решавања спорова зах-
тева комбинацију адјудикативних и неадјудикативних метода. Сто-
га је мишљење ауторке да не може бити говора о фаворабилном ре-
гулаторном оквиру ако се Нацрт не допуни детаљнијим одредбама о
потрошачкој арбитражи., The paper analyses the use of mediation as a form of alternative
dispute resolution of consumer disputes according to the Draft of Law
on Consumer Protection. The main aim of the research is to answer the
question whether it is opportune to assign a leading role to mediation in
resolution of consumer disputes. Having in mind Directive on alternative
dispute resolution for consumer disputes author evaluates the level of
conformity of the future Serbian law with the tendencies of the European
Union law. According to her opinion, mediation represent the backbone
of the existing system of ADR and it is obvious that it will remain the
same in the future. Paper also aims at discussing elements of non-compliance
of the Law on mediation and the Draft that has shown potential to
become stumbling blocks of the new regulatory framework of consumer
protection. Furthermore, it’s notorious that well balanced system of ADR
require the combination of adjudicative and non-adjudicative methods. In
this respect author is of the opinion that the Draft should be completed by
the provisions regarding consumer arbitration if Serbia has intention to
create favorable regulatory framework.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Medijacija po nacrtu Zakona o zaštiti potrošača",
pages = "498-476",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2347"
}

Petrović Tomić, N.. (2020). Medijacija po nacrtu Zakona o zaštiti potrošača. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 476-498.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2347

Petrović Tomić N. Medijacija po nacrtu Zakona o zaštiti potrošača. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:476-498.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2347 .

Petrović Tomić, Nataša, "Medijacija po nacrtu Zakona o zaštiti potrošača" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):476-498,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2347 .

TY  - CHAP
AU  - Đurđević, Marko
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2346
AB  - У овом раду аутор се бави истраживањем утицаја коронави-
руса (COVID-19) и принудних јавноздравствених и административ-
них мера донесених ради сузбијања ширења ове епидемијске боле-
сти на извршење обавеза у облигацијама из уговора закључених пре
епидемије и правном заштитом поверилаца потраживања која ус-
лед њихових последица нису била испуњена или чије испуњење је било
отежано. Први део рада садржи ретроспективни осврт на привре-
мене мере Народне банке Србије које су донесене одмах након појаве
епидемије да би се очувала стабилност финансијског система, али и
ради спречавања повреда новчаних потраживања банака из уговора
о кредиту и давалаца лизинга из уговора о финансијском лизингу. У
другом делу, аутор је изложио правила уговорног права која уређују
средства за заштиту потраживања уговорних страна у двостра-
ним уговорима од деловања неповољних последица спољашњих
околности на извршење уговора и размотрио законске услове под
којима би се та правила могла применити у случајевима повреда или
угрожавања потраживања проузрокованих болешћу COVID-19 и/
или принудним мерама.
AB  - In this paper, the author examines the impact of Covid-19 and
coercive health and administrative state measures on the fulfillment of
obligations in bonds from contracts concluded before the epidemic and
legal protection of creditors of claims that were not fulfilled or whose
fulfillment was difficult due to consequences created by state measures.
The first part of the paper retrospectively reviews the temporary measures
of the National Bank of Serbia adopted immediately after the epidemic
outbreak to prevent violations of monetary claims of banks from loan
agreements and lessors from financial leasing agreements. In the second
part, the author presents the rules of contract law governing the remedies
for protection of claims of contracting parties in bilateral contracts from
adverse effects of external circumstances on the performance of the contract.
The author also considers the legal conditions under which these
rules could be applied in cases of violations or threats caused by Covid
19 and / or state coercive measures.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Koronavirus (COVID-19) i izvršenje ugovora – Preventivna reakcija srpskog prava i zakonska sredstva za zaštitu prava ugovornih strana u slučaju spora
T1  - Коронавирус (COVID-19) и извршење уговора – Превентивна реакција српског права и законска средства за заштиту права уговорних страна у случају спора
EP  - 475
SP  - 457
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2346
ER  - 

@inbook{
author = "Đurđević, Marko",
year = "2020",
abstract = "У овом раду аутор се бави истраживањем утицаја коронави-
руса (COVID-19) и принудних јавноздравствених и административ-
них мера донесених ради сузбијања ширења ове епидемијске боле-
сти на извршење обавеза у облигацијама из уговора закључених пре
епидемије и правном заштитом поверилаца потраживања која ус-
лед њихових последица нису била испуњена или чије испуњење је било
отежано. Први део рада садржи ретроспективни осврт на привре-
мене мере Народне банке Србије које су донесене одмах након појаве
епидемије да би се очувала стабилност финансијског система, али и
ради спречавања повреда новчаних потраживања банака из уговора
о кредиту и давалаца лизинга из уговора о финансијском лизингу. У
другом делу, аутор је изложио правила уговорног права која уређују
средства за заштиту потраживања уговорних страна у двостра-
ним уговорима од деловања неповољних последица спољашњих
околности на извршење уговора и размотрио законске услове под
којима би се та правила могла применити у случајевима повреда или
угрожавања потраживања проузрокованих болешћу COVID-19 и/
или принудним мерама., In this paper, the author examines the impact of Covid-19 and
coercive health and administrative state measures on the fulfillment of
obligations in bonds from contracts concluded before the epidemic and
legal protection of creditors of claims that were not fulfilled or whose
fulfillment was difficult due to consequences created by state measures.
The first part of the paper retrospectively reviews the temporary measures
of the National Bank of Serbia adopted immediately after the epidemic
outbreak to prevent violations of monetary claims of banks from loan
agreements and lessors from financial leasing agreements. In the second
part, the author presents the rules of contract law governing the remedies
for protection of claims of contracting parties in bilateral contracts from
adverse effects of external circumstances on the performance of the contract.
The author also considers the legal conditions under which these
rules could be applied in cases of violations or threats caused by Covid
19 and / or state coercive measures.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Koronavirus (COVID-19) i izvršenje ugovora – Preventivna reakcija srpskog prava i zakonska sredstva za zaštitu prava ugovornih strana u slučaju spora, Коронавирус (COVID-19) и извршење уговора – Превентивна реакција српског права и законска средства за заштиту права уговорних страна у случају спора",
pages = "475-457",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2346"
}

Đurđević, M.. (2020). Koronavirus (COVID-19) i izvršenje ugovora – Preventivna reakcija srpskog prava i zakonska sredstva za zaštitu prava ugovornih strana u slučaju spora. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 457-475.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2346

Đurđević M. Koronavirus (COVID-19) i izvršenje ugovora – Preventivna reakcija srpskog prava i zakonska sredstva za zaštitu prava ugovornih strana u slučaju spora. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:457-475.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2346 .

Đurđević, Marko, "Koronavirus (COVID-19) i izvršenje ugovora – Preventivna reakcija srpskog prava i zakonska sredstva za zaštitu prava ugovornih strana u slučaju spora" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):457-475,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2346 .

TY  - CHAP
AU  - Pavić, Vladimir
AU  - Jovanović, Marko
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2345
AB  - У овом раду аутори представљају и анализирају развој фун-
даменталних принципа међународног приватног права у српским
кодификацијама ове области: тренутно важећем Закону о реша-
вању сукоба закона са прописима других земаља и Нацрту Зако-
на о међународном приватном праву. Рад разматра еволуцију три
кључна колизионоправна принципа: принципа најближе везе, принци-
па заштите слабије стране и принципа in favorem negotii. Аутори
закључују да су обе кодификације рађене под утицајем доминант-
них упоредноправних регулаторних тенденција времена у којима су
настајале, те да је током година дошло до прецизирања и номо-
техничког разрађивања проучаваних принципа, али да је њихова су-
штинска улога остала непромењена.
AB  - This paper pr esents and analyzes the evolution of fundamental
principles of private international law in the two Serbian codifications
in this field: the currently applicable Law on Resolution of Conflicts of
Laws with Regulations of Other Countries and the Draft Law on Private
International Law. Three essential principles of conflict of laws are in the
focus of the analysis: the principle of the closest connection, the principle
of protection of weaker party and the principle in favoremnegotii. The
authors conclude that both codifications were strongly influenced by the
most prominent foreign regulatory tendencies. Over the years, the fundamental
principles became more precise and more detailed but their essential
role in shaping conflict of laws rules remained unchanged.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Evolucija principa uređivanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti u srpskim kodifikacijama međunarodnog privatnog prava
T1  - Еволуција принципа уређивања приватноправних односа са елементом иностраности у српским кодификацијама међународног приватног права
EP  - 456
SP  - 430
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2345
ER  - 

@inbook{
author = "Pavić, Vladimir and Jovanović, Marko",
year = "2020",
abstract = "У овом раду аутори представљају и анализирају развој фун-
даменталних принципа међународног приватног права у српским
кодификацијама ове области: тренутно важећем Закону о реша-
вању сукоба закона са прописима других земаља и Нацрту Зако-
на о међународном приватном праву. Рад разматра еволуцију три
кључна колизионоправна принципа: принципа најближе везе, принци-
па заштите слабије стране и принципа in favorem negotii. Аутори
закључују да су обе кодификације рађене под утицајем доминант-
них упоредноправних регулаторних тенденција времена у којима су
настајале, те да је током година дошло до прецизирања и номо-
техничког разрађивања проучаваних принципа, али да је њихова су-
штинска улога остала непромењена., This paper pr esents and analyzes the evolution of fundamental
principles of private international law in the two Serbian codifications
in this field: the currently applicable Law on Resolution of Conflicts of
Laws with Regulations of Other Countries and the Draft Law on Private
International Law. Three essential principles of conflict of laws are in the
focus of the analysis: the principle of the closest connection, the principle
of protection of weaker party and the principle in favoremnegotii. The
authors conclude that both codifications were strongly influenced by the
most prominent foreign regulatory tendencies. Over the years, the fundamental
principles became more precise and more detailed but their essential
role in shaping conflict of laws rules remained unchanged.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Evolucija principa uređivanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti u srpskim kodifikacijama međunarodnog privatnog prava, Еволуција принципа уређивања приватноправних односа са елементом иностраности у српским кодификацијама међународног приватног права",
pages = "456-430",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2345"
}

Pavić, V.,& Jovanović, M.. (2020). Evolucija principa uređivanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti u srpskim kodifikacijama međunarodnog privatnog prava. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 430-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2345

Pavić V, Jovanović M. Evolucija principa uređivanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti u srpskim kodifikacijama međunarodnog privatnog prava. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:430-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2345 .

Pavić, Vladimir, Jovanović, Marko, "Evolucija principa uređivanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti u srpskim kodifikacijama međunarodnog privatnog prava" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):430-456,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2345 .

TY  - CHAP
AU  - Vukotić, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2342
AB  - У овом тексту истражује се значај уговора о уступању и
расподели имовине за живота као правне форме за пренос породич-
ног предузећа с једне генерације на другу. Аутор објашњава опас-
ности које правила наследног права, а нарочито правила нужног
наслеђивања, стварају за дугорочни опстанак породичне компаније,
као и начине да се та опасност отклони или ублажи. Аутор
укратко приказује главне суштинске проблеме који се јављају код
организације и наслеђивања породичног предузећа и указује на значај
који право може да има за успешну сукцесију. У раду се закључује да
је уговор о уступању и расподели имовине за живота најбољи прав-
ни основ за пренос породичног предузећа (како породичне компаније
тако и друге имовине) јер је њиме обухваћена имовина заштићена од
захтева нужних наследника.
AB  - This text examines the importance of the contract of assignment
and distribution of property (Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine
za života) as the legal form of transfer of a family enterprise from one
generation to the next. The author explains the dangers which rules of
succession law, and especially rules relating to forced shares, pose for
long term success of a family company, as well as the methods to remove
or reduce those dangers. The author briefly presents the main factual
problems which arise in connection with organisation and transfer of a
family business and shows the importance of the legal framework for a
successful succession. It is concluded that the contract of assignment and
distribution of property is the best legal basis for transfer of a family
business (both for the family company and other property) because
property which is the subject of that contract is protected against claims
of forced heirs.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života kao pravni osnov za prenos porodičnog preduzeća
T1  - Уговор о уступању и расподели имовине за живота као правни основ за пренос породичног предузећа
EP  - 146
SP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2342
ER  - 

@inbook{
author = "Vukotić, Miloš",
year = "2020",
abstract = "У овом тексту истражује се значај уговора о уступању и
расподели имовине за живота као правне форме за пренос породич-
ног предузећа с једне генерације на другу. Аутор објашњава опас-
ности које правила наследног права, а нарочито правила нужног
наслеђивања, стварају за дугорочни опстанак породичне компаније,
као и начине да се та опасност отклони или ублажи. Аутор
укратко приказује главне суштинске проблеме који се јављају код
организације и наслеђивања породичног предузећа и указује на значај
који право може да има за успешну сукцесију. У раду се закључује да
је уговор о уступању и расподели имовине за живота најбољи прав-
ни основ за пренос породичног предузећа (како породичне компаније
тако и друге имовине) јер је њиме обухваћена имовина заштићена од
захтева нужних наследника., This text examines the importance of the contract of assignment
and distribution of property (Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine
za života) as the legal form of transfer of a family enterprise from one
generation to the next. The author explains the dangers which rules of
succession law, and especially rules relating to forced shares, pose for
long term success of a family company, as well as the methods to remove
or reduce those dangers. The author briefly presents the main factual
problems which arise in connection with organisation and transfer of a
family business and shows the importance of the legal framework for a
successful succession. It is concluded that the contract of assignment and
distribution of property is the best legal basis for transfer of a family
business (both for the family company and other property) because
property which is the subject of that contract is protected against claims
of forced heirs.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života kao pravni osnov za prenos porodičnog preduzeća, Уговор о уступању и расподели имовине за живота као правни основ за пренос породичног предузећа",
pages = "146-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2342"
}

Vukotić, M.. (2020). Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života kao pravni osnov za prenos porodičnog preduzeća. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 119-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2342

Vukotić M. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života kao pravni osnov za prenos porodičnog preduzeća. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:119-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2342 .

Vukotić, Miloš, "Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života kao pravni osnov za prenos porodičnog preduzeća" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):119-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2342 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanić, Tatjana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2340
AB  - Успон тржишта криптовалута отворио је низ питања која
се односе на њихове предности и ризике. Као нови облик виртуелне
имовине, криптовалуте карактерише специфична технолошка ин-
фраструктура. Да би се сагледала регулаторна перспектива крип-
товалутног тржишта, неопходно је укратко указати и на њихов
развој, елементе инфраструктуре индустрије виртуелних валута и
појавне облике односно класификацију виртуелних валута. Потом је
важно сагледати њихове импликације на финансијско посредовање и
финансијску инфраструктуру, као и финансијску стабилност. У раду
се идентификују основна питања регулаторног оквира тржишта
виртуелних валута и основни приступи обухвату регулације. Упоред-
на регулаторна пракса одабраних земаља, као и глобална регулатор-
на перспектива овог тржишта, служе као водич за оцену постојећег
регулаторног оквира и регулаторних изазова који се постављају у
Србији у погледу развоја виртуелних валута и њихове технологије.
AB  - The rise of the cryptocurrency market has opened up a number of
questions on their benefits and risks. As a new form of virtual assets,
cryptocurrencies are characterized by a specific technological infrastructure.
In order to understand the regulatory perspective of the cryptocurrency
market, it is necessary to briefly present their development,
elements of the infrastructure of the virtual currency industry and the
forms or classification of virtual currencies. Subsequently, it would be
important to consider their implications of the use of virtual currencies
on financial intermediation and financial infrastructure, as well as financial
stability. The paper identifies the basic issues of the virtual currency
market’s regulatory framework and the extent of applicable regulatory
approaches. Comparative regulatory practices of selected countries, as
well as the global regulatory perspective of this market, serve as a guide
to assess the existing regulatory framework and regulatory challenges
posed in Serbia in terms of the development of virtual currencies and
their technology.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Aktuelni pristupi regulatornom okviru virtuelnih valuta – u susret Zakonu o virtuelnoj imovini
T1  - Актуелни приступи регулаторном оквиру виртуелних валута – у сусрет Закону о виртуелној имовини
EP  - 286
SP  - 237
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2340
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanić, Tatjana",
year = "2020",
abstract = "Успон тржишта криптовалута отворио је низ питања која
се односе на њихове предности и ризике. Као нови облик виртуелне
имовине, криптовалуте карактерише специфична технолошка ин-
фраструктура. Да би се сагледала регулаторна перспектива крип-
товалутног тржишта, неопходно је укратко указати и на њихов
развој, елементе инфраструктуре индустрије виртуелних валута и
појавне облике односно класификацију виртуелних валута. Потом је
важно сагледати њихове импликације на финансијско посредовање и
финансијску инфраструктуру, као и финансијску стабилност. У раду
се идентификују основна питања регулаторног оквира тржишта
виртуелних валута и основни приступи обухвату регулације. Упоред-
на регулаторна пракса одабраних земаља, као и глобална регулатор-
на перспектива овог тржишта, служе као водич за оцену постојећег
регулаторног оквира и регулаторних изазова који се постављају у
Србији у погледу развоја виртуелних валута и њихове технологије., The rise of the cryptocurrency market has opened up a number of
questions on their benefits and risks. As a new form of virtual assets,
cryptocurrencies are characterized by a specific technological infrastructure.
In order to understand the regulatory perspective of the cryptocurrency
market, it is necessary to briefly present their development,
elements of the infrastructure of the virtual currency industry and the
forms or classification of virtual currencies. Subsequently, it would be
important to consider their implications of the use of virtual currencies
on financial intermediation and financial infrastructure, as well as financial
stability. The paper identifies the basic issues of the virtual currency
market’s regulatory framework and the extent of applicable regulatory
approaches. Comparative regulatory practices of selected countries, as
well as the global regulatory perspective of this market, serve as a guide
to assess the existing regulatory framework and regulatory challenges
posed in Serbia in terms of the development of virtual currencies and
their technology.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Aktuelni pristupi regulatornom okviru virtuelnih valuta – u susret Zakonu o virtuelnoj imovini, Актуелни приступи регулаторном оквиру виртуелних валута – у сусрет Закону о виртуелној имовини",
pages = "286-237",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2340"
}

Jovanić, T.. (2020). Aktuelni pristupi regulatornom okviru virtuelnih valuta – u susret Zakonu o virtuelnoj imovini. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 237-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2340

Jovanić T. Aktuelni pristupi regulatornom okviru virtuelnih valuta – u susret Zakonu o virtuelnoj imovini. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:237-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2340 .

Jovanić, Tatjana, "Aktuelni pristupi regulatornom okviru virtuelnih valuta – u susret Zakonu o virtuelnoj imovini" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):237-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2340 .

TY  - CHAP
AU  - Lepetić, Jelena
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2339
AB  - Питању медијабилности спорова у вези са стечајним по-
ступком није посвећена довољна пажња у домаћој правној теорији.
Медијација се у домаћем стечајном праву неоправдано везује само
за решавање спорова поводом оспорених потраживања. Након
излагања о субјективним и објективним границама медијабилности,
аутор посвећује пажњу и питању медијабилности других спорова у
вези са стечајним поступком. Аутор указује на постојање различи-
тих решења у погледу трајања поступка медијације према Закону о
посредовању у решавању спорова и Закону о стечају, имајући у виду
да је према посебном режиму предвиђено краће трајање поступка
медијације за решавање спорова поводом оспоравања потраживања
у поређењу са трајањем поступка медијације према општем режиму.
Посебна пажња посвећена је (не)медијабилности спорова у вези са
јавним приходима, узимајући у обзир значај потраживања стечајних
поверилаца на основу јавних прихода и стечајни ред у који спадају у
српском стечајном праву. С тим у вези, приказани су и међународни
извори који су очигледно утицали на домаћег законодавца приликом
креирања конкретних решења. Затим, приказана су одређена упо-
редноправна решења, при чему је посебно указано на значај који би
медијација могла да има за реорганизацију и на избегавање отварања
стечајног поступка. На крају, дати су конкретни предлози у погледу
побољшања домаће регулативе о стечајној медијацији.
AB  - The issue of mediatable disputes related to insolvency proceedings
is neglected in domestic legal theory. In Serbian insolvency law, mediation
is unjustifiably connected only to disputed claims. After presenting the
subjective and objective limits of “mediatability”, the author pays attention
to the issue of “mediatability” of other disputes related to insolvency
proceedings. The author points out the existence of different solutions regarding
the duration of the mediation procedure according to the Law on
Mediation in Dispute Resolution and the Law on Insolvency, bearing in
mind that the special regime provides for a shorter duration of the mediation
procedure compared to the duration of the mediation procedure
according to the general regime. Special attention is paid to the “(non)
mediatability” of disputes regarding public revenues bearing in mind the
importance of public revenue claims of creditors and its rank in Serbian
insolvency law. In this regard, the international sources that obviously
influenced the domestic legislator when creating concrete solutions are
presented as well as selected comparative legal solutions. Furthermore,
the importance which mediation could have for reorganization and the
avoidance of opening of insolvency proceedings is especially pointed out.
Finally, concrete proposals were made regarding the improvement of domestic
legislation in relation to insolvency mediation.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Medijabilnost sporova u vezi sa stečajnim postupkom
T1  - Медијабилност спорова у вези са стечајним поступком
EP  - 118
SP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2339
ER  - 

@inbook{
author = "Lepetić, Jelena",
year = "2020",
abstract = "Питању медијабилности спорова у вези са стечајним по-
ступком није посвећена довољна пажња у домаћој правној теорији.
Медијација се у домаћем стечајном праву неоправдано везује само
за решавање спорова поводом оспорених потраживања. Након
излагања о субјективним и објективним границама медијабилности,
аутор посвећује пажњу и питању медијабилности других спорова у
вези са стечајним поступком. Аутор указује на постојање различи-
тих решења у погледу трајања поступка медијације према Закону о
посредовању у решавању спорова и Закону о стечају, имајући у виду
да је према посебном режиму предвиђено краће трајање поступка
медијације за решавање спорова поводом оспоравања потраживања
у поређењу са трајањем поступка медијације према општем режиму.
Посебна пажња посвећена је (не)медијабилности спорова у вези са
јавним приходима, узимајући у обзир значај потраживања стечајних
поверилаца на основу јавних прихода и стечајни ред у који спадају у
српском стечајном праву. С тим у вези, приказани су и међународни
извори који су очигледно утицали на домаћег законодавца приликом
креирања конкретних решења. Затим, приказана су одређена упо-
редноправна решења, при чему је посебно указано на значај који би
медијација могла да има за реорганизацију и на избегавање отварања
стечајног поступка. На крају, дати су конкретни предлози у погледу
побољшања домаће регулативе о стечајној медијацији., The issue of mediatable disputes related to insolvency proceedings
is neglected in domestic legal theory. In Serbian insolvency law, mediation
is unjustifiably connected only to disputed claims. After presenting the
subjective and objective limits of “mediatability”, the author pays attention
to the issue of “mediatability” of other disputes related to insolvency
proceedings. The author points out the existence of different solutions regarding
the duration of the mediation procedure according to the Law on
Mediation in Dispute Resolution and the Law on Insolvency, bearing in
mind that the special regime provides for a shorter duration of the mediation
procedure compared to the duration of the mediation procedure
according to the general regime. Special attention is paid to the “(non)
mediatability” of disputes regarding public revenues bearing in mind the
importance of public revenue claims of creditors and its rank in Serbian
insolvency law. In this regard, the international sources that obviously
influenced the domestic legislator when creating concrete solutions are
presented as well as selected comparative legal solutions. Furthermore,
the importance which mediation could have for reorganization and the
avoidance of opening of insolvency proceedings is especially pointed out.
Finally, concrete proposals were made regarding the improvement of domestic
legislation in relation to insolvency mediation.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Medijabilnost sporova u vezi sa stečajnim postupkom, Медијабилност спорова у вези са стечајним поступком",
pages = "118-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2339"
}

Lepetić, J.. (2020). Medijabilnost sporova u vezi sa stečajnim postupkom. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 99-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2339

Lepetić J. Medijabilnost sporova u vezi sa stečajnim postupkom. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:99-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2339 .

Lepetić, Jelena, "Medijabilnost sporova u vezi sa stečajnim postupkom" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):99-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2339 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Mirjana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2338
AB  - У јулу 2019. године у Европској унији је почела да се примењује
Уредба (ЕУ) 2017/1129 о проспекту, чиме је стављена ван сна-
ге дотадашња Директива 2003/71/ЕЗ о проспекту. Иако је Уред-
ба усвојена још 2017. године, њена решења до данас нису утицала
на српског законодавца да на одговарајући начин измени Закон о
тржишту капитала. У првом делу рада су објашњени разлози због
којих је Директива замењена Уредбом. У другом делу се анализирају
најзначајније новине правног режима проспекта, које доноси Уред-
ба. Те новине се тичу: обавезе објављивања проспекта, одобрења
проспекта, начина објављивања проспекта, врста проспекта, са-
држине проспекта и санкција за непоштовање комунитарних пра-
вила о проспекту. Најзад, трећи део је посвећен поређењу Уредбе
са Законом о тржишту капитала, како би се утврдило да ли је и у
ком правцу потребно усклађивање српског права са правом Европске
уније у овој области.
AB  - The Prospectus Regulation (EU) 2017/1129 entered into force in
July 2019, when the Prospectus Directive 2003/71/EC was definitely repealed.
Although the Regulation was adopted in 2017, its solutions have
still not influenced the Serbian lawmaker to amend the Law on Capital
Markets accordingly. In the first part of the paper the author explains the
reasons for replacing the Prospectus Directive with this Regulation. The
second part contains analysis of the most prominent novelties introduced
by the Regulation. The said novelties concern: an obligation to publish
a prospectus, approval of the prospectus, means of publication, types of
prospectus, contents of the prospectus, as well as sanctions for infringements
of certain provisions of the Regulation. Finally, in the third part the
author compares the prospectus regime of the Regulation with the Law on
Capital Markets, in order to determine whether there is a need for harmonization
of Serbian law with the acquis communautaire in this respect.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Potreba za usklađivanjem Zakona o tržištu kapitala sa Uredbom (EU) 2017/1129 o prospektu
T1  - Потреба за усклађивањем Закона о тржишту капитала са Уредбом (ЕУ) 2017/1129 о проспекту
EP  - 308
SP  - 287
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2338
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Mirjana",
year = "2020",
abstract = "У јулу 2019. године у Европској унији је почела да се примењује
Уредба (ЕУ) 2017/1129 о проспекту, чиме је стављена ван сна-
ге дотадашња Директива 2003/71/ЕЗ о проспекту. Иако је Уред-
ба усвојена још 2017. године, њена решења до данас нису утицала
на српског законодавца да на одговарајући начин измени Закон о
тржишту капитала. У првом делу рада су објашњени разлози због
којих је Директива замењена Уредбом. У другом делу се анализирају
најзначајније новине правног режима проспекта, које доноси Уред-
ба. Те новине се тичу: обавезе објављивања проспекта, одобрења
проспекта, начина објављивања проспекта, врста проспекта, са-
држине проспекта и санкција за непоштовање комунитарних пра-
вила о проспекту. Најзад, трећи део је посвећен поређењу Уредбе
са Законом о тржишту капитала, како би се утврдило да ли је и у
ком правцу потребно усклађивање српског права са правом Европске
уније у овој области., The Prospectus Regulation (EU) 2017/1129 entered into force in
July 2019, when the Prospectus Directive 2003/71/EC was definitely repealed.
Although the Regulation was adopted in 2017, its solutions have
still not influenced the Serbian lawmaker to amend the Law on Capital
Markets accordingly. In the first part of the paper the author explains the
reasons for replacing the Prospectus Directive with this Regulation. The
second part contains analysis of the most prominent novelties introduced
by the Regulation. The said novelties concern: an obligation to publish
a prospectus, approval of the prospectus, means of publication, types of
prospectus, contents of the prospectus, as well as sanctions for infringements
of certain provisions of the Regulation. Finally, in the third part the
author compares the prospectus regime of the Regulation with the Law on
Capital Markets, in order to determine whether there is a need for harmonization
of Serbian law with the acquis communautaire in this respect.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Potreba za usklađivanjem Zakona o tržištu kapitala sa Uredbom (EU) 2017/1129 o prospektu, Потреба за усклађивањем Закона о тржишту капитала са Уредбом (ЕУ) 2017/1129 о проспекту",
pages = "308-287",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2338"
}

Radović, M.. (2020). Potreba za usklađivanjem Zakona o tržištu kapitala sa Uredbom (EU) 2017/1129 o prospektu. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 287-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2338

Radović M. Potreba za usklađivanjem Zakona o tržištu kapitala sa Uredbom (EU) 2017/1129 o prospektu. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:287-308.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2338 .

Radović, Mirjana, "Potreba za usklađivanjem Zakona o tržištu kapitala sa Uredbom (EU) 2017/1129 o prospektu" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):287-308,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2338 .

TY  - CHAP
AU  - Jovanović, Nebojša
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2336
AB  - У овом раду писац разматра појаву система двојне национал-
ности поморских бродова, као меру одбране развијенијих држава од
одлива њихових бродова у државе јефтиних застава. У том циљу
он најпре објашњава смисао, правни значај, објект националности
бродова и услове међународног права за њено стицање. Потом се
излаже проблем који су у поморству створиле државе јефтиних за-
става бродова и начине на које поморске силе покушале да га реше.
Главни део рада посвећен је српском систему стицања национал-
ности бродова, како речних, тако и морских. Ту се нарочито исти-
че изједначавање бродовласника из држава чланица Европске уније
са домаћим лицима у стицању српске националности. На крају се
разматрају системи доделе националности бродовима у упоредном
праву. Писац закључује да је Србија прихватила систем двојне наци-
оналности морских бродова у покушају да подстакне своје привред-
не субјекте да развијају поморско бродарство. Осим тога, он исти-
че штетност по домаћу привреду изједначавања бродовласника из
ЕУ са домаћим лицима у додели бродовима српске националности.
AB  - In this paper the author contemplates appearance of a system of
double nationality of a sea-going ship, as a defensive measure of developed
countries against the outflow of their ships in favour of the countries
with flags of convenience. That is why, he firstly explains the aim, legal
significance, object of nationality ships and international law requirements
for its acquiring. After that, he exposes problem created the countries
with flags of convenience, as well as the ways in which big maritime
countries tried to solve it. The main part of the paper deals with the Serbian
system of acquiring the nationality of ships, both the river and maritime
ones. He especially emphasises equalization the ship-owners from
the EU countries with domestic ones in the matter of acquiring the Serbian
nationality for ships. The author concludes that Serbia accepted the
system of double nationality of the sea-going ships attempting to initiate
her investors to develop maritime shipping. Besides, he emphasises that
equalization of EU ship-owners with domestic ones in acquiring Serbian
nationality for the ships are detrimental for domestic economy interest.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Novine u sticanju nacionalnosti brodova
T1  - Новине у стицању националности бродова
EP  - 182
SP  - 149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2336
ER  - 

@inbook{
author = "Jovanović, Nebojša",
year = "2020",
abstract = "У овом раду писац разматра појаву система двојне национал-
ности поморских бродова, као меру одбране развијенијих држава од
одлива њихових бродова у државе јефтиних застава. У том циљу
он најпре објашњава смисао, правни значај, објект националности
бродова и услове међународног права за њено стицање. Потом се
излаже проблем који су у поморству створиле државе јефтиних за-
става бродова и начине на које поморске силе покушале да га реше.
Главни део рада посвећен је српском систему стицања национал-
ности бродова, како речних, тако и морских. Ту се нарочито исти-
че изједначавање бродовласника из држава чланица Европске уније
са домаћим лицима у стицању српске националности. На крају се
разматрају системи доделе националности бродовима у упоредном
праву. Писац закључује да је Србија прихватила систем двојне наци-
оналности морских бродова у покушају да подстакне своје привред-
не субјекте да развијају поморско бродарство. Осим тога, он исти-
че штетност по домаћу привреду изједначавања бродовласника из
ЕУ са домаћим лицима у додели бродовима српске националности., In this paper the author contemplates appearance of a system of
double nationality of a sea-going ship, as a defensive measure of developed
countries against the outflow of their ships in favour of the countries
with flags of convenience. That is why, he firstly explains the aim, legal
significance, object of nationality ships and international law requirements
for its acquiring. After that, he exposes problem created the countries
with flags of convenience, as well as the ways in which big maritime
countries tried to solve it. The main part of the paper deals with the Serbian
system of acquiring the nationality of ships, both the river and maritime
ones. He especially emphasises equalization the ship-owners from
the EU countries with domestic ones in the matter of acquiring the Serbian
nationality for ships. The author concludes that Serbia accepted the
system of double nationality of the sea-going ships attempting to initiate
her investors to develop maritime shipping. Besides, he emphasises that
equalization of EU ship-owners with domestic ones in acquiring Serbian
nationality for the ships are detrimental for domestic economy interest.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Novine u sticanju nacionalnosti brodova, Новине у стицању националности бродова",
pages = "182-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2336"
}

Jovanović, N.. (2020). Novine u sticanju nacionalnosti brodova. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 149-182.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2336

Jovanović N. Novine u sticanju nacionalnosti brodova. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:149-182.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2336 .

Jovanović, Nebojša, "Novine u sticanju nacionalnosti brodova" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):149-182,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2336 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Dobrosav
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2335
AB  - Однос између иновација и јавних набавки је комплексан. Пот-
пуно разумевање релација које се међу њима успостављају и преду-
зимање усклађених мера јавне политике које воде подстицању при-
ватних интереса ради реализације ангажованих јавних интереса,
захтева претходна терминолошка разјашњења, темељну економску
анализу и прилагођавање правних института и норми савременим
потребама и степену и правцима будућег економског и техничко-
технолошког развоја друштва.
Иновације у савременим сложеним демографским, климат-
ским, техничко-технолошким, економским и политичким околности-
ма, уз све ограниченије ресурсе, представљају једну од кључних
претпоставки за опстанак и одрживи развој друштва. У најширем
смислу, постојећи енормни проблеми у виду велике економске и
финансијске кризе, животне и здравствене угрожености целокуп-
ног становништва и незапамћеног степена социјалног раслојавања,
захтевају иновацију целокупног економског, политичког и друштве-
ног система. Иновације се у јавном интересу могу подстицати на
различите начине. У оквиру јавног сектора – финансирањем реле-
вантних пројеката, институција и/или истраживача, награђивањем
иноватора и сл. У приватном сектору то се може постићи мерама
јавне политике које подстичу понуду иновација (јачање конкуренције,
порески подстицаји, државна помоћ), а у последње време све више
мерама јавне политике којима се подстиче потражња иновација
(јавне набавке, регулација, стандардизација, мере едукације потро-
шача и сл).
У циљу квалитетног пружања јавних услуга корисника, ин-
терног функционисања јавног сектора и задовољавања различитих аспеката јавног интереса, по најнижој цени, кроз јавне набавке
троши се значајан проценат буџета, односно бруто друштвеног
производа. Стога оне представљају један од кључних инструмената
за усмеравање истраживања и развоја иновација у вези са потреба-
ма које се могу задовољити новим или усавршеним добрима, услуга-
ма или радовима. У наредном периоду требало би спровести више
истраживања о прикладности појединих приступа јавних набавки
иновација у различитим ситуацијама и начинима на који њихово
коришћење утиче на понуде.
С друге стране, неопходно је јасно разликовати иновације које
воде унапређењу система и поступ(а)ка јавних набавки, при чему
оне за последицу могу имати подстицање иновације у погледу пред-
мета јавних набавки.
Недостатак знања, вештина и ресурса код наручилаца пред-
ставља важну препреку за употребу јавних набавки (које доводе до)
иновација. Стручно усавршавање службеника за јавне набавке тре-
бало би континуирано да пружи интердисциплинарна знања и веш-
тине, која ће им омогућити да одговорно доносе дискреционе одлуке,
прилагођене конкретном предмету набавке у релевантној области.
Оно би требало да подстакне њихову креативност и способност
сналажења у савременом комплексном и динамичком окружењу.
Такође, неопходно је да добију практичне сугестије на који начин
најбоље могу да управљају набавкама иновативних добара и кори-
сте набавке за подстицање иновација. Неизвесност која окружује
иновативну активност и динамичка перспектива коју она неопход-
но обухвата, чине набавке иновација једним од најтежих питања у
теорији и пракси набавки. Предности и недостаци сваког инстру-
мента који се може користити за набавку иновативних инпута за-
висе од бројних варијабли. У реалном животу, сваки наручилац може
донети неизбежно сложене одлуке, где је његова одговорност да му-
дро комбинује различите елементе. Тако на пример, процена наручи-
оца у погледу његових способности да унапред дефинише иновативно
добро или услугу може да учини прихватљивијим ex ante, ex post на-
граде или истраживачко такмичење, као и да определи да ли приме-
нити приступ редовне набавке (подесне за иновације) или стратеш-
ке набавке, односно набавке услуга истраживања и развоја. Распон
примене потенцијалних сугестија је велик, обухватајући техничке и/
или функционалне спецификације, мале и велике лотове, симетричне
и несиметричне односе наручиоца и снабдевача и различит степен
конкуренције и ризика. При томе, требало би имати у виду да свака
механичка и некритичка примена практичних сугестија може води-
ти грешкама.
Осим тога, у наредном периоду у Србији би требало предузе-
ти мере ка отклањању административних и других препрека које дестимулишу понуђаче да учествују у поступцима јавних набавки,
чему би требало да допринесу и решења новог ЗЈН. Интензитет
конкуренције требало би појачати тако што ће наручиоци боље
упознати стање на тржишту, квалитетније одређивати услове за
учешће у поступку и сачињавати спецификације предмета јавне на-
бавке. Коначно, у складу са одредбама новог ЗЈН неопходно је пред-
узети активности у циљу промовисања употребе „иновативних на-
бавки“, као једног од инструмената који подстичу иновације и до-
приносе развоју читаве заједнице.
AB  - The relationship between innovation and public procurement is
complex. Full understanding of their relations and undertaking harmonized
public policy measures that encourage private interests for the realization
of engaged public interests, requires previous terminological
clarifications, thorough economic analysis and adjustment of legal tutes and norms to modern needs and the degree and directions of future
economic and technical-technological development.
Innovations in modern complex demographic, climatic, technicaltechnological,
economic and political circumstances, with increasingly
limited resources, represent one of the key prerequisites for the survival
and sustainable development of society. Innovation in the public interest
can be encouraged in different ways. Within the public sector – by financing
relevant projects, institutions and/or researchers, rewarding innovators,
etc. In the private sector, this can be achieved through supply-side
innovation policy measures (strengthening competition, tax incentives,
state aid), and recently more and more public policy measures that encourage
innovation on the demand side (public procurement, regulation,
standardization, consumer education measures, etc.).
In order to provide quality public services to users, internal functioning
of the public sector and meet various aspects of public interest, at
the lowest price, a significant percentage of the budget, i.e. gross domestic
product, is spent through public procurement. Therefore, they are one
of the key instruments in relation to needs that can be met by new goods,
services or works. In the forthcoming period, more research should be
conducted on the suitability of certain approaches to public procurement
of innovations in different situations and the way in which their use affects
tender offers.
On the other hand, it is necessary to make a clear distinction between
innovations that lead to the improvement of the public procurement
system and procedures, whereby they may, but do not have to, encourage
innovation in the subject of public procurement.
Lack of knowledge, skills and resources among contracting authorities
is an important obstacle to the use of public procurement for/of innovation.
Professional development of public procurement officers should
continuously provide interdisciplinary knowledge and skills, which will
enable them to responsibly make discretionary decisions, adapted to the
specific subject of procurement in the relevant field. It should encourage
their creativity and ability to cope in the complex and dynamic environment
of the modern world. It is also essential that they receive practical
suggestions on how best to manage the procurement of innovative goods
and use procurement to encourage innovation. The uncertainty surrounding
the innovation activity and the dynamic perspective it necessarily encompasses
make innovation procurement one of the most difficult issues
in procurement theory and practice. The advantages and disadvantages
of each instrument that can be used to procure innovative inputs depend
on a number of variables. In real life, each public procurement officer
can make inevitably complex decisions, where it is his/her responsibility
to wisely combine different elements. Thus, for example, the assessment
of the contracting authority in terms of its ability to describe an innovative
good or service in advance may make ex ante, ex post awards or
research competition more acceptable, as well as to determine whether to
apply a regular procurement approach (suitable for innovation), strategic
procurement, or procurement of research and development services. The
range of application of potential suggestions is large, including technical
and/or functional specifications, small and large lots, symmetrical and
asymmetrical relations between the contracting authority and the supplier,
and different degrees of competition and risk. In doing so, one should
keep in mind that any mechanical and uncritical application of practical
suggestions can lead to errors.
In addition, in the coming period in Serbia, measures should be
taken to remove administrative and other obstacles that discourage bidders
from participating in public procurement procedures, to which the
solutions of the new Public Procurement Law should contribute. The intensity
of competition should be intensified so that the contracting authorities
will be better acquainted with the situation on the market, better
determine the conditions for participation in the procedure and make the
specifications of the subject of public procurement. Finally, in accordance
with the provisions of the new PPL, it is necessary to undertake activities
in order to promote the use of „innovative procurement“ as one of the
instruments that encourage innovation and contribute to the development
of the whole community.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Javne nabavke i inovacije
T1  - Јавне набавке и иновације
EP  - 236
SP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2335
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Dobrosav",
year = "2020",
abstract = "Однос између иновација и јавних набавки је комплексан. Пот-
пуно разумевање релација које се међу њима успостављају и преду-
зимање усклађених мера јавне политике које воде подстицању при-
ватних интереса ради реализације ангажованих јавних интереса,
захтева претходна терминолошка разјашњења, темељну економску
анализу и прилагођавање правних института и норми савременим
потребама и степену и правцима будућег економског и техничко-
технолошког развоја друштва.
Иновације у савременим сложеним демографским, климат-
ским, техничко-технолошким, економским и политичким околности-
ма, уз све ограниченије ресурсе, представљају једну од кључних
претпоставки за опстанак и одрживи развој друштва. У најширем
смислу, постојећи енормни проблеми у виду велике економске и
финансијске кризе, животне и здравствене угрожености целокуп-
ног становништва и незапамћеног степена социјалног раслојавања,
захтевају иновацију целокупног економског, политичког и друштве-
ног система. Иновације се у јавном интересу могу подстицати на
различите начине. У оквиру јавног сектора – финансирањем реле-
вантних пројеката, институција и/или истраживача, награђивањем
иноватора и сл. У приватном сектору то се може постићи мерама
јавне политике које подстичу понуду иновација (јачање конкуренције,
порески подстицаји, државна помоћ), а у последње време све више
мерама јавне политике којима се подстиче потражња иновација
(јавне набавке, регулација, стандардизација, мере едукације потро-
шача и сл).
У циљу квалитетног пружања јавних услуга корисника, ин-
терног функционисања јавног сектора и задовољавања различитих аспеката јавног интереса, по најнижој цени, кроз јавне набавке
троши се значајан проценат буџета, односно бруто друштвеног
производа. Стога оне представљају један од кључних инструмената
за усмеравање истраживања и развоја иновација у вези са потреба-
ма које се могу задовољити новим или усавршеним добрима, услуга-
ма или радовима. У наредном периоду требало би спровести више
истраживања о прикладности појединих приступа јавних набавки
иновација у различитим ситуацијама и начинима на који њихово
коришћење утиче на понуде.
С друге стране, неопходно је јасно разликовати иновације које
воде унапређењу система и поступ(а)ка јавних набавки, при чему
оне за последицу могу имати подстицање иновације у погледу пред-
мета јавних набавки.
Недостатак знања, вештина и ресурса код наручилаца пред-
ставља важну препреку за употребу јавних набавки (које доводе до)
иновација. Стручно усавршавање службеника за јавне набавке тре-
бало би континуирано да пружи интердисциплинарна знања и веш-
тине, која ће им омогућити да одговорно доносе дискреционе одлуке,
прилагођене конкретном предмету набавке у релевантној области.
Оно би требало да подстакне њихову креативност и способност
сналажења у савременом комплексном и динамичком окружењу.
Такође, неопходно је да добију практичне сугестије на који начин
најбоље могу да управљају набавкама иновативних добара и кори-
сте набавке за подстицање иновација. Неизвесност која окружује
иновативну активност и динамичка перспектива коју она неопход-
но обухвата, чине набавке иновација једним од најтежих питања у
теорији и пракси набавки. Предности и недостаци сваког инстру-
мента који се може користити за набавку иновативних инпута за-
висе од бројних варијабли. У реалном животу, сваки наручилац може
донети неизбежно сложене одлуке, где је његова одговорност да му-
дро комбинује различите елементе. Тако на пример, процена наручи-
оца у погледу његових способности да унапред дефинише иновативно
добро или услугу може да учини прихватљивијим ex ante, ex post на-
граде или истраживачко такмичење, као и да определи да ли приме-
нити приступ редовне набавке (подесне за иновације) или стратеш-
ке набавке, односно набавке услуга истраживања и развоја. Распон
примене потенцијалних сугестија је велик, обухватајући техничке и/
или функционалне спецификације, мале и велике лотове, симетричне
и несиметричне односе наручиоца и снабдевача и различит степен
конкуренције и ризика. При томе, требало би имати у виду да свака
механичка и некритичка примена практичних сугестија може води-
ти грешкама.
Осим тога, у наредном периоду у Србији би требало предузе-
ти мере ка отклањању административних и других препрека које дестимулишу понуђаче да учествују у поступцима јавних набавки,
чему би требало да допринесу и решења новог ЗЈН. Интензитет
конкуренције требало би појачати тако што ће наручиоци боље
упознати стање на тржишту, квалитетније одређивати услове за
учешће у поступку и сачињавати спецификације предмета јавне на-
бавке. Коначно, у складу са одредбама новог ЗЈН неопходно је пред-
узети активности у циљу промовисања употребе „иновативних на-
бавки“, као једног од инструмената који подстичу иновације и до-
приносе развоју читаве заједнице., The relationship between innovation and public procurement is
complex. Full understanding of their relations and undertaking harmonized
public policy measures that encourage private interests for the realization
of engaged public interests, requires previous terminological
clarifications, thorough economic analysis and adjustment of legal tutes and norms to modern needs and the degree and directions of future
economic and technical-technological development.
Innovations in modern complex demographic, climatic, technicaltechnological,
economic and political circumstances, with increasingly
limited resources, represent one of the key prerequisites for the survival
and sustainable development of society. Innovation in the public interest
can be encouraged in different ways. Within the public sector – by financing
relevant projects, institutions and/or researchers, rewarding innovators,
etc. In the private sector, this can be achieved through supply-side
innovation policy measures (strengthening competition, tax incentives,
state aid), and recently more and more public policy measures that encourage
innovation on the demand side (public procurement, regulation,
standardization, consumer education measures, etc.).
In order to provide quality public services to users, internal functioning
of the public sector and meet various aspects of public interest, at
the lowest price, a significant percentage of the budget, i.e. gross domestic
product, is spent through public procurement. Therefore, they are one
of the key instruments in relation to needs that can be met by new goods,
services or works. In the forthcoming period, more research should be
conducted on the suitability of certain approaches to public procurement
of innovations in different situations and the way in which their use affects
tender offers.
On the other hand, it is necessary to make a clear distinction between
innovations that lead to the improvement of the public procurement
system and procedures, whereby they may, but do not have to, encourage
innovation in the subject of public procurement.
Lack of knowledge, skills and resources among contracting authorities
is an important obstacle to the use of public procurement for/of innovation.
Professional development of public procurement officers should
continuously provide interdisciplinary knowledge and skills, which will
enable them to responsibly make discretionary decisions, adapted to the
specific subject of procurement in the relevant field. It should encourage
their creativity and ability to cope in the complex and dynamic environment
of the modern world. It is also essential that they receive practical
suggestions on how best to manage the procurement of innovative goods
and use procurement to encourage innovation. The uncertainty surrounding
the innovation activity and the dynamic perspective it necessarily encompasses
make innovation procurement one of the most difficult issues
in procurement theory and practice. The advantages and disadvantages
of each instrument that can be used to procure innovative inputs depend
on a number of variables. In real life, each public procurement officer
can make inevitably complex decisions, where it is his/her responsibility
to wisely combine different elements. Thus, for example, the assessment
of the contracting authority in terms of its ability to describe an innovative
good or service in advance may make ex ante, ex post awards or
research competition more acceptable, as well as to determine whether to
apply a regular procurement approach (suitable for innovation), strategic
procurement, or procurement of research and development services. The
range of application of potential suggestions is large, including technical
and/or functional specifications, small and large lots, symmetrical and
asymmetrical relations between the contracting authority and the supplier,
and different degrees of competition and risk. In doing so, one should
keep in mind that any mechanical and uncritical application of practical
suggestions can lead to errors.
In addition, in the coming period in Serbia, measures should be
taken to remove administrative and other obstacles that discourage bidders
from participating in public procurement procedures, to which the
solutions of the new Public Procurement Law should contribute. The intensity
of competition should be intensified so that the contracting authorities
will be better acquainted with the situation on the market, better
determine the conditions for participation in the procedure and make the
specifications of the subject of public procurement. Finally, in accordance
with the provisions of the new PPL, it is necessary to undertake activities
in order to promote the use of „innovative procurement“ as one of the
instruments that encourage innovation and contribute to the development
of the whole community.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Javne nabavke i inovacije, Јавне набавке и иновације",
pages = "236-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2335"
}

Milovanović, D.. (2020). Javne nabavke i inovacije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 183-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2335

Milovanović D. Javne nabavke i inovacije. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:183-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2335 .

Milovanović, Dobrosav, "Javne nabavke i inovacije" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):183-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2335 .

TY  - CHAP
AU  - Popović, Dušan V.
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2333
AB  - Дефинисање релевантног тржишта представља обавезну
фазу у поступцима заштите конкуренције. У аудиовизуелном секто-
ру, поступак дефинисања тржишта је нарочито сложен због ви-
шеструких пословних односа који постоје између учесника. Како би
се исправно дефинисало релевантно тржиште потребно је правил-
но утврдити заменљивост на страни понуде и на страни тражње
тако што ће се размотрити утицај свих учесника у аудиовизуелном
сектору – емитера, гледалаца/слушалаца, оглашивача, оператора
инфраструктурне мреже, носилаца ауторског или сродних права над
емитованим садржајем... Одређене карактеристике аудиовизуелног
сектора додатно отежавају дефинисање релевантног тржишта.
Реч је, на пример, о високим фиксним и ниским граничним трошко-
вима, везаној продаји, двостраној или вишестраној природи тржиш-
та, брзом технолошком напретку... У раду се анализира начин на
који су у упоредном праву дефинисана релевантна тржишта у ау-
диовизуелном сектору и критеријуми који су превасходно утицали
на дефинисање одређеног тржишта производа. Посебна пажња је
посвећена питању може ли се уопште дефинисати тржиште про-
извода који се нуде бесплатно, имајући у виду чињеницу да се у праву
конкуренције релевантно тржиште производа дефинише као скуп
робе, односно услуга које потрошачи и други корисници сматрају
заменљивим у погледу њиховог својства, уобичајене намене и цене. Најзад, указује се на специфичан проблем српског права који се тиче
спорне концепције ужег и ширег релевантног тржишта.
AB  - The relevant market definition is a compulsory step in any competition
proceedings. In audio-visual sector the market definition is particularly
complex given the multiple business relationships among market
participants. In order to properly define the relevant market, one should
correctly assess the interchangeability at both the demand and supply side
by analyzing the behavior of all participants in the audio-visual sector:
the broadcasters, the viewers/listeners of the audio-visual program, the
advertisers, the broadcasting infrastructure operators, the copyright and
related rights owners... Certain characteristics of the audio-visual sector
itself further complicate the process of market definition. These are, for
example, high fixed costs and low marginal costs, bundling, two-sided or
multiple-sided markets, rapid technological development. The paper analyzes
the manner in which the relevant markets in the audio-visual sector
were defined in comparative law, as well as the criteria predominantly
used for the relevant product market definition. Further to this, the paper
focuses on the problematic concept of “market” for free products, as the
former is incompatible with the notion of a market which comprises all
those products and/or services that are regarded as interchangeable by
reason of product characteristics, prices and intended use. Finally, the
paper discusses the superfluous concept of a wider and narrower relevant
market in Serbian competition law.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Specifičnosti definisanja relevantnog tržišta u audiovizuelnom sektoru
T1  - Специфичности дефинисања релевантног тржишта у аудиовизуелном сектору
EP  - 332
SP  - 311
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2333
ER  - 

@inbook{
author = "Popović, Dušan V.",
year = "2020",
abstract = "Дефинисање релевантног тржишта представља обавезну
фазу у поступцима заштите конкуренције. У аудиовизуелном секто-
ру, поступак дефинисања тржишта је нарочито сложен због ви-
шеструких пословних односа који постоје између учесника. Како би
се исправно дефинисало релевантно тржиште потребно је правил-
но утврдити заменљивост на страни понуде и на страни тражње
тако што ће се размотрити утицај свих учесника у аудиовизуелном
сектору – емитера, гледалаца/слушалаца, оглашивача, оператора
инфраструктурне мреже, носилаца ауторског или сродних права над
емитованим садржајем... Одређене карактеристике аудиовизуелног
сектора додатно отежавају дефинисање релевантног тржишта.
Реч је, на пример, о високим фиксним и ниским граничним трошко-
вима, везаној продаји, двостраној или вишестраној природи тржиш-
та, брзом технолошком напретку... У раду се анализира начин на
који су у упоредном праву дефинисана релевантна тржишта у ау-
диовизуелном сектору и критеријуми који су превасходно утицали
на дефинисање одређеног тржишта производа. Посебна пажња је
посвећена питању може ли се уопште дефинисати тржиште про-
извода који се нуде бесплатно, имајући у виду чињеницу да се у праву
конкуренције релевантно тржиште производа дефинише као скуп
робе, односно услуга које потрошачи и други корисници сматрају
заменљивим у погледу њиховог својства, уобичајене намене и цене. Најзад, указује се на специфичан проблем српског права који се тиче
спорне концепције ужег и ширег релевантног тржишта., The relevant market definition is a compulsory step in any competition
proceedings. In audio-visual sector the market definition is particularly
complex given the multiple business relationships among market
participants. In order to properly define the relevant market, one should
correctly assess the interchangeability at both the demand and supply side
by analyzing the behavior of all participants in the audio-visual sector:
the broadcasters, the viewers/listeners of the audio-visual program, the
advertisers, the broadcasting infrastructure operators, the copyright and
related rights owners... Certain characteristics of the audio-visual sector
itself further complicate the process of market definition. These are, for
example, high fixed costs and low marginal costs, bundling, two-sided or
multiple-sided markets, rapid technological development. The paper analyzes
the manner in which the relevant markets in the audio-visual sector
were defined in comparative law, as well as the criteria predominantly
used for the relevant product market definition. Further to this, the paper
focuses on the problematic concept of “market” for free products, as the
former is incompatible with the notion of a market which comprises all
those products and/or services that are regarded as interchangeable by
reason of product characteristics, prices and intended use. Finally, the
paper discusses the superfluous concept of a wider and narrower relevant
market in Serbian competition law.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Specifičnosti definisanja relevantnog tržišta u audiovizuelnom sektoru, Специфичности дефинисања релевантног тржишта у аудиовизуелном сектору",
pages = "332-311",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2333"
}

Popović, D. V.. (2020). Specifičnosti definisanja relevantnog tržišta u audiovizuelnom sektoru. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 311-332.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2333

Popović DV. Specifičnosti definisanja relevantnog tržišta u audiovizuelnom sektoru. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:311-332.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2333 .

Popović, Dušan V., "Specifičnosti definisanja relevantnog tržišta u audiovizuelnom sektoru" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):311-332,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2333 .

TY  - CHAP
AU  - Radulović, Branko
AU  - Ilić, Nikola
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2332
AB  - Пандемија COVID 19 је довела до значајних социјалних проме-
на које захтевају различите правне, економске и финансијске мере.
У склопу пакета правних мера, многе европске земље, укључујући
Немачку, Француску, Шпанију и Италију, су увеле различита огра-
ничења везана за примену стечајног права. У овом раду се разма-
тра да ли је и у којој мери пожељно користити стечајно право
као инструмент економске политике и да ли би Србија требала
да прати трендове који су изражени у државама чланицама Ев-
ропске уније. Након разматрања основних циљева стечајног права
и анализе релевантних мера које су уведене у другим земљама, до-
лази се до закључка да је за оцену целисходности увођења мера у
области стечајног права потребно имати у виду и друге (правне,
економске и финансијске) предложене мере, као и макроекономске
циљеве. У изузетним околностима, увођење јасно дефинисаних мера
у доме ну стечајног права би могло да олакша превазилажење кризе
у пословању привредних субјеката и економске кризе која је изазвана
пандемијом.
AB  - The COVID 19 pandemic caused significant social changes requiring
different legal, economic, and financial measures. When it comes to
legal measures, many European countries, including Germany, France,
Spain, and Italy, adopted different norms regarding the application of
their insolvency law. This paper discusses whether, and to what extent,
is desirable to use insolvency law as an instrument of economic policy,
and whether Serbia should follow the detected trends in the EU member
states. After considering the fundamental objectives of insolvency law
and analysing the relevant measures introduced in other countries, the
authors conclude that, in order to assess the feasibility of measures in
the field of insolvency law, it is necessary to consider other (legal, economic
and financial) measures. The authors conclude that only in exceptional
circumstances, the introduction of clearly defined legal measures
in the field of insolvency law could alleviate the ongoing economic crisis
caused by the pandemic.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Stečajno pravo u vreme pandemije COVID 19
T1  - Стечајно право у време пандемије COVID 19
EP  - 98
SP  - 78
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2332
ER  - 

@inbook{
author = "Radulović, Branko and Ilić, Nikola",
year = "2020",
abstract = "Пандемија COVID 19 је довела до значајних социјалних проме-
на које захтевају различите правне, економске и финансијске мере.
У склопу пакета правних мера, многе европске земље, укључујући
Немачку, Француску, Шпанију и Италију, су увеле различита огра-
ничења везана за примену стечајног права. У овом раду се разма-
тра да ли је и у којој мери пожељно користити стечајно право
као инструмент економске политике и да ли би Србија требала
да прати трендове који су изражени у државама чланицама Ев-
ропске уније. Након разматрања основних циљева стечајног права
и анализе релевантних мера које су уведене у другим земљама, до-
лази се до закључка да је за оцену целисходности увођења мера у
области стечајног права потребно имати у виду и друге (правне,
економске и финансијске) предложене мере, као и макроекономске
циљеве. У изузетним околностима, увођење јасно дефинисаних мера
у доме ну стечајног права би могло да олакша превазилажење кризе
у пословању привредних субјеката и економске кризе која је изазвана
пандемијом., The COVID 19 pandemic caused significant social changes requiring
different legal, economic, and financial measures. When it comes to
legal measures, many European countries, including Germany, France,
Spain, and Italy, adopted different norms regarding the application of
their insolvency law. This paper discusses whether, and to what extent,
is desirable to use insolvency law as an instrument of economic policy,
and whether Serbia should follow the detected trends in the EU member
states. After considering the fundamental objectives of insolvency law
and analysing the relevant measures introduced in other countries, the
authors conclude that, in order to assess the feasibility of measures in
the field of insolvency law, it is necessary to consider other (legal, economic
and financial) measures. The authors conclude that only in exceptional
circumstances, the introduction of clearly defined legal measures
in the field of insolvency law could alleviate the ongoing economic crisis
caused by the pandemic.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Stečajno pravo u vreme pandemije COVID 19, Стечајно право у време пандемије COVID 19",
pages = "98-78",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2332"
}

Radulović, B.,& Ilić, N.. (2020). Stečajno pravo u vreme pandemije COVID 19. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 78-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2332

Radulović B, Ilić N. Stečajno pravo u vreme pandemije COVID 19. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:78-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2332 .

Radulović, Branko, Ilić, Nikola, "Stečajno pravo u vreme pandemije COVID 19" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):78-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2332 .

TY  - CHAP
AU  - Jevremović Petrović, Tatjana
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2329
AB  - Аутор се у раду бави хармонизацијом права ЕУ у области пре-
кограничних кретања привредних друштава. Указује на досадашње
правце хармонизације и тешкоће које су након неколико деценија
успешно превазиђене. Представља посебно прекограничне поделе,
које су по први пут у ЕУ изричито дефинисане и уређене новим пра-
вилима.
Систем правила која уређују прекограничне поделе заснива се
на већ познатим институтима намењеним ефикасном спровођењу
овог поступка, укључујући фазе припреме и реализације поступ-
ка, као и његових дејстава. Посебна пажња је посвећена заштити
одређених категорија лица и хармонизованом уређењу права којима
се штите. Поред акционара, односно чланова друштва које се дели,
ту су нарочито истакнути међу њима мањински чланови, али и по-
вериоци друштва и његови запослени. Поступак прекограничне по-
деле одвија се у оквиру најмање два правна система. Због тога је
врло детаљно уређен однос између тих система правила, нарочито
њихово усклађивање којe омогућава несметану консекутивну приме-
ну националних права. Томе такође доприноси и двостепена контро-
ла у земљи друштва које се дели, али и земљама у којима се налазе
друштва која настављају пословање након поделе. Најзад, нова пра-
вила су приликом регулисања прекограничних подела нарочито има-
ла у виду савремена средства комуникације, чинећи сарадњу између
органа заинтересованих држава, као и комуникацију са друштвом,
другиm заинтересованим, али и свим трећим лицима савременом и
једноставнијом.
AB  - In this paper the author presents an overview of the EU legal
framework for cross-border company’s mobility. Particular attention was
paid to provisions on cross-border divisions, introduced for the first time
within EU Company Law.
Harmonized provisions introduce procedure in which cross-border
division is to be performed. It is necessary to prepare draft terms of crossborder
division and various reports in order to inform interested persons,
including not only shareholders, but also creditors and employees. Their
efficient and reliable information and disclosure of all relevant particulars
of the procedure are particularly emphasized. Cross-border division
has to be approved by qualified majority of shareholders by means of a
resolution after which a dual control of procedure has to be performed in
order to take effect. First part of control of legality of the cross-border division
is performed by court, notary or other competent authority, which
scrutinizes legality as regards those parts of the procedure which are governed
by the law of the Member State of the company being divided, and
issues a pre-division certificate attesting to compliance with all relevant
conditions and to the proper completion of all procedures and formalities
in that Member State. Second part of this dual control is also performed
by court, notary or other competent authority, scrutinizing the legality
of the cross-border division as regards that part of the procedure which
concerns the completion of the cross-border division governed by the law
of the Member States of the recipient companies and approving the crossborder
division.
Important harmonization in the new Directive on cross-border procedures
is achieved in relation to minority shareholders, creditors and
employees’ rights and it is to be welcomed. Finally, Directive implements
various digitalization tools and procedures in communication with public
authorities, as well within the company. It brings new possibilities to all
internal market participants and creates efficient and predictable system
of provisions in regard to cross-border procedures.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Regulisanje prekograničnih podela privrednih društava u pravu EU
T1  - Регулисање прекограничних подела привредних друштава у праву ЕУ
EP  - 77
SP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2329
ER  - 

@inbook{
author = "Jevremović Petrović, Tatjana",
year = "2020",
abstract = "Аутор се у раду бави хармонизацијом права ЕУ у области пре-
кограничних кретања привредних друштава. Указује на досадашње
правце хармонизације и тешкоће које су након неколико деценија
успешно превазиђене. Представља посебно прекограничне поделе,
које су по први пут у ЕУ изричито дефинисане и уређене новим пра-
вилима.
Систем правила која уређују прекограничне поделе заснива се
на већ познатим институтима намењеним ефикасном спровођењу
овог поступка, укључујући фазе припреме и реализације поступ-
ка, као и његових дејстава. Посебна пажња је посвећена заштити
одређених категорија лица и хармонизованом уређењу права којима
се штите. Поред акционара, односно чланова друштва које се дели,
ту су нарочито истакнути међу њима мањински чланови, али и по-
вериоци друштва и његови запослени. Поступак прекограничне по-
деле одвија се у оквиру најмање два правна система. Због тога је
врло детаљно уређен однос између тих система правила, нарочито
њихово усклађивање којe омогућава несметану консекутивну приме-
ну националних права. Томе такође доприноси и двостепена контро-
ла у земљи друштва које се дели, али и земљама у којима се налазе
друштва која настављају пословање након поделе. Најзад, нова пра-
вила су приликом регулисања прекограничних подела нарочито има-
ла у виду савремена средства комуникације, чинећи сарадњу између
органа заинтересованих држава, као и комуникацију са друштвом,
другиm заинтересованим, али и свим трећим лицима савременом и
једноставнијом., In this paper the author presents an overview of the EU legal
framework for cross-border company’s mobility. Particular attention was
paid to provisions on cross-border divisions, introduced for the first time
within EU Company Law.
Harmonized provisions introduce procedure in which cross-border
division is to be performed. It is necessary to prepare draft terms of crossborder
division and various reports in order to inform interested persons,
including not only shareholders, but also creditors and employees. Their
efficient and reliable information and disclosure of all relevant particulars
of the procedure are particularly emphasized. Cross-border division
has to be approved by qualified majority of shareholders by means of a
resolution after which a dual control of procedure has to be performed in
order to take effect. First part of control of legality of the cross-border division
is performed by court, notary or other competent authority, which
scrutinizes legality as regards those parts of the procedure which are governed
by the law of the Member State of the company being divided, and
issues a pre-division certificate attesting to compliance with all relevant
conditions and to the proper completion of all procedures and formalities
in that Member State. Second part of this dual control is also performed
by court, notary or other competent authority, scrutinizing the legality
of the cross-border division as regards that part of the procedure which
concerns the completion of the cross-border division governed by the law
of the Member States of the recipient companies and approving the crossborder
division.
Important harmonization in the new Directive on cross-border procedures
is achieved in relation to minority shareholders, creditors and
employees’ rights and it is to be welcomed. Finally, Directive implements
various digitalization tools and procedures in communication with public
authorities, as well within the company. It brings new possibilities to all
internal market participants and creates efficient and predictable system
of provisions in regard to cross-border procedures.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Regulisanje prekograničnih podela privrednih društava u pravu EU, Регулисање прекограничних подела привредних друштава у праву ЕУ",
pages = "77-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2329"
}

Jevremović Petrović, T.. (2020). Regulisanje prekograničnih podela privrednih društava u pravu EU. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 35-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2329

Jevremović Petrović T. Regulisanje prekograničnih podela privrednih društava u pravu EU. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:35-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2329 .

Jevremović Petrović, Tatjana, "Regulisanje prekograničnih podela privrednih društava u pravu EU" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):35-77,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2329 .

TY  - CHAP
AU  - Radović, Vuk
PY  - 2020
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2328
AB  - Европска унија је 2019. године усвојила Директиву о ок-
вирима превентивног реструктурирања, ослобођењу од дуга и
дисквалификацијама. У овом раду ће акценат бити стављен на оне
одредбе Директиве које се односе на стечај предузетника. Ова врста
стечаја је само фрагментарно уређена, и то одређена питања ве-
зана за ослобођење од одговорности за плаћање преосталих обаве-
за, дисквалификације и вођење једног или више поступака. Циљ тих
одредби је промовисање концепта друге шансе за инсолвентне пре-
дузетнике.
Анализа комунитарног концепта стечаја предузетника је од
великог значаја и за Србију. У току је рад на изради закона о стечају
предузетника. Одредбе усвојене Директиве ће представљати полаз-
ну основу за писање овог закона. Отуда је првенствено важно знати
које одредбе су обавезујуће. Необавезујуће одредбе не треба a priori
одбацити, већ их је потребно анализирати како би се заузео став
око оправданости њиховог увођења у српско право. Такође, многе
одредбе су неодређене, што ће за Србију представљати изазов на
који начин их треба имплементирати.
AB  - In 2019 the European Union adopted the Directive on preventive
restructuring frameworks, on discharge of debt and disqualifications. In
this paper the focus is on those provisions of the Directive that deal with
bankruptcy of entrepreneurs. This type of bankruptcy is only partially
regulated, with particular emphasis on certain questions dealing with discharge
of debt, disqualifications and consolidated proceeding. The purpose
of these provisions is to promote the concept of second chance for
honest insolvent entrepreneurs.
The analysis of the community concept of entrepreneur bankruptcy
is of great importance for Serbia. A working group established by the
Ministry of commerce is currently writing a new law on bankruptcy of
entrepreneurs. Provisions of the adopted Directive will present a starting
point for the new law. Therefore, it is important to know which provisions
are mandatory. Discretionary provisions are not supposed to be a priori
rejected, but they should be carefully analyzed in order to determine
whether it is justified to introduce them to Serbian law. In addition to
that, many provisions are not specific enough, which is why their implementation
into Serbian law would present a challenge.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
T1  - Evropska regulativa stečaja fizičkih lica – pouke za Srbiju
T1  - Европска регулатива стечаја физичких лица – поуке за Србију
EP  - 34
SP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2328
ER  - 

@inbook{
author = "Radović, Vuk",
year = "2020",
abstract = "Европска унија је 2019. године усвојила Директиву о ок-
вирима превентивног реструктурирања, ослобођењу од дуга и
дисквалификацијама. У овом раду ће акценат бити стављен на оне
одредбе Директиве које се односе на стечај предузетника. Ова врста
стечаја је само фрагментарно уређена, и то одређена питања ве-
зана за ослобођење од одговорности за плаћање преосталих обаве-
за, дисквалификације и вођење једног или више поступака. Циљ тих
одредби је промовисање концепта друге шансе за инсолвентне пре-
дузетнике.
Анализа комунитарног концепта стечаја предузетника је од
великог значаја и за Србију. У току је рад на изради закона о стечају
предузетника. Одредбе усвојене Директиве ће представљати полаз-
ну основу за писање овог закона. Отуда је првенствено важно знати
које одредбе су обавезујуће. Необавезујуће одредбе не треба a priori
одбацити, већ их је потребно анализирати како би се заузео став
око оправданости њиховог увођења у српско право. Такође, многе
одредбе су неодређене, што ће за Србију представљати изазов на
који начин их треба имплементирати., In 2019 the European Union adopted the Directive on preventive
restructuring frameworks, on discharge of debt and disqualifications. In
this paper the focus is on those provisions of the Directive that deal with
bankruptcy of entrepreneurs. This type of bankruptcy is only partially
regulated, with particular emphasis on certain questions dealing with discharge
of debt, disqualifications and consolidated proceeding. The purpose
of these provisions is to promote the concept of second chance for
honest insolvent entrepreneurs.
The analysis of the community concept of entrepreneur bankruptcy
is of great importance for Serbia. A working group established by the
Ministry of commerce is currently writing a new law on bankruptcy of
entrepreneurs. Provisions of the adopted Directive will present a starting
point for the new law. Therefore, it is important to know which provisions
are mandatory. Discretionary provisions are not supposed to be a priori
rejected, but they should be carefully analyzed in order to determine
whether it is justified to introduce them to Serbian law. In addition to
that, many provisions are not specific enough, which is why their implementation
into Serbian law would present a challenge.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020",
booktitle = "Evropska regulativa stečaja fizičkih lica – pouke za Srbiju, Европска регулатива стечаја физичких лица – поуке за Србију",
pages = "34-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2328"
}

Radović, V.. (2020). Evropska regulativa stečaja fizičkih lica – pouke za Srbiju. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 11-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2328

Radović V. Evropska regulativa stečaja fizičkih lica – pouke za Srbiju. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020. 2020;:11-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2328 .

Radović, Vuk, "Evropska regulativa stečaja fizičkih lica – pouke za Srbiju" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2020 (2020):11-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2328 .

TY  - CHAP
AU  - Mišković, Maša
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2324
AB  - Развој информационих технологија утицао је и на развој
електронске трговине, па се данас све већи број уговора о продаји
закључује електронским путем (онлајн). Поставља се питање да ли
веб-сајтови на којима долази до закључења уговора о продаји могу
бити одговорни према купцу, односно да ли купац своја права може
остваривати и према веб-сајту или само према продавцу са којим је
закључио уговор. У вези са питањем одговорности веб-сајтова у раду
се разматрају три могуће ситуације: прво, неизвршење или неуред-
но извршење уговора о продаји; друго, повреда права интелектуалне
својине; и треће, одговорност за штету од повреде одређених „по-
себних дужности“ које веб-сајтови имају. Поред тога, анализирају
се случајеви ослобођења од одговорности веб-сајтова и разматра
питање (не)постојања обавезе веб-сајтова да надзиру садржај који
се налази на њима. Свако питање сагледано је кроз призму Закона
о електронској трговини из 2009. године (уз поређење са одредба-
ма Нацрта Закона о електронској трговини из 2006. године) и Ди-
рективе ЕУ о електронској трговини из 2000. године. Критички
су размотрене одредбе Закона о електронској трговини и степен
усклађености са Директивом о електронској трговини и предложе-
не измене одређених одредаба Закона како би се српско право ускла-
дило са правом Европске уније у овој области.
AB  - The development of information technology has affected the development
of electronic commerce. Therefore, nowadays the number of
electronically concluded sales contracts is increasing. The question that
arises is whether the websites on which the sales contracts are concluded
may be liable to the buyer, i.e. whether the buyer can exercise his rights
against the website or only against the seller with whom he has concluded
the sales contract. Regarding the issue of websites’ liability, three
possible situations are considered: firstly, failure to perform or improper
performance of the sales contract; secondly, infringement of intellectual
property rights; and thirdly, liability for damages for non-performance of
certain „special obligations“ that websites have. Additionally, the author
analyzes the cases of websites’ exemption from liability and the issue of (non)existence of the websites’ general obligation to monitor the content
which they transmit or store. Each issue in this paper is examined through
the prism of the Serbian Law on Electronic Commerce 2009 (compared to
the provisions of the Draft of the Law on Electronic Commerce 2006) and
the Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council
of 8 June 2000 on certain legal aspects of information society services,
in particular electronic commerce, in the Internal Market (Directive on
electronic commerce). The provisions of the Law on Electronic Commerce
and the degree of its harmonization with the Directive on electronic commerce
have been critically reviewed. Consequently, the author proposes
some necessary amendments to the certain provisions of the Law on Electronic
Commerce in order to harmonize Serbian law with the law of the
European Union in this field.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
T1  - Odgovornost veb-sajtova kod ugovora o prodaji zaključenih elektronskim putem
T1  - Одговорност веб-сајтова код уговора о продаји закључених електронским путем
EP  - 587
SP  - 553
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2324
ER  - 

@inbook{
author = "Mišković, Maša",
year = "2019",
abstract = "Развој информационих технологија утицао је и на развој
електронске трговине, па се данас све већи број уговора о продаји
закључује електронским путем (онлајн). Поставља се питање да ли
веб-сајтови на којима долази до закључења уговора о продаји могу
бити одговорни према купцу, односно да ли купац своја права може
остваривати и према веб-сајту или само према продавцу са којим је
закључио уговор. У вези са питањем одговорности веб-сајтова у раду
се разматрају три могуће ситуације: прво, неизвршење или неуред-
но извршење уговора о продаји; друго, повреда права интелектуалне
својине; и треће, одговорност за штету од повреде одређених „по-
себних дужности“ које веб-сајтови имају. Поред тога, анализирају
се случајеви ослобођења од одговорности веб-сајтова и разматра
питање (не)постојања обавезе веб-сајтова да надзиру садржај који
се налази на њима. Свако питање сагледано је кроз призму Закона
о електронској трговини из 2009. године (уз поређење са одредба-
ма Нацрта Закона о електронској трговини из 2006. године) и Ди-
рективе ЕУ о електронској трговини из 2000. године. Критички
су размотрене одредбе Закона о електронској трговини и степен
усклађености са Директивом о електронској трговини и предложе-
не измене одређених одредаба Закона како би се српско право ускла-
дило са правом Европске уније у овој области., The development of information technology has affected the development
of electronic commerce. Therefore, nowadays the number of
electronically concluded sales contracts is increasing. The question that
arises is whether the websites on which the sales contracts are concluded
may be liable to the buyer, i.e. whether the buyer can exercise his rights
against the website or only against the seller with whom he has concluded
the sales contract. Regarding the issue of websites’ liability, three
possible situations are considered: firstly, failure to perform or improper
performance of the sales contract; secondly, infringement of intellectual
property rights; and thirdly, liability for damages for non-performance of
certain „special obligations“ that websites have. Additionally, the author
analyzes the cases of websites’ exemption from liability and the issue of (non)existence of the websites’ general obligation to monitor the content
which they transmit or store. Each issue in this paper is examined through
the prism of the Serbian Law on Electronic Commerce 2009 (compared to
the provisions of the Draft of the Law on Electronic Commerce 2006) and
the Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council
of 8 June 2000 on certain legal aspects of information society services,
in particular electronic commerce, in the Internal Market (Directive on
electronic commerce). The provisions of the Law on Electronic Commerce
and the degree of its harmonization with the Directive on electronic commerce
have been critically reviewed. Consequently, the author proposes
some necessary amendments to the certain provisions of the Law on Electronic
Commerce in order to harmonize Serbian law with the law of the
European Union in this field.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019",
booktitle = "Odgovornost veb-sajtova kod ugovora o prodaji zaključenih elektronskim putem, Одговорност веб-сајтова код уговора о продаји закључених електронским путем",
pages = "587-553",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2324"
}

Mišković, M.. (2019). Odgovornost veb-sajtova kod ugovora o prodaji zaključenih elektronskim putem. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 553-587.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2324

Mišković M. Odgovornost veb-sajtova kod ugovora o prodaji zaključenih elektronskim putem. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019. 2019;:553-587.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2324 .

Mišković, Maša, "Odgovornost veb-sajtova kod ugovora o prodaji zaključenih elektronskim putem" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019 (2019):553-587,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2324 .

TY  - CHAP
AU  - Vukotić, Miloš
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2323
AB  - Опстанак предузећа у искључивом или већинском власништ-
ву физичког лица може да буде озбиљно угрожен смрћу власника.
У интересу је очувања компаније да она у целости припадне једном
лицу, како не би дошло до поделе имовине и одлучивања. Међутим,
власник компаније нема потпуну слободу да одлучи о судбини свог
предузећа јер њему блиска лица имају право на нужни део. Циљеви
компанијског права и наследног права међусобно су сукобљени: док
компанијско право тежи концентрацији имовине, наследно право
тежи њеној правичној расподели. У овом раду се истражује однос
између наслеђивања односно преноса компаније и права на нуж-
ни део. Посебна пажња се посвећује питању заштите стицаоца
компаније од захтева нужних наследника.
AB  - The existence of a business in the sole or majority ownership of a
natural person may be seriously jeopardized by the death of the owner.
In the interest of the company it should be acquired by one person, so
that division of property and decision-making is avoided. However, the
owner of the company does not enjoy unlimited freedom to decide its fate
because persons close to him have a right to a forced share. The aims of
company law and succession law conflict each other: while company law
aims at a concentration of property, succession law is concerned with its
just distribution. This paper examines the relationship between succession
or transfer of a company and the right to a forced share. Protection
of the person who acquires the company from the claims of forced hairs
is in special focus.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
T1  - Nasleđivanje preduzeća i nužni deo
T1  - Наслеђивање предузећа и нужни део
EP  - 552
SP  - 539
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2323
ER  - 

@inbook{
author = "Vukotić, Miloš",
year = "2019",
abstract = "Опстанак предузећа у искључивом или већинском власништ-
ву физичког лица може да буде озбиљно угрожен смрћу власника.
У интересу је очувања компаније да она у целости припадне једном
лицу, како не би дошло до поделе имовине и одлучивања. Међутим,
власник компаније нема потпуну слободу да одлучи о судбини свог
предузећа јер њему блиска лица имају право на нужни део. Циљеви
компанијског права и наследног права међусобно су сукобљени: док
компанијско право тежи концентрацији имовине, наследно право
тежи њеној правичној расподели. У овом раду се истражује однос
између наслеђивања односно преноса компаније и права на нуж-
ни део. Посебна пажња се посвећује питању заштите стицаоца
компаније од захтева нужних наследника., The existence of a business in the sole or majority ownership of a
natural person may be seriously jeopardized by the death of the owner.
In the interest of the company it should be acquired by one person, so
that division of property and decision-making is avoided. However, the
owner of the company does not enjoy unlimited freedom to decide its fate
because persons close to him have a right to a forced share. The aims of
company law and succession law conflict each other: while company law
aims at a concentration of property, succession law is concerned with its
just distribution. This paper examines the relationship between succession
or transfer of a company and the right to a forced share. Protection
of the person who acquires the company from the claims of forced hairs
is in special focus.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019",
booktitle = "Nasleđivanje preduzeća i nužni deo, Наслеђивање предузећа и нужни део",
pages = "552-539",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2323"
}

Vukotić, M.. (2019). Nasleđivanje preduzeća i nužni deo. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 539-552.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2323

Vukotić M. Nasleđivanje preduzeća i nužni deo. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019. 2019;:539-552.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2323 .

Vukotić, Miloš, "Nasleđivanje preduzeća i nužni deo" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019 (2019):539-552,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2323 .

TY  - CHAP
AU  - Dabetić, Valerija
PY  - 2019
UR  - https://ralf.ius.bg.ac.rs/handle/123456789/2320
AB  - Питање судске независности је тема која заокупља како
стручну тако и лаичку јавност већ неко време у Србији. Иако неза-
висност има две димензије, институционалну и персоналну, предмет
овог рада ће бити само потоњи аспект независности. Персоналну
независност смо дефинисали као слободу судије да доноси непри-
страсне одлуке, без икаквих ограничења, утицаја или интервенција
од стране других актера. Показаћемо да судије, као специфична
врста државних службеника у савременој Србији нису увек слободни
у доношењу одлука на основу сопствене процене чињеничног стања
и властите интерпретације слова закона. Увиђамо да иако у свом
својству представљају државу и уживају одређен степен норматив-
не заштите, судије су често изложене различитим врстама прити-
сака. Овакви недозвољени утицаји не само да подривају значај суда,
као треће гране власти, већ доводе у питање и статус Србије као
демократске државе. Проучавање евентуалних образаца притисака
и претњи даје важан увид у то како један значајан сегмент инсти-
туционалног система функционише.
AB  - The issue of judicial independence is a topic that has been occupying
both – the professional and the lay public for some time in Serbia.
Although independence has two dimensions, institutional and personal,
the subject of this paper will be only the latter aspect of independence.
We defined personal independence as a freedom of a judge to make impartial
decisions without any restrictions, influences or interventions by
other actors. We will show that judges in contemporary Serbia, as a specific
type of civil servants, are not always free to make decisions based on
their own assessment of the facts and their own interpretation of the law.
We find that although they represent the state in their capacity and enjoy
a certain degree of normative protection, judges are often exposed to а
various types of pressures. Such prohibited influences not only undermine
the importance of the court, as the third branch of government, but also
question the status of Serbia as a democratic state. Studying possible patterns
of pressures and threats gives an important insight into way of functioning
of an important segment of the institutional system.
PB  - Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje
T2  - Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
T1  - Personalna nezavisnost sudija u Srbiji – ideal ili iluzija?
T1  - Персонална независност судија у Србији – идеал или илузија?
EP  - 538
SP  - 521
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2320
ER  - 

@inbook{
author = "Dabetić, Valerija",
year = "2019",
abstract = "Питање судске независности је тема која заокупља како
стручну тако и лаичку јавност већ неко време у Србији. Иако неза-
висност има две димензије, институционалну и персоналну, предмет
овог рада ће бити само потоњи аспект независности. Персоналну
независност смо дефинисали као слободу судије да доноси непри-
страсне одлуке, без икаквих ограничења, утицаја или интервенција
од стране других актера. Показаћемо да судије, као специфична
врста државних службеника у савременој Србији нису увек слободни
у доношењу одлука на основу сопствене процене чињеничног стања
и властите интерпретације слова закона. Увиђамо да иако у свом
својству представљају државу и уживају одређен степен норматив-
не заштите, судије су често изложене различитим врстама прити-
сака. Овакви недозвољени утицаји не само да подривају значај суда,
као треће гране власти, већ доводе у питање и статус Србије као
демократске државе. Проучавање евентуалних образаца притисака
и претњи даје важан увид у то како један значајан сегмент инсти-
туционалног система функционише., The issue of judicial independence is a topic that has been occupying
both – the professional and the lay public for some time in Serbia.
Although independence has two dimensions, institutional and personal,
the subject of this paper will be only the latter aspect of independence.
We defined personal independence as a freedom of a judge to make impartial
decisions without any restrictions, influences or interventions by
other actors. We will show that judges in contemporary Serbia, as a specific
type of civil servants, are not always free to make decisions based on
their own assessment of the facts and their own interpretation of the law.
We find that although they represent the state in their capacity and enjoy
a certain degree of normative protection, judges are often exposed to а
various types of pressures. Such prohibited influences not only undermine
the importance of the court, as the third branch of government, but also
question the status of Serbia as a democratic state. Studying possible patterns
of pressures and threats gives an important insight into way of functioning
of an important segment of the institutional system.",
publisher = "Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje",
journal = "Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019",
booktitle = "Personalna nezavisnost sudija u Srbiji – ideal ili iluzija?, Персонална независност судија у Србији – идеал или илузија?",
pages = "538-521",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2320"
}

Dabetić, V.. (2019). Personalna nezavisnost sudija u Srbiji – ideal ili iluzija?. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje., 521-538.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2320

Dabetić V. Personalna nezavisnost sudija u Srbiji – ideal ili iluzija?. in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019. 2019;:521-538.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2320 .

Dabetić, Valerija, "Personalna nezavisnost sudija u Srbiji – ideal ili iluzija?" in Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније – 2019 (2019):521-538,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ralf_2320 .